Србија и Балкан
"Ко дирне у 'Косово', дирнуо је у Албанију”: Како Србија може да одреагује
Резолуција 1244 Савета безбедности УН јасно говори све о Косову и Метохији и коме припада, навео је за РТ Балкан каријерни дипломата Бранко Бранковић. Шта је све у позадини изјаве албанског министра спољних послова да "ко дирне у 'Косово', дирнуо је у Албанију"?
Нико из међународне заједнице, па ни из Београда није се огласио поводом поруке коју је шеф дипломатије Албаније Ферит Хоџа упутио приликом посете Приштини, на конференцији за медије са приштинским "колегом" Гљауком Коњуфцом.
Много пута смо сведочили томе да најаве о уједињењу Албаније и јужне српске покрајине, као и поједини потези Приштине и Тиране у том правцу, нису завределе ни нарочиту пажњу, ни оштре реакције међународне заједнице и САД.
Према Уставу Републике Србије Косово и Метохија је део Србије, те би се овакве изјаве шефа албанске дипломатије могле тумачити једино као задирање у територијални интегритет и суверенитет Србије.
"Без безбедног Косова не може бити ни безбедног региона, ни безбедне Европе. Албанија неће прихватити нити толерисати угрожавање грађана Косова и увек ће бити уз Косово. Напад у Бањској и на канал Ибар–Лепенац не могу бити заборављени и одговорност мора бити потпуна. Дошао сам овде да јасно нагласим оно што је рекао премијер Рама: ко дирне Косово, дира Албанију. Косово је неповратна политичка реалност. Ко год мисли другачије, сања отворених очију", рекао је Хоџа.
Каријерни дипломата Бранко Бранковић оцењује за РТ Балкан да је Хоџина изјава крајње неполитична и крајње несуседска, јер јасно знамо да смо увек желели да имамо одличне односе са суседима, наводећи да имамо дипломатске односе са Албанијом.
"То је једна врло смишљена провокација: пошто су Албанија и Хрватска у НАТО-у, а склопиле су војни споразум са тзв. Косовом, онда власти из Албаније кажу 'ко дирне у Косово, као да је дирнуо у Албанију, односно у чланицу НАТО-а и НАТО може да интервенише'. То је он хтео заобилазно да каже не би ли на неки начин укључио Алијансу у ту неку могућу, будућу, хипотетичну одбрану на хипотетични напад било кога на 'Косово'. То је једна политичка игра", навео је Бранковић, истакавши да је албански министар апострофирао много штошта, иако се де факто мисли на Србију.
Истакао је да ово не може да остане без одговора са српске стране и додао да Резолуција 1244 Савета безбедности УН јасно говори где је Косово и Метохија и коме припада.
"Зна се шта је предвиђено све Резолуцијом 1244, и само се треба позвати на то у неком одговору преко УН, Генералног секретара, и ставити до знања свима да се Албанија понаша на начин који може јако много да узнемири и да уздрма одговарајуће односе на југозападном Балкану", навео је Бранковић.
Резолуција 1244 Савета безбедности УН усвојена је дан након потписивања Војно-техничког споразума из Куманова који је означио крај НАТО агресије на СР Југославију, 1999. године.
Подсетимо, већ у преамбули Резолуције 1244 наводи се да она "поново потврђује приврженост свих држава чланица Савета безбедности УН суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона, како је наведено у Хелсиншком документу и анексу 2", истовремено "поново потврђујући апел из претходних резолуција за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово".
Непосредно пре изјаве албанског шефа дипломатије огласио се албански министар одбране Ермаљ Нуфи, изјавивши да Тирана разговара са Приштином и Загребом о заједничкој војној индустрији.
Према речима албанског министра одбране, недавно је успостављен правни и финансијски оквир значајно олакшава развој ове индустрије, док се сарадња са Приштином, како је рекао, сматра природном и стратешком, пренео је "Репортери".
Иначе, према Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244, једина безбедносна снага на КиМ може да буде КФОР.
Бранковић истиче да је тројни споразум сулуда комбинација да две земље, чланице НАТО, стварају неки нови војни савез и то са територијом која је под патронатом УН.
Но, када је реч о пројекту "велике Албаније", која обухвата простор јужне српске покрајине, југ централне Србије, делове Црне Горе, западну Македонију и делове Грчке, премијер Албаније је много пута до сада говорио о уједињењу Албанаца, нагласивши једном приликом да они то морају да ураде.
"Уједињење" је помињао и премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, а својевремено и бивши челници тзв. Косова, међу којима су Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.
У албанским редовима нема спора у вези са тим да ли Албанци треба да се уједине, само постоје несугласице на који начин то треба извести.
Live
