Оптужница за ратни злочин над заробљеним припадницима Војске Републике Српске

Тужилац Посебног одељења за ратне злочине, подигао је оптужницу против седам припадника 511. Славне брдске бригаде такозване Армије БиХ, који се терете за ратни злочин против заробљених припадника Војске Републике Српске на подручју Босанске Крупе 1995. године.

"Оптужница је подигнута против Сенада Бужимкића, Ризаха Фајића, Алмира Сефић, Ермина Кадића, Амира Патковића, Ирфе Велагића и Суада Несимовића, који се терете да су починили кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника", саопштено је из Тужилаштва БиХ, јавља РТРС.

Оптужени се терете да су за време рата у Босни и Херцеговини у својству командатна и припадника 511. Славне брдске бригаде такозване Армије БиХ, поступали супротно одредбама Женевских конвенција о заштити ратних заробљеника за време рата.

Приликом напада такозване Армије БиХ на положаје ВРС у рејону Кобиљака, Осмаче и Ћојлука на подручју општина Босанска Крупа, од друге половине маја до половине јула 1995. године, заробљено је и стављено ван борбених дејстава најмање 25 припадника ВРС, од којих су четворица одмах убијени, а престалих 21 одведени у заробљеништво и држани под надзором Војне полиције.

Они су оптужени да су у више наврата лично, са другим лицима, учествовали у одвођењу заробљеника и њиховим убиствима, од којих је део заробљеника убијен из ватреног оружја, а део тучен до смрти дрвеним колчевима и другим предметима.

"На наведени начин убијено је најмање 25 заробљених припадника Војске Републике Српске", додаје се у саопштењу.

Тела убијених заробљеника размењена су и пронађена током 1995. и 1996. године, а тело једне од жртава пронађено је 2004. године.

Наводе оптужнице тужилаштво ће доказивати позивањем 118 сведока, од чега шест заштићених, три стручна вештака и прилагањем више од 180 доказа.

Оптужница је прослеђена на потврђивање Суду БиХ.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица документовао је да је током рата у БиХ у периоду од 1991. до 1995. године погинуло или нестало 29.070 Срба, међу којима је 2.385 жена и 447 деце.

Директор овог центра Милорад Којић, представио је 2017. године резултате пописа и евидентирања српских жртава. У базу су, поред наведених, унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од последица рањавања или репресије и рата.

"Истраживачко-документациони центар из Сарајева пописао је 24.953 страдалих Срба и видљиво је да је умањио број српских жртава за 17,5 одсто", рекао је тада Којић, али се осврнуо и на срамне податке које је представио Хашки трибунал, а тичу се српских жртава.

"Хашки трибунал је број српских жртава умањио за више од 21 одсто. Хашко тужилаштво пописало је 22.779 српских жртава, и то најбоље показује и однос који су они имали приликом процесуирања предмета ратних злочина у БиХ", истакао је.

За Србе, најтрагичнија је била 1995. година

Подаци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица показују да је највећи број Срба страдао током 1992. године - 12.981.

Најтрагичнија година за српски народ након тога, била је 1995. у којој је рат и окончан, а тада је убијено или је нестало 5.975 људи.

Срби су највећу жртву поднели у Североисточној Босни где је документовано страдање 7.769 особа и у Сарајевској регији где је евидентирано 7.178 српских жртава.