Србија и Балкан
Ко су прави, а ко самопрокламовани пријатељи Западног Балкана и Србије
Што се Србије тиче, питање је могу ли пријатељи бити они који су уводили санкције, признали независност тзв. Косова, учествовали 1999. године у агресији против наше земље, каже за РТ Балкан некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић
Србија тврдоглаво стреми ЕУ, истој оној која нас деценијама условљава и уцењује. Сада већ отворено захтевајући да се Србија одрекне своје територије и уведе санкције Русије.
У Љубљани је одржан скуп "Пријатељи Западног Балкана". У фокусу су биле промењене геополитичке околности, као и проширење ЕУ. Једна од централних порука односила се на потребу редефинисања политике проширења ЕУ, као и то да на Западном Балкану неће бити развоја ни мира док не буде потпуно под европском заставом. Бивши председник Словеније Борут Пахор изнео је предлог да се до 2030. године у државама кандидатима одрже референдуми о чланству у ЕУ.
Коментаришући то шта стоји иза ове конференције и зашто се "пријатељи Западног Балкана" толико интересују за наш регион, бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић за "Јутро на РТ" истиче да се пријатељство не проглашава него се гради у дугом временском периоду.
"Може бити основано питање – по чему су учесници ове конференције себе прогласили за пријатеље Западног Балкана. Што се Србије тиче, питање је могу ли пријатељи бити они који су уводили санкције, признали независност тзв. Косова, учествовали 1999. године у агресији против наше земље. Шта су њихове заслуге према Србији и где су и у чему испољавали то пријатељство? Какве користи је Србија од тога имала?", пита се Јовановић.
Није на њима да се прогласе за наше пријатеље, оцењује Јовановић и наводи да "није могуће да ми не знамо ко су наши пријатељи него они треба да нам кажу".
"Ово је време када се тако нештедимице користе јаки термини и изјаве које врло мало или некад и ништа не значе. Ово није неки форум који одлучује, али одржава привид континуитета кретања Западног Балкана ка ЕУ", објашњава Јовановић.
Како истиче, форум је почео убрзо после сукоба у Украјини и на неки начин је, сматра саговорник "Јутра на РТ", израз русофобије.
"Овај форум долази после Берлинског процеса, самита Брдо-Бриони. То је једно множење форума које стално одлажу неке конкретне кораке, а држе привид да се напредује и стално охрабрују неки оптимизам код земаља Западног Балкана да само што нису примљене у ЕУ, само треба још по нешто да ураде да би се приближиле", наводи Јовановић.
Интересантно је, примећује Јовановић, да је једном од сесија председавао турски дипломата који је био главни преговарач за чланство Турске у ЕУ.
"Скупом за напредак на европском путу председава дипломата земље која деценијама је на том путу и не успева да се приближи", истиче Јовановић.
Главна идеја која се чула на форуму, указује Јовановић, да сви кандидати до 2030. године одрже референдум о чланству, а ЕУ ће потом да донесе одлуку.
"Има доста неких нелогичних порука. Из једног угла, ово може да буде као нека припрема новог састанка у јуну који треба да се одржи у Црној Гори. Ту се очекује као и на овом форуму у Словенији, један притисак пре свега, на Србију. Читаве ове активности имају у центру Србију и њену недисциплину. Они желе да је натерају да уведе санкције Русији, да прихвати заједничку безбедносну политику ЕУ", подсећа Јовановић.
Истовремено, указује дипломата, када се погледа стваран однос према Србији - претње, уцене, покушаји диктата, Поглавље 35, види се како ЕУ третира Србију.
"У пакету иду захтеви да ми уведемо санкције, да се ослободимо малигног утицаја Москве ли системске опасности од Кине. А нико не тражи, као што траже да диверзификујемо енергетику, да диверзификујемо банкарски систем који је читав скоро у европским рукама", наводи Јовановић.
Указује да ЕУ, овим третманом, потцењује Србију као стару европску државу, као савезника у два светска рата.
"Србија која је дала много веће жртве за Европу, сада треба да испуњава неке веће услове у односу на земље које су биле на хитлеровској страни", истиче Јовановић.
Према његовом мишљењу, Србија би требало да буде опрезна када је реч о фазном уласку у ЕУ.
"Ово је технологија увлачења Србије у признавање нелегалног отцепљења КиМ. Сви говоре о колективном уласку земаља Западног Балкана, о шест земаља, који укључује и пријем тзв. Косова", закључује Јовановић.
Live
