Додик: Неприкосновена имовина Републике Српске је 49 одсто

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да су сви елементи неприкосновено на страни Републике Српске, када је реч о имовини.

"То што политичко Сарајево политизује причу у вези са тим - њихов је проблем", рекао је Додик за "Срну".

Он је истакао да Република Српска не може да прихвати нити да верује Уставном суду Босне и Херцеговине који доноси политичке мере.

"Тај суд нема никакво уставно упориште да би могао да одлучује о имовини. Уставни суд каже да то питање треба да се уреди на нивоу БиХ, а то би фактички значило да имовину која би припала ентитетима они добијају поново, изнова од БиХ. Међутим, то је питање давно решено у Дејтонском мировном споразуму који је и потврдио БиХ као заједницу два ентитета који чине процентуално 45:51 одсто територије".

Додик је објаснио да је тих 49 одсто неприкосновено имовина која припада Републици Српској, и не може да буде предмет разматрања Уставног суда, нити доношења било каквог закона на нивоу БиХ.

"То је дефинитивно завршена прича", нагласио је председник Републике Српске.

Можете прогањати целу Републику Српску, али нећете добити њену имовину

Додик је рекао да, с обзиром на то да су у ФБиХ од почетка незадовољни том причом, међународна заједница преко разних високих представника и судија Уставног суда БиХ, пре свега странаца, са два домаћа Бошњака, покушава то питање да гура и актуелизује на силу.

"То показује да као ми сад треба да решавамо оно што је већ решено Дејтоном и да ћемо се одрећи имовине, наводно из неког политичког разлога, или страха од те одредбе да се одлуке Устваног суда морају поштовати или извршавати, а ако одбијемо онда ћемо имати кривични прогон.

"Можете прогањати целу Републику Српску, али нећете добити имовину Републике Српске",  поручио је.

Додао је да све што се дешава у ФБиХ у вези са овом темом, више је повод да на видело изађу неке унутрашње несугласице са којима, како је нагласио, он нема ништа осим да појасни тему у вези са имовином.

Он је додао да су унутрашњи односи у оквиру "осморке" њихова ствар, те да се сада фабрикују неке ствари које покушавају да представе као главне.

"Какви ће односи бити међу њима - њихова је ствар, ми имамо договорене смернице око власти на нивоу БиХ и мислим да оне нису угрожене, а приговори које они имају у вези са непокретном имовином апослутно не стоје. Имовина није ни предмет договора, нити смерница и не постоји ниједна реч о томе, јер се нисмо могли ни договорити око тога, мада нисмо ни преговорали", појаснио је Додик.

Он је нагласио да Република Српска, у сваком случају, остаје посвећена питању имовине и сматра да је то питање решено у Дејтонском споразуму и Уставу, односно одредбама које говоре да само оно што је изричито дато Уставом БиХ као право БиХ припада БиХ.

Све остало је на присилан начин како од високих представника, тако и Уставног суда, отимано Републици Српској и стављено у контекст вануставних решења, без обзира што они покушавају да се сакрију иза тих ауторитета као што је Уставни суд који је, како је навео, пре свега, политички инквизицијски суд који никакве везе нема са уставним правом.

"То није суд који брани уставни поредак, већ га обезвређује и то смо могли да видимо неколико пута", истакао је Додик.

Република Српска неће прихватити ниједну одлуку Кристијана Шмита

Што се тиче Републике Српске, рекао је Додик, очекује се ускоро став Већа народа, јер је то процес који има правну процедуру.

"Нажалост, Бошњаци ће увек покушати да блокирају у Дому народа потврду одлуке Народне скупштине, али ми ћемо то да испоштујемо, сачекаћемо да се све заврши, али имовину како год и шта год они покушавали презентовати нећемо дати. Кристијан Шмит нема никакво овлашћење, нити легитимитет да било шта ради јер он није високи представник. Република Српска неће прихватити ниједну његову одлуку шта год он урадио и шта год донео", нагласио је.

Председник Републике Српске поручио је да ће институције и власт Српске у овој години бити усмерени, пре свега, на очување социјалне стабилности, радних места, привредног раста, појачане инвестиције у енергетски сектор и инфраструктурне пројекте попут изградње путева и болница.