
Штрбац о пресуди Србину Жељку Травици: Ово је замена за смртну казну

Србин Жељко Травица данас је у суду у Осијеку првостепено осуђен на 20 година затвора због ратног злочина против ратних заробљеника у Церићу и Мирковцима 1991. године, што је најстрожа казна за ову врсту злочина у Хрватској, изјавио је директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
"Када се некоме у Хрватској изрекне казна од 20 година, њему се заправо изриче смртна казна, али пошто је нема ово је замена за смртну казну. Ово је најтежа казна", рекао је Штрбац, појаснивши да се Травици суди по закону из времена СФРЈ.
Он је нагласио да су породица Травица и његова одбрана вероватно у шоку јер нико није очекивао ни осуђујућу пресуду, а камоли максималну казну од 20 година. Штрбац је рекао да није директно пратио суђење Травици, већ да је био у контакту са његовим сином, и пратио преко медија, али је истакао да је реч о тешко оболелом човеку који је једва издржао суђење.

"Травица је све до пре десетак дана био под хемиотерапијом. Од Нове године је одлагана његова завршна реч због немогућности да изнесе одбрану. Онда су стално притискали да то учини. Долазили су вештаци на неколико рочишта да дају своја мишљења да ли може или не може да прича док прима хемиотерапију", рекао је Штрбац у изјави за Срну.
Према његовим речима, Травици је све то досадило и одлучио је да напише завршну реч, коју је његов адвокат и прочитао.
"Он је успео да каже поново неколико реченица - ја то нисам урадио, то је монтиран процес и при томе остаје", нагласио је Штрбац.
Он је напоменуо да је ово првостепена, неправоснажна пресуда на коју странке имају право жалбе.
"Тужилац је добио максималну казну и зато нема зашто да се жали, са друге стране одбрана ће се, свакако жалити. О жалби ће одлучивати Високи кривични суд. Мало која пресуда је до сада, посебно када су питању ове казне од 20 година, потврђена из прве - првостепена од стране другостепеног суда", рекао је Штрбац.
Травица је у Хрватској остао и после рата и у време "мирне реинтеграције" и након ње обављао дужност начелника општине Мирковци у хрватском систему. Потом је радио у Немачкој, а живео је и у Србији, где је као члан Демократске странке Србије био одборник у Скупштини града Новог Сада. Од 2016. године био је и у Енглеској, и то са хрватским пасошем. За све то време нико га није помињао у контексту ратних злочина све док 2022. године против њега није отворена истрага.
Годину дана касније је расписана потерница Хрватске, а крајем 2024. године подигнута је оптужница за догађаје који су се одиграли 33 године раније.





