"Нема назад, иза је Србија": Годишњица битке на Паштрику, симбола херојства и чојства српске војске

На данашњи дан, 26. маја 1999. године, на граници између Србије и Албаније почела је чувена битка на Паштрику која је после Кошара, била други велики покушај копнене инвазије на Србију.

На једној страни биле су јединице Војске Југославије, на другој здружене злочиначке снаге НАТО-а, терористи ОВК и регуларне снаге Војске Албаније.

Борбе на Паштрику трајале су до 14. јуна, пет дана после потписивања Кумановског споразума између НАТО и ВЈ, али, главни циљ напада није остварен – снаге НАТО, терористичка ОВК и јединице Војске Албаније нису успеле да остваре пробој на територију Србије.

Напад је почео сат иза поноћи, 26. маја у реону карауле Горожуп, артиљеријским ударима са подручја Републике Албаније, а борбе су се затим прошириле на читаво подручје Паштрика.

Наш избор

Нема назад, иза је Србија: Дан када је НАТО помагао терористима да изврше инвазију

"Ватра је отварана из рејона села Гоцај и Појате, по предњем крају одбране Првог моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Највећа концентрација била је у рејону Горожупских бачила. Истовремено са ватреним ударима, вршено је убацивање више мањих група на врх планине Паштрик, на тешко проходним правцима, где није било наших јединица", изјавио је за "Косово онлајн" на 25. годишњицу битке некадашњи начелник Школе националне одбране и са генералом Небојшом Павковићем коаутор књиге "Kошаре и Паштрик – српски Термопили", адмирал у пензији Бошко Антић.

Истог дана, око пет часова ујутру, почео је и копнени напад.

Током 20 дана борби, на положаје Војске Југославије бачено је, према војним подацима, више од 2.000 тона бомби.

У нападу на положаје ВЈ на Паштрику, по подацима адмирала Антића, непријатељ је ангажовао четири бригаде ОВK јачине 5.000-6.000 припадника, оперативну групу "Јастреб" са око 5.000 људи која је у свом саставу имала 24 борбена хеликоптера "Апач", "Атлантску бригаде" која је била састављена од албанских добровољаца из САД јачине од 500 до 1.000 припадника, као и делове Друге пешадијске дивизије Оружаних снага Албаније која је бројала између 300 и 500 припадника артиљерије, као  и специјалне јединице чланица НАТО.

"Тешке су биле борбе на Kошара, често прса у прса, међутим ништа лакше нису биле борбе на Паштрику, ако можда и теже јер је први пут употребљена стратегијска авијација и тепих бомбардовање. Паштрик је горео", испричао је адмирал Антић додајући да је битку на Паштрику обележио читав низ херојских подвига, али и наглашава да је тада изговорена једна од историјских реченица за српски народ: "Нема назад, иза је Србија".

"Ту је велики број херојских подвига. Посебно је до изражаја дошао висок морал и оданост припадника 549. моторизоване бригаде свом командату. Познат је његов одговор када је тражено повлачење за 100 метара када је изговорио 'Нема назад, иза је Србија'. Мислим да ће те речи бити кроз читаву нашу историју мотив за даљу одбрану, као и речи на Kошарама Тибора Церне 'За ову земљу вреди погинути'", закључио је адмирал Антић.

По његовом објашњењу, битка на Паштрику била је класични ваздушно - копнени сукоб.

Годишњица битке на Паштрику: Једна од најтежих борби са албанским терористима

Удружене снаге НАТО, терористичке ОВК, Војске Албаније, обзиром да нису успеле да остваре пробој преко Kошара, кренуле су дримско-косовским правцем преко Паштрика односно долином Белог Дрима према Призрену.

Припадник чете војне полиције 549. бригаде Дејан Гарић испричао је раније за "Косово онлајн" да за њега битка на Паштрику "симболизује херојство, чојство и јунаштво свих припадника 549. моторизоване бригаде, у којој су махом били младићи на одслужењу војног рока, јер су се супротставили најјачој оружаној сили 21. века и спречили копнену инвазију тадашње СРЈ".

"Битка на Паштрику симболизује херојство, чојство, јунаштво у коме је 549. моторизована бригада стала прса у прса најјачој сили 21. века. Млади момци који су тада били на одслужењу војног рока, који су се калили 1998. и почетком 1999. године, спречили су копнену инвазију на нашу државу и зауставили не само албанске терористе него и Нато пакт. Све до потписивања Kумановског споразума није се повукла ни један метар и није дозволила да непријатељ напредује, без обзира на то што је тада, користећи и стратегијску авијацију, извршио сваки могући притисак. Није успео у томе", речи су Гарића.