Србија и Балкан
Пољско жртвовање истине: На таласу русофобије, Варшава би да прекроји факте Другог светског рата
Пољска покушава да реши домаће политичке проблеме, прибегавајући историјском ревизионизму, због чега је Москва више пута реаговала, а о русофобији у Пољској за РТ Балкан говорили су историчар Небојша Дамњановић и политиколог Бошко Јовановић
Варшава планира да тужи Москву за надокнаду штете за последице совјетске доминације. На таласу русофобије, која се шири Европом, испливала је и Пољска нетрпељивост која се акумулирала вековима. А историјски факти кажу нешто сасвим другачије. Црвена армија ослободила је Пољску у Другом светском рату, а слободу Пољака Руси су скупо платили – животима својих војника. За ослобођење те земље погинуло је око 600.000 црвеноармејаца. Да није било њих, та земља данас не би постојала, такви су били планови Адолфа Хитлера.
Уместо захвалности, премијер Пољске Доналд Туск одредио је особе које ће се бавити надокнадом штете због "совјетске доминације" након Другог светског рата. Већ најављују да су размере истраге "веће него нацистички злочини". Захтеви за репарацију постали су једна од константи пољске спољне политике.
Пољске власти су 2022. захтевале од Немачке 6,2 билиона злота (око 1,40 билиона долара) као репарацију штете из Другог светског рата. Немачка је одбила да разговара о томе и поручила да је Берлин већ довољно платио.
У међувремену пољски политичари су више пута поновили да се новац захтева и од Русије. Бивши пољски председник Анджеј Дуда је подржао ту идеју, а министарство спољних послова најавило да ће проценити губитке током Другог светског рата и захтевати надокнаду штете. Москва је ове иницијативе назвала неадекватним, политички маштовитим.
Руско Министарство спољних послова оценило је да Пољска покушава да реши домаће политичке проблеме, прибегавајући историјском ревизионизму. Кремљ је одбацио ставове Варшаве као русофобију и екстремизам.
"Намера Пољске да захтева репарацију од Русије је информативна провокација глупа и без икаквих перспектива. Димна завеса патуљасте пешадије на бојним пољима посредничког рата против Русије. Циљеви су исти, фалсификовање историје Другог светског рата, демонизација Русије и уништавање наслеђа социјалистичког блока", рекао је Леонид Слуцки, председник Комитета државне Думе за међународна питања.
Историчар Небојша Дамњановић каже за РТ Балкан да је непријатељство Пољака према Русији дубоко и да траје вековима. Појаснио је да се Пољска определила за западни, католички цивилизацијски круг, док су руске земље од самог почетка ослонац православља.
Указао је на то да су монголску најезду на руске земље, која је почела у 13. веку, искористиле удружено Пољска и Литванија, да заузму западне руске земље у 15. и 16. веку. Пољаци су, како каже, улазили у Москву почетком 17. века. Подсећа да је Кијев враћен Русији тек половином 17. века, а да је западна Украјина и даље остала под пољско-литванском влашћу.
"У другој половини 18. века велика Пољско-литванска унија је нестала. Руски цар био је и пољски краљ. Истина, биле су две велике побуне Пољака у 19. века, које је Русија угушила", појаснио је Дамњановић.
Нетрпељивост Пољака према Русима, сматра он, акумулирала се вековима, а онда су у 20. веку дошла и два светска рата.
"Москва их подсећа да буду захвални што уопште постоје. Морала се највећа нација (руска) мобилисати да се победи немачки нацизам. Пољска без те руске победе не би постојала. Пољска у немачким виђењима није уопште постојала", навео је он.
Политиколог Бошко Јовановић рекао је за РТ Балкан да Пољска никада није била спремна да призна своје злочине против Русије и да је увек на себе гледала као на жртву.
"Не помиње се шта је радила Пољско-литванска унија против Руса у 16. и 17. веку. Варшава криви Москву за долазак комуниста, негирају се било какви злочини против Руса", навео је он.
Сматра да то што Пољска тражи одштету није ништа ново, да је тражи и од Немачке. Осврнуо се и на све чешће изјаве о нуклеарном оружју.
"То што председник (Карол) Навроцки говори да би Пољска требало да има атомску бомбу је његова неодговорна изјава. Он као председник не може да утиче на решења да ли ће Пољска да покрене тај програм. Нема свест да све што прича има утицај на међународне односе", навео је Јовановић.
Сматра да је та изјава пољског председника опасна, јер када би Пољска имала нуклеарно оружје, онда би га имала и Немачка.
"По анализама Немачкој би требало око три месеца да спроведе план о нуклеарном оружју", указао је Јовановић.
Многи аналитичари сматрају да Пољска користи русофобну атмосферу да би оправдала тежњу ка нуклеарном програму.
Подсетимо, Црвена армија је ослободила Пољску од нацистичких освајања. Погинуло је око 600.000 црвеноармејаца за ослобађање те земље. Огромну помоћ су Руси дали и у обнови земље. Само у Варшави, совјетски стручњаци су очистили десетине хиљада мина, обновили мостове и путеве. После рата совјетско руководство је дало Пољској на управљање делове Немачке – Шлезију, Померанију и део источне Пруске.
Live
