Јабука раздора међу НАТО чланицама: Не могу да се договоре око народног хероја, а криве Русију

Тензије између Скопља и Софије поново су подгрејане уочи прославе рођендана Гоце Делчева, револуционара којег и Северна Македонија и Бугарска сматрају својим националним херојем. Уместо да ове две НАТО чланице међусобно реше ово питање, из Скопља, без икаквог доказа, стиже оптужба да се Русија меша у њихов сукоб.

Скопље је најавило за 4. фебруар прославу на државном нивоу, а Бугарска је затражила да њена делегација на тај дан посети Северну Македонију, што је у Скопљу протумачено као провокација.

Министар спољних послова у техничкој влади Бугарске Николај Милков саопштио је да ће званична Софија од Скопља дипломатском нотом тражити да се њиховим држављанима омогући долазак на обележавање годишњице рођења Делчева.

Са друге стране министар унутрашњих послова Северне Македоније Оливер Спасовски, свестан да ће Македонци долазак Бугара схватити негативно, апеловао је на грађане да не организују ноћне страже и не блокирају путеве на дан празника, али је изјавом показао да посетиоци из Бугарске нису добродошли.

"Апсолутно нећу дозволити понижавање македонског народа и државе, бар не од неког споља. Ми смо народ који је гостољубив, који уме да покаже част и поштовање, али та част и поштовање морају да нам се врате. Нећемо дозволити да неко дође у наш дом да нас понижава", казао је Спасовски, пренели су скопски медији.

У Скопљу се уочи празника осећа тензија, постоје и забринутост грађана и реална опасност од немира, каже за РТ Балкан председник Демократске партије Срба Северне Македоније и посланик у Собрању Иван Стоилковић.

"Постоји много лудих глава и не треба потцењивати могућност да дође до индивидуалних акција", истиче наш саговорник и додаје: "Који је интерес Бугара да доласком у Скопље нервирају Македонце, нормално да ће неко да реагује".

Чији је Гоце Делчев – питања које је прво посвађало Скопље и Софију

У суботу, 4. фебруара навршава се 151 година од рођења револуционара Гоце Делчева. Иако је прошао век и по, Северна Македонија и Бугарска се и даље споре око тога чији је он национални херој.

Софија тврди да је Делчев етнички Бугарин који се борио за Македонију у оквирима бугарске државе, док је македонска теза да је Делчев етнички Македонац који се борио и залагао за независну македонску државу.

Ово историјско питање остало би на тој равни да га Бугарска није уврстила у своје услове за преговора Северне Македоније са Европском унијом. Тако се поновило старо правило са Балкана, да чланица ЕУ блокира улазак свог комшије у Унију.

Питање припадности Делчева постало је предмет преговора Софије и Скопља, а формирана је Комисија о историјским питањима која није нашла решење за ово питање.

Научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду Митко Арнаудов на питање РТ Балкан о томе да ли је могуће решити овај сукоб каже да је то немогуће, јер су ставови исувише супротстављени.

"Ово питање се не може решити техничким корацима попут заједничког обележавања годишњице рођења или смрти Делчева једне и друге државне делегација. Питање Делчева ће увек бити константа у спорењима између Скопља И Софије, јер није реч о различитом тумачењу историје, већ о различитим чињеницама које поседују једна и друга страна", сматра наш саговорник.

Арнаудов каже да је суштина проблема што се данас Делчев искључиво и интензивно искоришћава у политичке сврхе.

"Постао је предмет дневно-политичких спорења између Скопља и Софије, што нам говори да смо су обе стране све даље од било каквог консензуса по овом питању, а све више утврђени у својим рововима утемељеним на својим историјским чињеницама", оцењује Арнаудов.

Ноћне страже и барикаде због Гоце Делчева, Софија тражи безбедносне гаранције од Скопља

Бугарска блокира преговоре Скопља са ЕУ

Питање припадности Делчева само је једно од многих који стоје на путу преговора Северне Македоније са Европском унијом.

Арнаудов сматра да је овај сукоб пре свега политичко питање, те да му се придаје превише тежине у политичким дебатама и у медијима.

