Србија и Балкан
Љубинка Милинчић: Декларација о мултиполарном свету је најважнији резултат Путинове посете Кини
У последње време, радимо све да што пре уђемо у ЕУ. Процењено је да је ситуација таква да, уколико се прикачимо за Украјину и ако решимо питање слободне трговине које је услов да се уђе у СТО, имамо више шанси за ЕУ. То је с једне стране увредљиво, јер се поставља питање – да ли треба да прођемо као Украјина да би нас примили, каже за РТ Балкан главна и одговорна уредница Спутњика Љубинка Милинчић
Свет је све даље од мира зато што се стари поредак руши, а нови још није успостављен. Сукоби у Украјини и на Блиском истоку показују да се глобална стабилност више не може градити на доминацији једне силе, већ на равнотежи више центара моћи. У свету у ком Кина јача, Русија одбија повлачење, Индија чува аутономију, а Америка покушава да задржи водећу улогу, стари обрасци контроле све теже функционишу. Зато се и дипломатски сигнали после посете руског председника Владимира Путина Пекингу, као и америчког лидера Доналда Трампа, читају шире од протокола.
И док је председник Русије Владимир Путин управо завршио веома значајну посету Пекингу, чији се резултати још сумирају, Београд је посетила украјинска делегација, а председник Србије Александар Вучић разговарао је телефоном са Владимиром Зеленским.
О овим актуелним дешавањима на светској политичкој позорници, резултатима посете руског председника Кини, о порукама након боравка украјинске делегације у Србији, као и месту Србије у глобалној игри, за "Јутро на РТ" говорила је главна и одговорна уредница Спутњика Љубинка Милинчић.
На питање откуд оволико интересовање Украјинаца за Србију у овом тренутку, Милинчићева истиче да се ова посета може коментарисати са три аспекта.
"Украјина има право да сарађује с ким хоће, као и ми као суверена земља, да трасирамо пут. Правити споразуме о слободној трговини је на корист сваке земље. Међутим, имам утисак да је понекад мало шизофрено. Већ годину и по дана слушамо о томе, да имамо проблем са НИС-ом и аргумент који се поставља је – 'продај НИС зато што Србима то треба, јер су Руси браћа са Србима'. А, с друге стране, говоримо да смо браћа, волимо се, а кад Русија то не уради што се очекује, она је она кривац. Истовремено, ми као браћа Русима дочекује њихове непријатеље", указује Милинчићева за РТ Балкан.
Трећи фактор, истиче Милинчићева, односи се на наше настојање да се придружимо Европској унији.
"У последње време, радимо све да што пре уђемо у ЕУ. Процењено је да је ситуација таква да, уколико се прикачимо за Украјину и ако решимо питање слободне трговине које је услов да се уђе у Светску трговинску организацију, имамо више шанси за ЕУ. То је с једне стране увредљиво, јер се поставља питање – да ли треба да прођемо као Украјина да би нас примили. Моје лично мишљење је да иако ми стално слушамо да је Србија на европском путу, на неки начин смо показали Русији, а нисмо је изненадили, да ћемо једног дана прекинути споразуме које ЕУ искључује. Као да ми се чини, да на неки начин, макар делимично, показујемо Русији да ће је наш пут једног дана искључити, али и даље очекујемо од Руса да нам буду браћа и сестре", сматра Милинчићева.
Осврћући се на то што је баш министар за европске интеграције предводио украјинску делегацију у посети Београду, Милинчићева истиче да се поставља питање зашто Украјина иде брже ка ЕУ од нас, јер је она далеко од услова.
"Ипак, Украјини је ЕУ много дужна, јер је Украјина њихов рат, а њихово лицемерје иде дотле да они кажу – 'издржите до 2030. године, док се ми не спремимо да ратујемо са Русијом'", подсећа саговорница "Јутра на РТ".
Украјинска делегација је из Београда је послала и поруку да је сада тренутак за тренутак за интензивнији развој билатералне трговине и заједничких пројеката.
"Замислите да са Украјином имамо заједничке пројекте. Украјина је велика земља, словенска земља, Украјинци нису као народ заслужили да их ми не волимо. О Украјинцима мислим исто што и о Русима и немам ниједну примедбу на то, али како правити споразуме са онима који чекају да им други да новац за буџет, шта ми то заједно можемо да радимо", наводи уредница Спутњика.
