
Тече рок за пријаву бирача ван лажне државе: Ко полаже највеће наде у гласове албанске дијаспоре

Централна изборна комисија (ЦИК) саопштила је да период пријаве за регистрацију бирача ван тзв. Косова траје до 17. маја, а да су до 10. маја примљена 36.154 таква захтева, преноси Репортери.

На разматрању је још 7.797 захтева.
Према његовим речима, највећи број бирача у иностранству регистровао се за гласање путем поште.
Ељези је нагласио да је од 25.376 одобрених пријава, 6.280 се регистровало за физичко гласање у дипломатским представништвима, 701 се регистровао за слање пакета са гласачким листићем у поштанско сандуче ЦИК-а на , док се 18.395 регистровало за слање пакета са гласачким листићем у поштанско сандуче ван лажне државе.
Према одлуци ЦИК-а, процес гласања планиран је у 48 дипломатских представништава са укупно 70 бирачких места, од којих су 33 амбасаде и 15 конзулата.
Максималан број бирача који могу да се региструју за гласање у овим бирачким центрима износи 66.450.
ЦИК је саопштио да се ограничење максималног броја бирача односи само на гласање у дипломатским представништвима, док је број бирача који се могу регистровати за гласање путем поште неограничен.
Такође, ЦИК је одредио минималан број од 50 регистрованих бирача као критеријум за организовање гласања у одређеном дипломатском представништву. Ако број регистрованих бирача за гласање у неком дипломатском представништву буде мањи од 50, физичко гласање у том представништву неће бити организовано, а регистровани бирачи ће аутоматски прећи у статус бирача који гласају путем поште и о томе ће бити обавештени од стране ЦИК-а.
Ваљало би подсетити на то да су се током претходних изборних процеса на КиМ чула упозорења да је гласање у "дипломатским" представништвима и путем поште плодно тле за малверзације.
Такође, кључно бирачко тело Аљбина Куртија и "Самоопредељења" је управо албанска дијаспора, а покрет има своја представништва широм света и Европе.
Стога је лов на албанске гласове у дијаспори једна од омиљених Куртијевих изборних дисциплина.
За расељене Србе са Косова и Метохије важе другачија правила: њима није омогућено да своје гласачко право остваре на територији централне Србије, па су током претходних изборних процеса морали да путују на КиМ како би гласали, а привремене институције у Приштини настојале су на све начине да спрече њихов долазак.





