Нови "нон пејпер": Које су последице по Приштину и Београд уколико не прихвате европски предлог?
Приштина може да изабере да не формира Заједницу српских општина и у потпуности се повуче из споразума из 2013. године, али тада мора да сноси последице због игнорисања постигнутих договора, које би подразумевале укидање слободног кретања грађана, позивног броја +383, интеграцију северног дела и контролу два административна прелаза са Србијом, наводи се у новом нон-пејпер документу.
Аутор овог документа, према тврдњама портала "Албанијан пост", је западни дипломата који је укључен у процес нормализације односа између Београда и Приштине. У њему је, како се наводи, "оштрим и нимало дипломатским језиком" стављено до знања шта ће једна и друга страна изгубити, уколико се напори Запада спречавају и намерно одлажу.
Према овом документу, самопроглашено "Косово" не може да ужива апсолутну заштиту од западног света, који је од виталног значаја за његово постојање и да истовремено оклева да прихвати западне напоре за трајни мир.
На другој страни, према писању албанског портала, "Србија не може истовремено да тежи да настави да ужива у финансијским, економским и политичким предностима постојећих споразума и подрива напоре Запада за трајни мир".
Према писању "Албанијан поста", документ јасно ставља до знања Србији, да је "рецепт за катастрофу коцкање лажним надама да ће се, једног дана, у будућности, НАТО и ЕУ урушити", чиме би се, како је наведено "омогућила поновна окупација тзв. Косова".
Документ је на шест страница, подељен на 11 засебних делова и има више од 20 подтачака, наводи портал.
Према писању албанских медија, документ је више фокусиран на разјашњавање последица непотписивања основног споразума подржаног европским предлогом, него што објашњава евентуалне користи.
Хитан потез - одређивање датума за потписивање споразума
Један од најважнијих делова документа насловљен је "Динамика напред – неуспех није опција" и у њему се истиче да Европска унија и Запад немају намеру да буду посматрачи у "тактици одлагања."
У документу пише да, уколико Приштина, или Београд, не буду конструктивни партнери и не потпишу споразум, "то значи заустављање процеса интеграција и потенцијални преокрет односа са ЕУ."
Због тога ће, наводи се, на следећем састанку стране "бити обавештене о озбиљним последицама уколико предлог буде одбачен", док ће западне земље, без оклевања, почети да користе "штапове", јер, "уколико буде оклевања, то би могло да се протумачи као недостатак посвећености."
Још један хитан потез, биће одређивање јасног датума за потписивање, пише поменути портал.
"Без одређеног датума, трајно одуговлачење, кашњења и блокаде, поново ће управљати и доминирати процесом, исмевајући немоћ Европе и западног света", наводи се у документу, уз објашњење да је то разлог зашто се Запад тако снажно ангажовао, јер је "алтернатива прихватање да западни свет нема утицаја."
Документ такође предвиђа да уколико "шатл дипломатија” не буде имала жељени ефекат, онда се "европска конференција чува као последњи напор".
"Ако стране буду оклевале, организоваће се европска конференција (по узору на прошла искуства) као последњи покушај да се стране убеде", пише у документу, према сазнањима албанских медија.
"Документ нуди позитиван сценарио"
У документу се помиње и Заједница општина са српском већином и понавља се да она представља неотуђиву обавезу Приштине и наводи да "политички представници 'Косова', цивилно друштво и истакнути појединци и организације морају да буду део будућих суштинских свеобухватних дискусија усмерених на проналажење консензуса о прихватљивом моделу за ЗСО, која је предвиђена Споразумом из 2013. године".
Оснивање ЗСО и основни споразум, према овом документу, су два одвојена и паралелна процеса која се не спајају.
У тачки "Динамика напред – приступ на више колосека" наводи се да "спровођење свих претходно постигнутих споразума (укључујући и ЗСО) и актуелни европски предлог, јесу и треба да се третирају као два одвојена процеса, олакшана на два паралелна пута" .
"Први пут", појашњава се, је "спровођење свих претходних споразума", док је паралелни "други пут" - Европски предлог.
Поводом захтева Приштине за гаранцију признања од пет земаља ЕУ које не признају самопроглашено "Косово", у документу је утврђено да је немогуће дати такву писмену гаранцију, пошто је свака од држава суверена у својим одлукама, али се наводи да је познато да су свих 27 земаља чланица ЕУ за европски предлог.
Документ, ипак нуди позитиван сценарио у овом правцу, наводи "Албанијан пост."
"За неке од ових држава сагласност Србије на европски предлог, довољан је основ да се односи са 'Косовом' одмах подигну на пуне дипломатске споразуме", наводи се у документу у делу у којем се појашњава став петорке која не признаје самопроглашено "Косово".
Део овог нон-пејпера је помињање примера Француске и Немачке и како су ове две, некада непријатељске државе, пронашле "трајни мир".
Према писању албанских медија, у документу се наводи да, пре 2030. године нема говора о споразуму који има "признање у центру", како претпоставља премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.
На једној од страница, појашњене су и предности за Приштину и Београд, уколико буду конструктивни и пристану на потписивање споразума, који има за циљ трећи споразум који подразумева "међусобно признање".
За Приштину се каже да, уколико потпише и успостави ЗСО у два одвојена процеса, онда "откључава процес интеграције у НАТО и ЕУ и почиње да добија средства и инвестиције у вези са процесом интеграције", такође, стиче регионалну повезаност и укљученост у све програме ЕУ који ће на значајан начин утицати на економију покрајине.
Како се наводи, европски предлог би за Србију представљао први међународно признати документ у коме би Србија прихватила да су "Косово" и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву.
Исто тако, Србија би признала да "не може да тражи право да заступа или делује у име друге стране", јер пише у документу, наводи "Албанијен пост."