Истовремено, док је украјинска делегација боравила у Србији, руски председник је завршио посету Кини. Међу најважнијим резултатима посете је Декларација о формирању мултиполарног света.
"Ова посета је значајна јер је реализована на 25 година од потписивања првог споразума о пријатељству и добросуседству. За тих 25 година се много напредовало. Најбоља ствар која се десила је разумевање између две земље, економске везе које су услов свих односа. Декларација је управо најважнији резултат те посете, а потврда тога је да је мултиполарни свет настао. Позиција Кине која каже, ми смо одговорни за свет, морамо га направити бољим. Потписивањем те декларације, они су ставили тачку на хегемонију било које земље", оцењује Милинчићева.
Говорећи о критикама на рачун тога што током Путинове посете Кини није потписан споразум о "Снази Сибира 2", Милинчићева подсећа да је све усаглашено, али да је остало нерешено питање цене.
"И Руси и Кинези су тврди у преговорима. Једни хоће да продају скупље, други хоће да купују јефтиније. Наравно, договориће се, али мора се знати, да су то земље које гледају далекосежно и тако и преговарају", наводи уредница Спутњика.
Данас истиче рок за продају руског удела у НИС-у, председник Србије Александар Вучић рекао је да није задовољан и да преговори не иду добро. С друге стране, портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова је изјавила да НИС наставља да функционише и да не треба обратити пажњу на спекулације.
"Знамо да се играју разне политичке игре које су прилично логичне, јер су интереси различити. Русији није у интересу да прода најбољу фирму – Русији је у интересу да је сачува. Она је дошла овде да постане регионални центар и то је и постала. Овде је уложила и сад јој неко рекао да треба то да напусти. Русија чини нама услугу, пристајањем да прода руски део НИС-а. Нама чини услугу. После одласка Орбана, и Мађари почињу да се преиспитују да ли се њима исплати да имају тако две велике рафинерије. Свима одговара да се ово одужи под условом да Америка пристане. А ја мислим да ће да пристане. Ако смо ми на европском путу, онда би и они требало да буду фер према нама, а не само Руси", указује Милинчићева.
На питање о томе што је и Захарова говорила о здравственом стању генерала Ратка Младића, док су европски борци за људска права утихнули, Милинчићева подсећа да борба за људска права никад не важи за мале земље.
"Поново скрећем пажњу на односе Русије и Србије. Нама треба таква Русија, таква Кина која ће да заступа наше интересе у међународним организацијама. Ми кад бирамо наш пут, који је зацртан када је ЕУ била нешто друго, да треба да имамо у обзир да Србија не може без Русије у СБ УН. Одсекли би нам КиМ пре колико година", наглашава Милинчићева и додаје да "нема потребе да се било коме окрећу леђа".
О предстојећој посети председника Србије Кини, уредница Спутњика истиче да је "наша економска сарадња са Кином веома важна".
"Кина је помогла у много других ситуација када није било посла, из својих интереса. Ми смо земља усред Европе коју нико не може да спречи да сарађује са Кином, бројне кинеске фирме су овде. И Кина има своје интересе, одавде се може извозити у Европу", указује Милинчићева.
Реагујући на то што су оружане снаге Украјине током ноћи извеле напад на зграду средње стручне школе и интернат у Старобељску у Луганској Народној Републици, у ком су страдале четири особе, а 40 рањено, док се у тренутку напада тамо налазило 86 тинејџера узраста од 14 до 18 година, Милинчићева наводи да је свет више пута ћутао.
"И ово је земља са којом ми треба да идемо у ЕУ. Колико година је свет ћутао на то што су убијана руска деца у Донбасу. Нико трепнуо није. Знате шта се десило у Ирану, где је страдало 160 деце. Мислим да Зеленски губи тло под ногама. Не знам да ли мисли да је овим уплашио Путина. Руски председник све време води рачуна да не оштети цивилно становништво, а они иду даље. Онда ће се граница прећи и сведочићемо нечему чему не желимо", закључује уредница Спутњика Љубинка Милинчић.
Live
