Србија и Балкан
Словеначки политички трилер: Одлазећа власт спремила свилен гајтан за Зорана Стевановића
Оно што је за многе било тотално изненађење, па и шок, јесте да политичар српских корена, друга генерација досељеника из Босне, рођен у Крању, не само да суверено парира и никоме не остаје дужан у свакој дебати, него се испоставило да није сметња за десни, већ леви пол словеначке политике.
Овогодишња предизборна кампања била је најпрљавија откако је пре нешто више од 3,5 деценије уведен вишепартијски систем у држави на сунчаној страни Алпа, слажу се локални коментатори.
И баш кад су бирачи одахнули од свакодневних, "к'о мидер напетих предизборних пљувачина" и понадали се повратку у уобичајену колотечину, испоставило се да сплетке и игре достојне гладијаторских тек почињу.
Изгледало је да је финиш изборне трке у последњој седмици добио све елементе политичког трилера – вршљање израелских шпијуна по словеначкој престоници и скандалозне тајне снимке у којима су протагонисти, представници словеначке политичке и привредне врхушке, без зазора ћаскали о корупцији која прожима све слојеве друштва… Да сва прљавштина још није испливала на површину показали су преговори о новој владиној коалицији.
Чинило се да је кулминација достигла врхунац избором председника странке Ресница (у преводу: Истина) Зорана Стевановића за председника Државног збора (ДЗ – парламент). Али – није.
Почетак централних вести на државној РТВ Словенија у четвртак најбоље описује усијану атмосферу: "Ни седам дана од избора, још се не слеже прашина због избора Стевановића за председника" (ДЗ). У међувремену се на њега обрушила лавина оптужби и увреда.
Оно што је за многе било тотално изненађење, па и шок, јесте да политичар српских корена, друга генерација досељеника из Босне, рођен у Крању, не само да суверено парира и никоме не остаје дужан у свакој дебати са идејним неистомишљеницима, него и што се испоставило да није сметња за десни, већ леви пол словеначке политике.
Тако су странке које себе рекламирају као "лева средина" (Свобода уз социјалне демократе, СД) и "лево од средине" (Левица), а које су чиниле досадашњу владу, иако увек истичу своју толерантност, последњих недељу дана ударале по Стевановића из свих топова, не бирајући средства, у правилу ад хоминем, како би припремиле терен да за поништење његовог избора за "првог међу једнакима у Државном збору".
Имале су, наиме, своју постизборну комбинаторику за то место како би привукле у своју, будућу владајућу коалицију Логарове Демократе, што им је Стевановићев избор покварио. Бестијалан напад на Стевановића је био утолико чуднији, јер су га све три "леве" странке претходних дана јавно врбовале да са својих пет посланика подржи нову владу (сада сасвим извесно одлазећег) досадашњег премијера Роберта Голоба.
Стевановић, са друге стране, тврди да га етикетирање и "топли зец" коме је био изложен протеклих осам дана нису обесхрабрили јер није "прзница". Одлучан је, каже, да екстремну поларизацију друштва, која се одражава и у посланичким клупама, преокрене како би се превазишла мрзилачка политика у повезујућу, за добробит грађана, јер се треба суочити са тешким политичким а пре свега привредним изазовима.
Његов умирен тон и спремност да разговара са свим политичким актерима нису одвратили колумнисте склоне левом политичком табору да понављају оптужбе да је "морално прљав" јер је пре двадесет година новчано кажњен због спора са осигуравајућом компанијом после саобраћајне несреће. На страну што у Словенији законодавство грађанима допушта "право на заборав", те се мањи прекршаји бришу из евиденције после одређеног времена; испоставило се да само за Стевановића то не важи јер су управо представници власти из архива некако ишчупали избрисане датотеке да би их злоупотребили против њега, одлучни да га уклоне са функције председника парламента.
Доскорашња председница парламента (из странке Свобода) Уршка Клакочар-Зупанчич оптужила је Стевановића чак и за "политичку проституцију" јер се уочи избора обавезао да неће сарађивати са Јанезом Јаншом. Левица је то превела као његову аутоматску подршку њеним прохтевима, па се са Стевановићевим политичким амбицијама више није ни бавила. А баш ту је начинила кобну грешку, зато сада његов избор за шефа словеначког парламента проглашава за "дно дна" словеначке политике.
На друштвеним мрежама је етикетиран као "српски мафијаш", близак политичарима попут Виктора Орбана и Милорада Додика. Јавили су се и премијер и бивши председник Естоније; обојица су новог председника словеначког парламента на Иксу због његове најаве посете Москви испосовали да је "користан идиот који ради за Путина". Уследили су оркестрирани напади бивших председника словеначких влада, некадашњих председника парламента и уставних правника.
"Дан уочи петка (10. априла, када је изабран за председника ДЗ – прим.аут.) био сам странкама из Голобове владе највећи краљ. Већ следећег дана су се обрушили на мене. Свим силама су хтели да нас угурају у владу са Голобом", прокоментарисао је Стевановић потезе левосрединских странака.
