Србија и Балкан
РТ Балкан анализа: Антисрпска хистерија у БиХ - СПЦ кост у грлу Сарајева или НАТО-а?
Запад Српску православну цркву види као институцију која шири и поспешује деловање "малигног руског утицаја на Балкану", због тога је управо она мета жестоких напада у БиХ од почетка године
Бошњачка елита у Сарајеву нема своју политику, ни унутрашњу и спољну. Они су продужена рука америчке геополитике овде у БиХ, али и на Балкану. Из те геополитике, као и британске, која је њен део, долази наратив да је СПЦ заступник интереса, како су они то рекли, Русије", рекао је за РТ Балкан Срђан Перишић, професор геополитике.
Према његовим речима, постоји неколико разлога за последње нападе Бошњака на СПЦ и српски народ у БиХ.
"Претходних година од америчких генерала долазили су коментари како је на Балкану, у моменту када су се у Црној Гори одржавале литије, највећи непријатељ НАТО-а Српска православна црква. Сада опет то чујемо од Запада, да СПЦ повећава и омогућава присуство Русије на Балкану. Обзиром да је бошњачка елита извршилац америчке политике, није чудо што се баш сада дешавају напади на Српску православну цркву", истакао је Перишић.
Бошњачки члан председништва Денис Бећировић пре двадесетак дана био је у Бриселу, где се у седишту НАТО-а састао са генералним секретаром Јенсом Столтенбергом. Тада је говорио да, поред тежњи да Босна и Херцеговина што пре уђу у Алијансу, Русија са Републиком Српском дестабилизује БиХ.
"Дакле, наводио је потпуне измишљотине и тада креће та хистерија", објашњава наш саговорник.
"Убрзо, ево њега поново на Западу - сва три члана Председништва БиХ су била у радној посети Вашингтону на молитвеном доручку. Денис Бећировић је опет, без обзира што је у његовом присуству и српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић, говорио о некаквом 'руском малигном утицају' који Русија преко СПЦ и Републике Српске шири Балканом", рекао је Перишић.
Обзиром на такав след догађаја, казао је професор Перишић, "јасно је одакле ветар дува", као и ко и због чега баш у овом моменту оркестрирано напада СПЦ, знајући да ова институција ужива највиши углед у народу. Додао је да оваква реторика вођена из Сарајева подстицај за радикалније појединце да изврше нападе на СПЦ и Србе, јер им се даје зелено светло за то.
У прилог тврдњама професора Перишића говоре и оштре поруке које је Бећировић из седишта НАТО-а послао Републици Српској, уз наде да ће БиХ убрзо постати чланица ове организације.
Бећировић је, наиме, предложио нови приступ интензивирању НАТО интеграција БиХ кроз заједничку мапу пута према којој би се БиХ могао упутити позив за чланство у што краћем року.
Његова посета, како је рекао бошњачки члан Председништва БиХ, "има симболичан и стратешки значај, уз поруку да ће БиХ сигурно наставити и интензивирати пут према пуноправном чланству у НАТО-у", саопштено је из његовог кабинета.
На његову посету седишту НАТО-а реаговао је председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, који је још једном поновио добро познати став политичара из ентитета када је у питању будућност БиХ у Северноатлантском савезу.
"То се не може учинити без сагласности српског члана и председавајућег Председништва Босне и Херцеговине Жељке Цвијановић и Народне скупштине Републике Српске", поновио је Стевандић добро познат став врха Републике Српске.
Он је додао како је уверен да Бећировић зна за ове чињенице, али да је његов одлазак у Брисел без сагласности осталих чланова Председништва БиХ ствар која је њему такође позната и да он "овим жели да се додворава Бриселу и да изазива кризу унутар БиХ".
Шолаја: Изнудити реакцију зарад поновне сатанизације Срба
Да овакви напади треба да створе кризу унутар БиХ и изнуде исхитрене потезе Срба, због којих би по ко зна који пут, неправедно били окарактерисани као агресори, оценио је за РТ Балкан Милош Шолаја, професор Факултета политичких наука у Бањалуци.
"Као и на КиМ, где Албанце подржавају европски и глобални играчи без обзира на међународно право, исто се толерише и Бошњацима у БиХ", навео је Шолаја.
Очигледно је, оценио је Шолаја, да има настојања да се и сада Срби осуде, посебно за неке ситуације које нису ни починили ни изазвали.
"Врло је вероватно да је то диктирано из неких регионалних или међународних центара, из којих се пласира прича да се Срби не држе међународног права, а негује се посебан мит о Србима као агресорима, чак и када су жртве. Реч је о политикама које су неговане на стереотипима изграђеним деведесетих година о 'великосрпској агресији', а све се гради на том миту да су Срби, по правилу криви за све", истакао је саговорник РТ Балкан.
То су процеси који су им, објаснио је професор Шолаја, давали упоришта током конфликата деведесетих. Касније су управо на том миту успели да обезбеде за себе улогу "жртве" кроз коју су себи омогућили бројне предности и повластице.
"Очигледно је да још има оних који мисле да питања о БиХ нису решена. Најновијим провокацијама покушавају да изнуде реакцију Срба и тај начин иста питања поново поставе на дневни ред. Антисрпски наратив је најучесталији и најгласнији управо тамо где Срба готово да више и нема, а где су до пре рата били апсолутна већина", закључио је Шолаја.
Подсетимо, од почетка 2023. године догодило се више напада на Српску православну цркву у Босни и Херцеговини. Више храмова и православних гробаља оскрнављено је, а истакнути представници исламске заједнице у БиХ нису се либили да оштром реториком, не само увреде осећања православног народа, већ и да подстакну нове нападе, уз навођења да против Срба треба да искористе сва расположива средства.
Председник Републике Српске Милорад Додик поводом изјава хоџе и професора Исламског педагошког факултета из Бихаћа Мухамера Штулановића, који је РС назвао "геноцидном творевином која се окотила 9. јануара", истакао је да је то класичан говор мржње и да Српска није извршила геноцид нити је геноцидна творевина.
"Увек је проблем код оних који мрзе и изјављују такве глупости. Република Српска није извршила геноцид нити је геноцидна творевина", изричит је био Додик.
Истакао је да се "Исламска верска заједница до неподношљивости петља у изборни и политички систем БиХ", као и да тражи посебан статус за себе иако нису привилеговани и имају исти статус као остале верске заједнице у БиХ.
