Србија и Балкан
Берлинска "радио-веза": Како је текст "Вечерњих новости" узбуркао Немачку и кога су звали у Београду
Анализа у београдским новинама колико данашња Немачка личи на ону између два рата, био је разлог да Берлин реагује у покушају да уређује шта ће да се објављује у српским медијима
Текст под насловом "Немачка 'сазрева' за четврти рајх", судећи по новинарском питању председнику Србије Александру Вучићу: "Да ли је истина да је СНС имала проблем због насловне стране 'Новости' и да је Милош Вучевић морао то да објашњава партнерима у ЕУ", засметао је Берлину.
Вучић је рекао да њему "нико није ништа рекао", али му је лидер напредњака Вучевић рекао да "му је неко нешто пребацио".
"Ја сам му рекао – не можеш, Милоше, да одлучујеш у име новинара и уредника, то је слобода њихових уверења. Али пошто сте мене питали, могу да кажем да сам потпуно несагласан са таквим ставовима. Не разумем ни одакле, ни како то неко мисли да покаже и докаже. Са друге стране, Немачка је једна од земаља која се отворено, јасно одрекла нацистичке прошлости. Они то не крију за разлику од неких у нашем региону. Немачка је демократска земља, одрекли су се нацизма. Не разумем такву насловну страну, не разумем таква пребацивања. Ја сам само председник, нисам уредник. Али ћу увек имати право да изговорим свој став и мишљење и да кажем да сам против тога. Такве ствари не могу да донесу никакво добро Србији. Напротив", истакао је.
Додао је да новинари за за све друго морају да питају Вучевића и председницу парламента Ану Брнабић.
"Пре Ану да су звали, она може са странцима да прича колико хоћете. Ја не могу. Али то мене да питају, што је неко написао у новинама, са мном нико тако не разговара. Ваљда сам себи омогућио позицију, па ми нико ништа не приговара. Они ће мени око Косова да приговарају, око Русије, око других ствари. Око оваквих ствари мени не. Али ме то никада неће ометати да јасно изговорим шта мислим и какав је мој и наш став. Еј бре, људи, па Немачка запошљава 80.000 људи у нашој земљи. Па што то радите? Немојте, бре. А да не причам о томе да то стварно није истина. Шта да радите? Има разних људи и разних уверења. Али то ваљда довољно говори о слободама у нашој земљи", истакао је Вучић одговарајући на питања новинара у Кини.
Шта је Берлину било спорно у тексту због којег је морала да ради "радио-веза" према Београду?
"Новости" су се бавиле тиме да "аналитичари указују на то да је најјача чланица Европске уније у кризи и да је у току развој догађаја већ виђених између два светска рата". Међу редовима нема вређања, ни епитета које сваком мало читамо у мору текстова.
"Немачке је у кризи, хиљаде људи остају без посла, чувена аутомобилска индустрија постаје неконкурентна, погони се селе у САД и Кину заједно са стручњацима, а стандард грађана опада… Изузетак су професионалци из средње класе који силом прилика из цивилног сектора, који је био пацифистички, мигрирају у донедавно занемарену војну индустрију која сада цвета. Дојучерашњи противници рата постају милитаристи, јер им енормни скок извоза ратног материјала одржава висок лични стандард. У сукобу егзистенцијалних и моралних принципа, морал увек губи", пише на почетку текста аутор Борис Субашић.
Како се додаје, такав развој догађаја је већ виђен у Немачкој између два светска рата, када је после Велике депресије 1929. цивилна индустрија колабирала и милиони припадника средње класе су остали без посла и егзистенције.
"Економски опоравак је омогућила Хитлерова националсоцијалистичка власт програмом убрзаног наоружавања од 1933, када је наменска индустрија понудила посао, редовну плату, топли оброк и економску сигурност. Средња класа је уз ове благодати подржала и одржала нацизам и милитаризацију верујући да је то формула за спас од беде. Немачка је тада одбацила ограничавајуће одредбе Версајског мировног споразума и инструментима попут скривеног финансирања (Mefo менице) убризгала огроман новац директно у фирме попут 'Крупа' и 'Рајнметала' који и сада бележи енормне приходе и скок вредности акција већи од 260 одсто. Радна снага је похрлила у фабрике авиона, тенкова и муниције. Ратни материјал се као и свака друга роба производи да би се трошио и правио обрт па је рат постао неминовност. Оправдање за њега је дала стара немачка расистичка идеологија, уз помоћ немачких интелектуалаца упакована у производ звани националсоцијализам, који је промовисао 'нови поредак' под вођством више расе - Германа", пише у тексту.
Додаје се да је "у тренутку када Немачка у милитаризацији види излаз из кризе, коју је изазвала њена влада одричући се јефтиних руских енергената (у корист 300 до 400 одсто скупљих америчких) буру је изазвала књига 'Трансформација моћи', чији је аутор политиколог професор Херфрид Минклер, врло утицајан у немачкој политичкој класи".
