Србија и Балкан
Ричард Гренел: Ко је српски гост у Белој кући
Ричард Гренел већ годинама је један од омиљених српских Американаца, а ускоро би могао да постане Трампов саветник за националну безбедност
У Београду се веселио уз "Кантри роудс" и "Свит хоум Алабама", па би можда, ако буде среће, надају се српски трампофили, Ричард Гренел у Белој кући могао и да запева "Весели се српски роде".
Готово сви услови су испуњени јер, Гренел, некадашњи специјални изасланик САД за дијалог Београда и Приштине, а иначе носилац Ордена Српске заставе првог степена, чест гост Србије и како неки кажу, близак пријатељ српског председника Александра Вучића, ускоро би, јављају медији, могао да замени Џејка Саливена и постане саветник за националну безбедност у Трамповој администрацији.
Србија је одликовање које су добили још и Сергеј Шојгу, Сергеј Лавров и Виталиј Чуркин, Гренелу доделила за "истакнуте заслуге у развијању и учвршћивању мирољубиве сарадње и пријатељских односа Србије и САД", па се амерички дипломата тако хвалио како је "једини човек на свету који је добио највиша одликовања и од Србије и од Косова".
Ово друго признање, доделио му је, наиме Хашим Тачи, након потписивања такозваног Вашингтонског споразума, у чијем је креирању имао кључну улогу.
Геј - конзервативац, први отворени хомосексуалац који је служио у кабинету америчког председника и један од најистакнутијих чланова републиканског табора, који је, неки кажу, виђен чак и за министра спољних послова САД, за себе каже да је "несавршени Христов следбеник" и "човек чијим животом управља пас" Лола. Верује да је јачи после рака, а како радо помиње "овај регион воли" и жели да му помогне.
Оно што он прича о Србима и Србији, далеко је од типичног америчког става – Гренел се, наиме, противи Куртијевој самовољи и годинама већ оштро критикује Бајденову али и политику Европске уније кад је реч о дијалогу Београда и Приштине.
Колико год у то не веровали на Западу, али и на Косову и Метохији – истину о Србима, могуће је причати и ако ниси корумпиран – јер упркос томе што многи кажу да је Гренел само тамо "где су паре", амерички дипломата више пута је изричито рекао да га српске власти не плаћају.
Бивши Трампов изасланик за дијалог Београда и Приштине много је пута поручивао да је ситуација у вези са АП Косово и Метохија била боља за време администрације председника Доналда Трампа, те да сумња да демократска потпредседница САД Камала Харис "уопште зна" где је Балкан.
"Будућност Србије је да увек буде уз Америку, а не уз Русију и Кину. Односи Србије и САД ће увек бити добри, јер је то нешто што је изван политике", говорио је Гренел.
Знао је он да критикује и Агенцију САД за међународни развој (УСАИД), јер Приштини даје паре – називајући то чистом корупцијом, а није се либио ни да демократе упозори да је продаја "џавелина" Куртију опасна, па и да каже да је Балкан "буре барута захваљујући недостатку пажње и лидерству америчког председника Џозефа Бајдена".
Бајденовог америчког државног секретара Ентонија Блинкена и саветника за националну безбедност Џејка Саливена отворено је оптужио да су лагали о распоређивању српских војника на административним прелазима са КиМ, и истакао да се број војника у том подручју смањује, а не нагомилава.
"Они су толико ван додира са Балканом", поручио је тад Гренел.
Био је један од малобројних који су се, у време док је САД форсирала доношење спорне резолуције о наводном геноциду у Сребреници, упитао зашто се такав документ пласира 29 година касније.
"Не треба све ратне злочине означити као геноцид. Гурање неких других ратних злочина под ознаку геноцида, слаби оно што је тадашња немачка влада урадила 1941. године. Треба држати политику даље од осетљивог, али важног етикетирања", говорио је у то време, за америчког човека, невероватно објективно Ричард Гренел.
Кажу да је управо он био "главна снага" која је Трамповог зета Џареда Кушнера навела да размотри да инвестира у обнову зграде Генералштаба, срушеног у НАТО агресији.
"Овај пројекат ће на много начина бити мост преко тог деструктивног сукоба – не само између Србије и Америке после 1999. године већ и мост између рушевина и прелепе архитектонске историје Београда много пре тога", навео је амерички дипломата причајући о том пројекту.
Гренел је, како је то једном сумирао Вучић, током мандата у Србији, показао дипломатску вештину, али и умеће да саслуша нешто са чиме се нужно не слаже.
"Такође је демонстрирао нешто што нисмо могли да видимо у ономе што еуфемистички називамо међународном заједницом - а то су објективност, интелектуално и политичко поштење и доследност вансеријског карактера", рекао је председник.
У Немачкој, међутим, где је и дошао у жижу јавности када га је Трамп номиновао за амбасадора, знатно су мање одушевљени његовим мандатом. Замало је тамо, свог оштрог приступа проглашен и персоном нон-грата.
Није се либио да критикује владу премијерке Ангеле Меркел, а још првог дана се тамо нашао на удару критика када је рекао би "немачке компаније које послују у Ирану требало да моментално прекину операције", што су многи у Немачкој протумачили као мешање у унутрашње послове.
Портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова говорила је и како је Гренел током боравка у Берлину наводио Немце да одустану од градње "Северног тока", који је, како знамо, уз благослов, ако не и учешће касније Бајденове администрације, на крају и срушен.
Амерички дипломата и неки би рекли Трампов блиски сарадник, а други "Трампова служавка", за разлику од колега из демократске странке, није проукрајински јастреб. Он се попут свог шефа, залаже за мировни споразум који би Украјини омогућио да "сачува територију земље", али уз формирање "аутономних зона" – што је сценарио који би Зеленски да избегне по сваку цену.
Како је 2019. године писао Еј-Би-Си, одиграо је кључну улогу у хапшењу оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, који је годинама уживао азил у амбасади Еквадора у Лондону. Он је, наводно, амбасадору Еквадора у Немачкој потврдио да тужилаштво у Америци неће тражити смртну казну за Асанжа, након чега је та земља одлучила да Асанжу укине азил.
Трамп га је у фебруару 2020. године именовао на функцију в.д. директора америчких националних обавештајних служби, па је, функција саветника за националну безбедност, за коју је, наводно сада, најизгледнији кандидат- готово логичан наставак његове каријере.
Ако заиста воли овај регион како каже, и ако воли и Србе како то делује - сигурно је да ће док је он на овој функцији, бити неких - можда чак и повољних промена америчке политике према Србији.