"Софија може да блокира, на неки начин, европску перспективу Северној Македонији, али не да на суштински начин доведе у питање њено учлањење. Када се у ЕУ буде у стратешком смислу размишљало о интеграцији Западног Балкана у ЕУ, укључујући и Северну Македонију, сукоб ће сам по себи изгубити на тежини и остати механизам у рукама популистичких политичара", закључује наш саговорник.

Арнаудов сматра да услов Софије да се Бугарима македонским Уставом призна статус мањине, није на штету Македонаца, за које у истом документу већ пише да су државотворан народ.

"Овим чином би биле оборене све бугарске тезе о томе да су Македонци заправо Бугари, јер прихватају да су део Устава у коме се наводе Македонци као народ. Де факто прихватају чињеницу о постојању македонског народа, као засебног у односу на бугарског", истиче наш саговорник.

Председник Демократске партије Срба Северне Македоније и посланик у Собрању Иван Стоилковић за РТ Балкан каже да је на делу ревизија историје по којој бугарска страна покушава да се дистанцира од улоге коју је имала у Другом светском рату, па уместо као фашисте, покушава себе да представи као "администраторе", док се од Северне Македоније тражи да се одрекне своје антифашистичке историје.

"Ја немам илузије да је владајућа гарнитура у Скопљу спремна на све, па чак и на то, али је отпор грађана велики, скоро 80 одсто Македонаца то не прихвата", наглашава Стоилковић.

Већ попустили суседу

Подсетимо, Северна Македонија је већ једном прихватила услов свог суседа, и то при уласку у НАТО. У питању је услов Грчке због којег је Скопље променило назив државе да би постало чланица тог војног савеза.

Наш саговорник истиче да би прихватање историјског ревизионизма био крај за македонску државу која је, истиче, настала као резултат антифашистичке борбе. "Ако то буде избрисано и држава то прихвати, биће на рубу пропасти", каже Стоилковић.

Стоилковић разлог за повећане тензије види то што је Бугарска већ дуже време у политичкој кризи, без могућности да се формира нова влада, па се земља константно налази у предизборној кампањи.

"Интерес Бугарске је да изазива нереде, а Северна Македонија, како би приказала себе у бољем светлу, стално упада у те замке", каже Стоилковић и додаје да не верује да би се односи Скопља и Софије побољшали ни кад би била формирана стабилна власт у Бугарској.

Подсетимо, у Бугарској ће 2. априла бити одржани ванредни избори, пети у последње две године, зато што прошли парламентарни сазив није успео да формира владу.

Сукоб међу чланицама НАТО, а криве Русију

Овај сукоб на Балкану подиже тензије међу двема чланицама НАТО, али је Скопље за сукоб оптужило Русију, наводећи да она има интерес да одржи живим конфликте на Балкану.

Тако је министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи изјавио да Русија утиче на македонско-бугарске односе, иако није понудио ниједан доказ за то, а Москва није коментарисала односе Софије и Бугарске.

Стоилковић у разговору за РТ Балкан каже да неко намерно ствара тензије међу комшијама и сматра погрешним што се кривцем проглашава Русија.

"Оптужују руску страну да то ради, а заправо су неспособни да нађу решење. Руководство у Северној Македонији се показало неспособним и зато изговор и одговорност за сопствену неспособност траже у другима", појашњава Стоилковић.

Он додаје да је у Скопљу 30 година владало мишљење како ће Србија напасти Северну Македонију, па су на основу тог наратива владајуће структуре представиле да је једини спас за земљу да уђе у НАТО.

"Кад је Северна Македонија постала чланица НАТО показало се да Србија никад није ни била опасност и да су све време лагали. Сада се то ради са Русијом која се преставља као опасност по земљу. Како може Русија бити проблем ако су обе земље, и Бугарска и Северна Македонија, чланице НАТО? Овде се заправо ради о неспособности руководства и земљама прете само унутрашњи проблеми", изричит је Стоилковић.

Стоилковић сматра да је тренутно немогуће разговарати о решењу сукоба Бугарске и Северне Македоније.

"Када имате нормалну причу са било које стране онда можете да размишљате о достојанственом решењу, али Бугарска стално наступа са уценама, а Северна Македонија би и прихватила све, али јој јавност и грађани то неће допустити", закључује Стоилковић.