"Ово дело, финале серије сродних радова о империјама и новим ратовима, узбуркало је духове и у Немачкој и у остатку Европске уније јер је реч о теоријско-идеолошком манифесту стратегије хегемоније и милитаризације која се већ увелико спроводи на терену. Минклер није маргинални теоретичар, он је дуго важио за неформалног главног идеолога политичке елите у Берлину, а као професор на Хумболтовом универзитету, био је редовни саветник у министарствима одбране и спољних послова. Он је геополитичке интересе елите преводио у прихватљив језик у својим књигама, а немачка влада би његове ставове претакала у званичну доктрину неколико година касније. Он је дао легитимитет интервенционизму теоријом о неизбежним 'новим ратовима', а у култној књизи 'Империје' је сугерисао да свака велика империјална структура, па и ЕУ мора имати лимес, границу 'културног' са 'варварским' светом, која крвари и бори се како би центар империје живео у миру. Тврдио је да модерни сукоби на границама империја нису краткотрајни већ 'ратови економског и демографског исцрпљивања' који могу трајати годинама или деценијама", наводи се.
А, онда, како се додају у тексту: "Неколико година касније Украјина је постала тај 'лимес који крвари' за ЕУ". Прошле недеље је, наводи се, председник Федералне академије за безбедносну политику Немачке (БАКС), генерал Волф Јирген Штал, парафразирао Минклера у изјави да ће 'Русија у догледној будућности остати највећа претња безбедности Европе' и истакао да Украјина "кроз дуготрајан отпор 'руској агресији', има кључну улогу и у европској безбедности".
"Европска политичка класа, па и академски свет, с ретким изузецима, глорификовали су Минклера не уочавајући очигледно, да он рециклира стару немачку причу о нацијама 'носиоцима културе' које су дужне да силом цивилизују варваре. Непријатно буђење уследило је 2025. када је објављена 'Трансформација моћи', у којој се наглашава неопходност 'централне силе' (Zentralmacht) у ЕУ, а то наравно може бити само – Немачка. Тако је Минклер поентирао дугогодишњу причу да ЕУ не може да опстане као скуп равноправних држава које до у бескрај дебатују и да јој је неопходна 'централна сила' која има храброст и моћ да дисциплинује периферију", пише у тексту.
Додаје се да се тек после објављивања 'Трансформације моћи' део европске интелектуалне јавности пробудио и Минклерове тезе назвао манифестом за рађање "четвртог рајха".
"Нажалост, као и у међуратном периоду, реч је о закаснелој памети. Минклерова књига јесте манифест новог немачког хегемонизма и милитаризма, али она је објављена као његово накнадно оправдање, тек када су те идеје преточене у праксу. Још само малобројни уочавају да та прича није почела у Украјини, већ много раније, рушењем Берлинског зида и немачким пројектовањем крвавог распада Југославије. У томе је Ханс Дитрих Геншер, дугогодишњи министар спољних послова Немачке, пример који потврђује да Немачка никада није денацификована. Истраживачи архива у Берлину тек после 2000. утврдили су да је Геншер 1944. као седамнаестогодишњак постао члан Националсоцијалистичке немачке радничке партије (НСДАП), а да је пре тога био припадник Хитлерјугенда и војник Вермахта", наводи се у тексту који је наљутио Берлин.
Подсећа се да је исти "цивилизовани Европљанин" Геншер био идејни творац и главни инжењер разбијања СФРЈ, када је 1991. противно ставовима САД, генералног секретара УН Хавијера Переза де Куељара и већине земаља Европске заједнице, запретио да ће Немачка једнострано признати сецесију Словеније и Хрватске. Под тим ултиматумом, ЕЗ је попустила, а Немачка је 23. децембра 1991. прва признала једнострану сецесију онемогућивши преговоре и гурнула Југославију у рат.
"То је била прва демонстрација немачке самосталне моћи и спољнополитичке доктрине након уједињења. Тада је поништила резултате Првог и Другог светског рата на Балкану и вратила се на геополитичке линије утицаја из 1941, а подстицањем и продужавањем рата у Украјини вратила на линије утицаја из исте године, из операције 'Барбароса', закључак је текста.
Шта су Немци хтели да поруче након што су прочитали текст, и то онај писан ћирилицом? Да прате шта радимо, па морамо да пазимо, или желе отворено да уређују медије? Све је јасно како то изгледа у онима на које имају утицај. Свесно је наша земља платила високу цену речи "Боље гроб него роб", да би сада зазирала од позива из Берлина због једног новинарског текста заснованог на цитатима из штива које је немачка јавност одавно прочитала. Да не причамо колика је улога немачких медија била да сто пута поновљена лаж, постане истина, када је у питању стварање слике о Србима да су наводно "лоши момци".
Live
