
Терористички напад на Старобељск: Како западни медији потискују истину о злочинима
Напад на студентски дом и интернат у Старобељску у режији Кијева, председник Руске Федерације Владимир Путин назвао је терористичким нападом неонацистичког режима и наредио је војсци да узврати. И контранапад уследило је у виду масовног ракетног удара на војну инфраструктуру, између осталих, и моћном руском ракетом "орешник".
Ипак, и после ових злочина кијевског режима, упадљива је и неосетљивост западне јавности, као и у другим случајевима, када год дође до ратног или терористичког напада упереног против руских цивила.
Говорећи о нападу у Старобељску и двоструким стандардима западних медија, филозоф Александар Лукић за Јутро на РТ истиче је, када је Запада у питању, слобода медија флоскула која се крије иза одржавања глобалистичког западног режима.

"Све што тај глобалистички режим ради, директно или преко Украјине, тај режим ће то подржавати преко својих средстава информисања. И, када се догоди нешто што том глобалистичком режиму не одговара, као што је злочин који њихова страна почини, наравно, о томе неће извештавати", наводи Лукић за РТ Балкан.
Слобода медија о којој се толико говори, указује Лукић, не постоји на Западу. Би-Би-Си и Си-Ен-Ен имају своје канцеларије у Москви, али упркос томе, они су одбили да дођу у Старобељск, да се увере да је на месту напада био интернат.
"Си-Ен-Ен је нешто што је садашњи председник Америке означио као телевизију лажних вести. Ми смо Си-Ен-Ен добро упознали деведесетих година, када је био присутан на унапред инсценираним догађајима, а који су после имали као последицу имали одређене притиске и санкције према нашој земљи. Си-Ен-Ен је себе оголио на разним другим местима и о њима не можемо да говоримо као о некој референци слободног новинарства", подсећа Лукић.
На констатацију да се у Русији емитују и главни медији са Запада, док на Западу не могу да се гледају руски медији, Лукић указује на забрану РТ и Спутњика у западним земљама.
"Иако су забранили РТ и Спутњик, на Западу и даље тврде да код њих постоји слобода медија, а да у Русији не постоји, означавајући руске медије средством пропаганде, а не медијима. Шта значи бити медиј према њиховим критеријумима - значи да извештава онако како одговара њиховом режиму или о одређеним догађајима неће извештавати. У складу са тим и издају ова саопштења, као у случају Старобељска, да су на одмору и да због тога неће извештавати. Цинизму Запада нема краја", наглашава Лукић.
На питање колика је одговорност на грађанима, да у таквим околностима, сами дођу до више извора и истине, Лукић истиче да је "на нама велика одговорност, али да људи немају времена да се толико удубљују у све теме и сами истражују". Зато се, додаје, ослањају на медије који су по њиховим критеријумима релевантни.
"Да бисте дошли до истине на тај начин, морате да потрошите одређено време, а много је догађаја на локалном и светском нивоу. Ако хоћете да дођете до истине, морају да се прате више различитих медија. Треба гледати и медије за које мислите да нису добри", наводи саговорник Јутра на РТ.
Сведоци смо, истиче Лукић, да се они које Запад сматра архинепријатељима, не могу представљати у њиховим медијима као жртве, а да се говори о томе да је злочин починила њихова страна.
"У том случају, одлучују да ћуте о неком догађају, што је блажа варијанта. Друга опција је да пласирају причу да се тај напад није догодио, да то уопште нису била деца и да су Руси то урадили. У случају Старобељска, одлучили су се за ћутање, јер је превише аргумената на другој страни који би побили ту причу", указује Лукић.
Он подсећа да смо тај наратив и сами искусили током ратова деведесетих, као и то што се Сребреница користи да се докаже како су "Срби геноцидан народ".
"Ми смо то научили из нашег искуства како западни медији говоре о "стварности", мењајући је или измишљајући је. Западни медији деведесетих година имали су улогу да нас представе као злочиначку, да смо ми ти који су изазвали рат у Југославији", закључује Лукић и додаје да се и данас "све што се не уклапа у њихов наратив, проглашава диктатуром".