Уједно је један од љубљанских портала обелоданио да је Голоб својим емисарима још почетком месеца наручио да "ишчепркају нешто (прљаво) о Стевановићу, па да га присилимо у нашу коалицију". Према тврдњама реченог портала, "прљавштина" је пронађена захваљујући Францу Павлину, бившем више позиционираном полицајцу, непознатом широј јавности, кога је сам Голоб изненада запослио у свом кабинету.
Укратко, Голоб се бацио у потрагу за неком компромитујућом пикантеријом коју медији још нису пронашли, а која би натерала Стевановића у коалицију са Свободом, СД и Левицом. Голоб би тако скупио 45 посланичких места, а за насушни 46. глас, планирао је да к себи привуче бар неког од девет посланике десничарске НСи (нуткао им је три министарска места) или Логарових Демократа (6 посланика). Павлин је потегао старе везе у "унутрашњој контроли" словеначке Полиције како би свом новом шефу доставио "компромат" о Стевановићу.
Покушај дискредитације, међутим, није уродио плодом. Стевановић је све критике одбијао аргументовано, понекад и шеретски: "Ја сам као бубамара: имам понеку црну тачку, али доносим срећу!".
Тада на сцену ступа државна новинска агенција СТА за коју је Голобова влада баш поткрај свог мандата богато одрешила кесу и уредила будуће финансирање из државне благајне, иначе би пропала. Откриће СТА одјекнуло је као бомба – на неколико гласачких листића који су потврдили Стевановића за председника парламента, нашли су три врсте ознака: на некима звездицу, на другима кружић, на трећим тачкицу.
Укупно 19 од 48 гласова на тајном гласању који су Стевановића винули на место председника ДЗ било је обележено, тврди СТА.
Те манипулације за минирање Стевановићевог избора убрзо је покварио привремени председник ДЗ (најстарији посланик који је водио прву седницу новог сазива уочи гласања о новом председнику парламента), иначе из странке Логарових Демократа.
Он је на РТВ Словенија демантовао "откриће" СТА нагласивши да је био лично присутан током пребројавања гласова, те да ни сам, али ни други чланови комисије која је пребројавала гласове (међу њима је била и представница Голобове Свободе) тада нису приметили никакве ознаке.
Да су на листићима уз »за« за Стевановића цртали звездице, тачкице и кружиће негирали су и остали посланици из три поменуте странке, оптужени да су прекршили устав који им заповеда да гласају према свом нахођењу а не као војници партије.
Али ни ту није био крај борби за свргавање Стевановића са "председничког трона" - новинари ТВ Словенија тада из пензије извлаче сина једног од најлојалнијих Брозових партијских апаратчика из Словеније, Митје Рибичича.
Цирилу Рибичичу је после отцепљења Словеније успело да се позиционира у сам врх и новог словеначког естаблишмента. Са места бившег уставног судије искористио је сву расположиву муницију да "оплете" по Стевановићу. Придружио му се и бивши председник словеначког парламента Милан Брглез (иначе члан странке СД). И он је пронашао да је избор Стевановића страшно гажење тајности гласања, због чега би га "из истих стопа поништио".
Рибичич, Брглез и слични осули су на Стевановића дрвље и камење због "означавања листића" иако је остало нејасно – да ли су били уистину означени и како је државна СТА уопште дошла у њихов посед. У жару борбе превидели су "балван у оку" - несумњиву и доказану, чак јавну повреду пословника парламента и Устава Словеније, јер су посланици две странке (СД и Левице) уочи тајног гласања о Стевановићу колективно одбили да преузму гласачке листиће.
Нема сумње да одбијање преузимања гласачких листића оспорава један од уставних темеља, обашка што јавно демонстрира надзор левичарског партијског апарата над "сопственим" посланицима; такву контролу словеначки устав не дозвољава.
Брглез, суочен са тим питањем, признао је да је то била "грешка која има исти ефекат као и означавање листића", док је Рибичич ретерирао речима да, уколико би данас носио хаљину уставног судије, не би могао да поништи Стевановићев избор. Што је потопило стратегију Голобове Свободе да Стевановићев избор покопа уз помоћ Уставног суда Словеније.
Све то сведочи о дубоком расколу унутар словеначког друштва.
"Избор Зорана Стевановића за председника Државног збора није само политички догађај — то је знак тектонских политичких помака у Словенији који откривају деловање кумова из позадине. Сведоци смо координисаном информационом рату најмоћнијег клана који је у време 'осамостаљења' (1991) само наизглед сишао са власти, а сада 'превентивним нападима' брани своје буџетске токове и утицајне позиције..." упозорио је један од аналитичара на Паблиш волу.
Да парадокс буде потпун, управо је Свобода, уз подршку прирепака из досадашње владајуће коалиције, гурнула Стевановића и његову Ресницу у загрљај десног пола словеначке политике, иако Голоб ни тренутка није крио жудњу да као "релативни победник" протеклих избора састави нову владу.
