Србија и Балкан

Чекајући изборе: Хоћемо ли, и када, прво бирати парламент или председника

Спекулисање о датуму избора у Србији не престаје, недоумица је и да ли ће бити спојени или одвојени избори. На биралишта ћемо вероватно у октобру или новембру, али се не зна кога ћемо бирати
Чекајући изборе: Хоћемо ли, и када, прво бирати парламент или председника© Credit Ravf8

Сага о томе када ће бити избори у Србији траје више од годину дана, а епилога и даље нема.

Према најавама председника Александра Вучића биће ускоро, за три, четири месеца. Ипак, не зна се какав ће бити. Да ли председнички, парламентарни или можда и једни и други у истом дану. 

Председник Вучић је недавно изјавио да ће поднети оставку на функцију шефа државе, те додао да је почео да износи књиге из Председништва, а неке ће и поклонити. Уколико се овај сценарио обистини, према процедурама, улогу председника привремено преузима председник Скупштине Србије, што је тренутно Ана Брнабић. И она на месту председника може бити највише три месеца.  

"Председник Републике може поднети писмену оставку, коју доставља председнику Народне скупштине. Мандат председника Републике престаје кад оставка приспе у Народну скупштину. Председник Републике дужан је да обавести јавност о томе да је поднео оставку и при томе може да образложи оставку", наводи се у члану 14 Закона о председнику. 

Члан 17 предвиђа да "ако председник Републике поднесе оставку, буде разрешен или спречен да извршава своју функцију, замењује га председник Народне скупштине најдуже три месеца".

"Док замењује председника Републике, председник Народне скупштине овлашћен је да представља Републику Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије. Председник Народне скупштине који замењује председника Републике дужан је да распусти Народну скупштину у свим случајевима у којима је то уставна дужност председника Републике и да сваки изгласани закон прогласи указом", превизирано је. 

Такође, од када председник поднесе оставку, избори за председника морали би бити расписани у року од 90 дана од подношења оставке. Од дана расписивања избора до дана гласања не може да протекне мање од 30 ни више од 60 дана.

Према опцији, која тренутно има највише шансе да се обистини, Србија би у октобру или новембру могла ићи на парламентарне изборе. Уколико би напредњаци победили, а Вучић био њихов кандидат за премијера, о чему се све гласније говори, онда би он поднео оставку. Након парламентарних били би одржани и председнички избори. 

У овом тренутку није могуће распустити српски парламент, јер се у процедури већ налази захтев за гласање о неповерењу Влади Србије, који је поднео део опозиције.

"Председник Републике може, на образложени предлог Владе, распустити Народну скупштину. Влада не може предложити распуштање Народне скупштине, ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење или ако је поставила питање свога поверења", јасно каже члан 109 Устава Србије. 

Тек када се заврши седница о неповерењу, коју ће Влада Србије, због недовољно гласова опозиције, "преживети", може се ићи на даље кораке који би довели до ванредних парламентарних избора. 

Према процедурама, председник Републике је дужан да распусти посланички сазив  уколико републичка скупштина не изабере нову Владу, што сада неће бити случај, али и уколико распуштање, уз образложење, предложи Влада, што ће највероватнији бити и сценарио који води до ванредног гласања. Уколико се расписују ванредни избори, председник Републике их расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине.

Процедуре кажу да од дана расписивања избора за републички и локалне парламенте, па до дана гласања, не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана.

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић говорио је у више наврата да би Вучић требало да буде кандидат СНС-а за премијера. 

"Верујем да Александар Вучић и даље има енергије и знања. Била би велика штета испустити такав капитал који је у њему, он нема комфор да се повуче или удаљи. Очекујемо га као председника Владе", рекао је Вучевић.

Прича о ванредним изборима кренула је са почетком студентских протеста. Студенти у блокади кроје "студентску листу" и поручују да су спремни кад год да буду. Власт ће ићи у једној или више колона, а, према најавама, део опозиције ће подржати студенте, а део ће на заједничку листу европејаца. Чека се датум, јер је кампања одавно почела. 

image
Live