Србија и Балкан
Од оружаних сукоба до веће аутономије: Ко отвара албанско питање у Северној Македонији
Великоалбански национални покрет у својој визији има идеју 'велике' или 'уједињене' Албаније, што подразумева и западни део данашње Северне Македоније, навео је историчар Срђан Граовац
У августу ове године навршава се четврт века од потписивања Охридског оквирног споразума, према коме су Албанци добили већу аутономију и учешће у републичкој власти у тадашњој Републици Македонији, сада Северној Македонији, где ситуација данас поново ври.
Албански студенти су организовали протесте са захтевом да полажу правосудни испит на албанском језику, а на протестима у Скопљу чули су се повици "УЧК", и вијориле су се албанске заставе. Под плаштом борбе против наводне дискриминације води се борба за "великоалбанске" интересе.
Стога и не чуди што је подршка стигла од албанских студената са Косова и Метохије, као и од бивше председнице лажне државе Вјосе Османи и неких политичких партија. А по свему судећи премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски спреман је да изађе у сусрет захтеву албанских студената.
Недавно је истакао да не види разлог зашто се теоријски део правосудног испита не би спроводио и на једном од оних језика на којима се спроводи високо образовање, а који није македонски, односно на енглеском, турском или албанском. Иначе, према ставу Венецијанске комисије у правосуђу мора постојати један језик унутар државе. Албанци, очигледно, траже да другачија правила важе за њих, а у супротном ће устати против "дискриминације".
Албанско питање у Северној Македонији потребно је посматрати у ширем контексту, односно у контексту албанског националног покрета који има за циљ стварање "велике Албаније", оцењује за РТ Балкан историчар Срђан Граовац.
"Тај покрет је у напону снаге и у својој највећој експанзији. Великоалбански национални покрет у визији има идеју 'велике' или 'уједињене' Албаније, што подразумева и западни део данашње Северне Македоније. Они од тих територија нису одустали, траже начин да се што боље позиционирају и остваре своје циљеве", истиче Граовац.
Када је реч о наводној дискриминацији Албанаца у Северној Македонији, није на одмет подсетити да је албански језик пре седам година постао други службени језик.
Према последњем попису у Северној Македонији живи 1.836.713 становника. Удео Македонаца у укупном становништву, према подацима тог пописа, смањен је са 64,2 одсто, колико их је било према попису из 2002.године, на 54,25 одсто, број Албанаца се повећао на 29,5 одсто, док се број Срба смањио са 35.939 на 24.668.
У Влади у Скопљу данас има два заменика премијера и четири министра из албанских редова.
Шта је претходило Охридском оквирном споразуму: Како је деловала македонска "ОВК"
Оружани сукоб у Македонији између припадника тзв. Ослободилачке Народне Армије (ОНА) или македонске УЧК и македонских снага безбедности почео је у марту 2001. године. Албански "побуњеници" носили су на унформама пришивене ознаке тзв. ОВК и пуцали на припаднике македонских оружаних снага. Локални команданти "ОНА", према писању медија, тада су најављивали уједињење са "Косовом".
Оружани сукоби су трајали осам месеци, а окончани су потписивањем Охридског оквирног споразума према коме су Албанци у Македонији добили већу аутономију као и учешће у републичкој власти. Иако је према Охридском споразуму разоружана, "ОНА" је 13 година касније преузела одговорност за ракетирање зграде Владе. Као разлог за напад ОНА је у саопштењу навела "незадовољство спровођењем шовинистичке политике Владе према Албанцима и неиспуњавање оквирног Охридског споразума".
Граовац напомиње да Албанци у Северној Македонији данас сматрају да доста тога могу да постигну кроз политичко деловање и политички притисак.
"Све ово што се дешава, подвео бих под деловање 'великоалбанског покрета' који има за џиљ да створи што ширу аутономију на простору Северне Македоније, да ојача њихове капацитете на том простору, да их уоквири и припреми за реализацију коначног циља, а то је отцепљење и припајање 'великој Албанији", наводи Граовац.
Ваља подсетити да је пре три године премијер лажне државе Аљбин Курти у Скопљу проглашен "премијером свих Албанаца", а није изостала ни великоалбанска иконографија.
Исте године се помињала и иницијатива "Алмакос", која подразумева уједињење Албаније, лажне државе и Северне Македоније. За иницијативу "Алмакос" јавност је сазнала пре 20 година, што ће рећи две године уочи једностраног проглашења независности лажне државе.
Како наводи Танјуг, позивајући се на скопски "Дневник", Партија демократског просперитета (ПДП) је 2006. године предложила формирање уније под називом "Алмакос", коју би чиниле Албанија, Македонија и тзв. Косово.
Live
