Шта значи повећање уписног прага у средње школе: Да ли ћемо имати више занатлија

Министарство просвете најавило је да се од школске 2027/28 мења начин уписа у први разред средње школе. Заправо, данашњи седмаци уписиваће се по новим правилима. До сада су за упис у гимназије и четворогодишње средње стручне школе осмаци морали да имају минимум 50 бодова са завршног испита и успеха оствареног од шестог до осмог разреда. Сви који имају мање од 50 бодова могли су да упишу само трогодишњу школу.

Новина коју је најавило ресорно министарство односи се повећање бодовног прага. Заправо гимназије ће моћи да уписују осмаци који имају 70 и више бодова, а четворогодишње стручне школе кандидати са 60 и више бодова. Сви који имају мање од 60 бодова моћи ће да упишу трогодишње стручне школе, односно занате. 

Наш избор

Министарство просвете спрема новине: Повећава се праг за упис у гимназије и средње стручне школе

Из Удружења геодетских и грађевинских школа кажу да је тренутно највећа потреба на тржишту за занимањима као што су молер, керамичар или водоинсталатер, али грађевинске школе су готово празне, јер ученици не уписују трогодишња занимања.

Очекују да ће промена уписне политике, довести и више ученика у трогодишња одељења.

"Мора се више радити на политици уписа и стимулацији ученика да уписују што већи број тржишту потребних занимања", каже за РТ Балкан председница Удружења Снежана Пандуровић Алексић.

Наглашава и да је у геодетским и грађевинским школама приметан пад интересовања ученика за упис, посебно када је реч о трогодишњим профилима.

"Мислим да ће увођење уписног прага од 60 и више бодова за четворогодишње школе допринети повећању броја ученика који ће уписивати трогодишња занимања. Ми имамо тренутно највећу потребу на тржишту рада управо за трогодишњим занимањима. Са друге стране имамо проблем да ученици не уписују трогодишња занимања. Врло је важно да држава препозна, стимулише и промовише ова занимања", истакла је она.

Подсетила је да сваког септембра велики број ученика, који не могу да упишу гимназије због малог броја бодова, чекају ослобађање места и прелазе из средњих стручних школа у гимназије, те да ће се повећањем уписног прага и тај тренд зауставити.

Из Форума београдских гимназија (ФБГ) наводе да нису консултовани око повећања уписног прага за гимназије, као и да та одлука неће направити велику разлику у великим градовима као што је Београд, јер су гимназије и до сада ретко уписивали ученици са мање од 70 бодова.

"У Београду ретко у којој гимназији имате ученика који има испод 70 бодова, а уписује гимназију. То ће направити разлику у мањим срединама у приградским школама. Они имају ученике који имају мањи број бодова, а уписују гимназије. Чињеница је да неко ко дође са малим бројем поена тешко прати наставу у гимназији, јер се очекује одређени ниво предзнања да бисте могли да пратите наставу и напредујете у гимназији. То представља проблем за те ученике, али и за нас наставнике", каже Ана Димитријевић из ФБГ за РТ Балкан.

Наш избор

Које су најпопуларније средње школе међу ђацима: За упис потребно више од 90 бодова

Сматра да нова мера Министарства просвете неће много тога да промени. 

"Идеја је да се овом мером ревитализују неке средње стручне школе којима је јако опао број ђака. Међутим, мислим да је то погрешан начин, морате осавременити те школе, увести предмете да се иде у корак са временом. Популарисити их да деца не иду по казни у те школе, већ зато што желе", истакла је она.

Члан Управног одбора Друштва директора школа Србије Милибор Саковић каже за РТ Балкан да је први корак да се повећа број ученика у трогодишњим школама направљен када је 50 бодова одређено као услов за упис у четворогодишње школе.

"То се лепо показало. Напуниле су се средње трогодишње школе, а овамо смо имали задовољавајући квалитет у четворогодишњим стручним школама и гимназијама. Једна од мана нашег образовног система је селекција. Замислите да гимназију упише ученик са 51 бодом и у одељењу имате њега и ученике са 90 и више бодова. Наставник предавање прилагоди тако што 'нађе средњег ученика'. То значи да испаштају добра деца, која хоће да уче", навео је Саковић.

Сматра да је подизање бодовног прага за упис у средње стручне четворогодишње школе и гимназије један од начина да се направи добра селекција и да се и подигне квалитет образовања у школама. 

"Мислим да ће то бити мотивација ученицима да боље савладавају градиво у основној школи. Тај бодовни праг је нешто што нам је недостајало", сматра он.

Код уписа у средњу школу ученицима се бодује успех из основне школе (шести, седми, осми разред) и мала матура. Успех из школе носи максимално 60 бодова, док се на три теста (са завршног испита) максимално може остварити 40 бодова. На тесту из српског и математике ученик може максимално да оствари 14 бодова, док трећи тест из предмета по избору носи 12 бодова.

Сваки од тестова има укупно 20 задатака, а сваки задатак носи 1 поен. Број бодова на завршном испиту се добија тако што се остварен број поена на тесту из српског језика и математике (максимално 20) множи са 0,7, док на тесту из изборног предмета са 0,6.