Документа: Како у пракси изгледа примена Закона о странцима на КиМ (ФОТО)

Према факсимилима докумената, односно апликација до којих је незванично дошла редакција РТ Балкан, Србима из централне Србије, односно Србима са Косова и Метохије који немају документа тзв. Косова биће за дозволу за боравак на Космету у сврху запошљавања потребан читав низ докумената.

Тако се у документу под насловом "Потребна документација за подношење захтева за дозволу за боравак у сврху запошљавања у паралелним здравственим и образовним установама", у чијем је заглављу грб тзв. државе Косово, испод назнака "Republika e Kosoves  – Republika Kosova – Republic of Kosovo, Qeverija – Vlada – Government, Ministria e Puneve te Brendshme", наводи шта они који аплицирају за ове дозволе морају од папира прикупити.

На првом месту је, како је дословце наведено "Лична карта друге државе (нпр. Србије) или илегалних структура (ПУ)", затим Уговор о раду, затим доказ о "довољним средствима за издржавање" у виду извода из банке или уговора у раду са годишњим финансијским прометом од пет хиљада евра. Тражи се и доказ да "лице није под истрагом, издат од државе из које долази (нпр. Србија)". Потребан је "доказ о стеченом образовању, стручној спреми и усавршавању странца (оригинал или оверена копија код јавног бележника", као и "здравствено осигурање Републике Косово".

"Држим овај папир у руци, гледам, читам, размишљам како да сва ова документа прибавим и да ли уопште да их прибављам или да одустанем. Прво што сам на документу, захтеву за радну и боравишну дозволу угледао јесте грб њихове државе, испод наслов 'Република е Косовес', дакле, ако се потпишем на овом документу, значи да признајем њихову државу на мојој  земљи. Даље, потписом признајем да сам до сада радио у 'илегалним' и 'паралелним' структурама, иако сам радио на универзитету чији је оснивач моја држава. Даље, уопште не знам како да прибавим њихово здравствено осигурање", каже за РТ Балкан асистент са једног од факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Северној Митровици, родом из унутрашњости Србије.

И документ "Захтев за дозволу привременог боравка" такође је под заглављем у коме су грб и натпис "Република е Косовес".

Овде је потребно попунити читав низ података, од имена и презимена, пола, доказа о држављанству, "цивилном стању", месту боравка у "Републици Косово", податке о послодавцу.

Иначе, на дан када је на Космету требало да почне примена закона о странцима, тамошњих привремених институција, на заједничкој конференцији Петер Соренсен изасланик ЕУ и Аљбин Курти саопштили су да је "направљен уступак за оне којих се закон тиче".

Србима који живе на Космету, а немају документа са приштинским печатом, дат је рок од три месеца да их прибаве. За студенте и оне који из централне Србије долазе послом на КиМ, издаваће се боравишне дозволе на дванаест месеци, речено је тада. 

Наш избор

Апартхејд пред очима целог света: Србима пред Васкрс скидају заставе, албанској дијаспори повластице

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић тада је објаснио је да решење у вези примене закона о странцима приштинских привремених институција не значи интеграцију српских институција у приштинске. 

"Градоначелници 10 српских општина саставиће листу свих запослених у српским образовним институцијама, укључујући студенте, али и здравственим институцијама, и на основу те листе се даје радно и боравишно право запосленима у тим институцијама. Нико неће моћи да прекида рад, да упада, већ ће српски народ моћи слободно да ради у нашим институцијама", објаснио је Петковић. 

Како каже наш саговорник, потпис на документ са грбом њихове државе само је један проблем, симболичке природе.

"Други је прикупити сва та документа, а трећи, можда и највећи што она иду у руке тамо неком службенику у министарству у Приштини који ће имати дискреционо право или да вам да дозволу за рад и боравак, да стави њихов државни печат на њу, или да вас одбије јер вам недостаје један папир. Тај један папир увек може да недостаје. Причао сам са колегама, многи, многи се ломе шта да раде. На једној страни је чињеница да ћемо нај начин моћи да наставимо да радимо, имамо обавезе према својим студентима, према свом народу, на другој страни сви ови проблеми. На страну што свим овим документима, дозволама, није решен статус Универзитета, већ он у сваком тренутку може бити затворен као 'паралелна установа' што у овим документима и пише", истиче наш саговорник.

У једном од ових докумената наводи се изричито да је то "Захтев за дозволу привременог боравка".

Према оном што је крајем јануара ове године објављено на сајту косовског тзв. МУП-а, а што се тиче дозвола за стални боравак, први критеријум за добијање тих дозволе биће "пет година непрекидног привременог боравка у 'Републици Kосово'", а изузетно, у случајевима дозволе за стални боравак ради спајања породице браком или ванбрачном заједницом, непрекидни боравак је потребан у трајању од три године".

"Малолетном лицу са привременим боравком у 'Републици Kосово' дозвољен је стални боравак ако је један од родитеља странац са дозволом за стални боравак уз сагласност другог родитеља", наводи се у објављеним документима.

Осим овог, за дозволу за стални боравак биће, наведено је тада, потребно и "основно знање једног од службених језика у писаној форми, познавање културе и друштвеног поретка Kосова", што се потврђује писменим тестом, који организује тзв. министарство унутрашњих послова.

Тренутно се не зна да ли ове одредбе и даље важе или су договором Соренсена и Куртија можда, привремено суспендоване.