У то име се прошле године чак и поново оженио како би смањио политичку штету насталу после претходних избора када се сазнало да је лагао о свом брачном статусу, с обзиром на то да католички део бирача не би добро примио вест да се нетом развео од жене. Његова нова изабраница, "инфлуенсерка" Тина Габер, каријеру је изградила као пратиља бројних познатих Словенаца, пожељних нежења, али су се све везе завршиле бродоломом.
Обављена је гламурозна свадба, обред је водио љубљански градоначелник Зоран Јанковић, све подређено опстанку на власти. Све се савршено уклапало, изузев једног – бирачи су казнили Голоба и његову коалицију због погажених обећања датих пре четири године. На пример: уместо да смање редове за лекарске прегледе и број оних који су годинама без здравствене бриге, ситуација постаје све гора.
И зато је досадашња коалиција на изборима одржаним 22. марта изгубила чак 14 посланичких мандата. Увређен и бесан јер је само "релативни" а не апсолутни победник овогодишњих избора, Голоб се показао као политичар који није вешт у склапању политичких савеза.
Платформа на којој је убедљиво победио пре четири године, а то је антијаншизам и обећање да ни за живу главу неће сарађивати са тадашњим премијером Јанезом Јаншом, омраженим због мера које је диктирао током пандемије коронавируса, више не мобилише бираче.
У страху да ће га Јанша сада претећи у договарању нове коалиције, Голоб је у старту и Стевановића лоше проценио као политичког жутокљунца којег ће лако обрлатити. Одлука да Стевановића и Ресницу одбаци као политичке партнере коштаће Голоба опстанка на власти а можда и у политици.
Истина је да је Стевановић многима кост у грлу. Ем се презива на -ић и први је такав на челу ДЗ, ем је тај 44-годишњак у поређењу са некадашњим председницима словеначког парламента један од најмлађих; уз то по образовању није класичан политичар, већ се окушао у разним областима, укључујући приватно предузетништво. У политику је ушао као градски одборник у Крању где је заступао локалне интересе и постепено се политички калио и стицао поштовање. У тренутку када је његова странка Ресница успела да пређе праг парламента, био је загонетка за владајућу странку.
Ту "загонетку"« је досадашња владајућа номенклатура покушала да гурне на политичку маргину сталним поругама и подметачинама, али се показало да је све то било јалово.
У Словенији у борби за моћ тренутно ратују три закрвљена клана: група око тајкуна Отмара Зорна у спрези са НСи и Логаровим Демократама, затим "Шетинчев клан" (изданци Брозовог партијског функционера Франца Шетинца) којим управљају снаге окупљене око некадашњег словеначког председника Милана Кучана, и "клан под вођством СДС" са Јанезом Јаншом на челу.
Занимљиво је да је управо Јанша са својих 28 посланика потпомогао Стевановићев избор јер су за њега на челу ДЗ гласали сви из СДС, без изузетка.
Јаншина подршка Стевановићу није плод сродних идеологија, већ тактичка – у њему види полугу за обрачун са Кучановим језгром. Чињеница је да је Словенија протеклих деценија будзашто распродала државна предузећа из доба социјализма, махом новим власницима из Немачке, и онима са Запада.
Зато словеначкој елити, иако су многи из њених редова у међувремену одлежали вишегодишње затворске казне због малверзација приликом откупа и препродаје некада просперитетних предузећа, практично није остало више ништа што би могла да прода или опљачка из некада заједничке, друштвене имовине, а свест о егзистенцијалној угрожености нације се све више шири.
Све то осветљава и зашто се ригидни државни медијски апарат који контролише клан близак Кучану са таквом горчином обрушио на Стевановића, применом опробане тактике: "Прво дискредитација, потом ликвидација."
У том циљу су Стевановића протеклих дана ударнички тукли безмало сви. Фаза блаћења ескалирала је из минута у минут, при чему су мете биле Стевановићева личност, образовање и прошлост. Медијска хистерија је доживела врхунац у моменту када је најавио да ће на једно од првих службених путовања отићи у Москву, при чему није заборавио да нагласи да ће спровести и неиспуњену Голобову најаву о расписивању референдума о изласку из НАТО пакта.
Рашомонијаду око Стевановића употпуњује чињеница да га данас јавно бране посланици демохришћанске Нове Словеније (НСи) — партије која је међу најватренијим заговорницима Украјине у рату против Русије и љути противник побољшању услова за припаднике мањина из република некадашње СФРЈ. Како год, Стевановић је издржао недељу дана жестоких вербалних напада и успео да одбрани своју тек стечену позицију у словеначкој политици. И парламенту.
Сада и они, који нису гласали за њега, признају да им је прирастао за срце захваљујући иступањима у којима је стално позивао на повезивање посвађаних политичара и ривалских политика, те смиривање страсти. Тако и Стевановићу претходно ненаклоњени гласачи постепено увиђају да је у праву када истиче потребу "градње мостова" како код куће, тако и у иностранству. А пре свега са Русијом.
Live
