Куртијева нова тема за преговарачким столом - 11 општина ван КиM

У захтевима да се између тзв. Косова и Србије успостави реципроцитет у правима мањина, премијер тзв. Косова Аљбин Курти који већ дуже време покушава да на бриселски преговарачки сто уметне и питање положаја Албанаца у три општине на југу централне Србије, сада је отишао корак даље.

Потегнуо је питање зашто Србија не омогући и Мађарима, Бошњацима, Бугарима.., да формирају једнонационална удружења општина. Такво поређење, према оцени саговорника "Косово онлајна" непримерено је по више основа.

Куртијева табела

Курти је направио и табелу у којој се види колико општина у Србији предводе градоначелници несрпске националности. Каже у 11.

"Зашто им Србија не омогући да формирају једнонационална удружења општина, а на тзв. Косову тако нешто тражи?", упитао је Курти.

Директор Центра за регионализам Александар Попов каже за "Косово онлајн" да је поређење које је направио Аљбин Курти непримерено.

"По истом систему Курти би могао да каже зашто Француска не направи заједницу муслиманских општина у којима муслимани живе као већина или да то питање упути Немачкој. Овде је реч о тзв. Косову а не о Србији. Тзв. Косово тек треба да се установи као држава јер није међународно признато, а има обавезе које је преузело у складу са тим и које им је међународна заједница наметнула. ЗСО је обавеза која је преузета Бриселским споразумом и то у два наврата 2013. и 2015. године", каже Попов.

Он додаје да није тема преуређење Србије као земље.

"Србија има свој Устав и свој систем, а тзв. Косово је по Ахтисаријевом плану правило Устав и ту су напављене општине са српском већином. При чему, Ахтисаријев план се није односио на Србију него на тзв. Косово. По том основу су направљене општине са српском већином и направљен је изузетак", објашњава саговорник портала.

Што се тиче Србије, Попов каже да по природи ствари постоје две општине у којима су Албанци већина – Бујановац и Прешево, док су у Медвеђи у већини само на папиру јер су многи одатле отишли и долазе само на гласање.

"Те општине делују по систему као и на северу где су Мађари у већини у Сенти или Кањижи, а Бошњаци у Санџаку, функционишу у складу са Законом о локалној самоуправи и другим законима. Тако да се на њих једнако односе закони који важе. Ту је немогуће правити поређења између Косова и Србије", закључује Попов.    

Глас Мађара

Да положај Срба на КиМ никако не може да се доводи у било какав однос са припадницима националних мањина на другим подручјима Републике Србије, сматра Балинт Пастор, шеф посланичке групе Савеза војвођанских Мађара у Скупштини Србије. Напомиње да када каже да овде нема места поређењу, не мисли само на Мађаре већ генерално на све националне мањине у Србији.

"Ми као СВМ имамо легитимне политичке представнике у Србији, у парламенту смо од 1990. године и не треба нам Курти или било ко други да нам објашњава шта ми треба да тражимо. Имали смо захтеве, пуно тога је урађено, и ми на тај начин, унутар институција покушавамо да се боримо за положај националних мањина па и мађарске. Мислим да је доста тога урађено у претходним годинама", каже Пастор за "Косово онлајн".

И он подсећа да је Заједница српских општина на тзв. Косову обавеза која је предвиђена Бриселским споразумом и да постоји десет година. 

"Апсолутно није утемељено да се прави било каква компарација, већ једноставно треба применити оно што је потписано и прихваћено пре десет година. То је свакако први корак да би разговори између Београда и Приштине могли да доведу до неког резултата и да дође до помака. То је обавеза Аљбина Куртија коју он мора да испуни", каже Пастор.

На можда и кључан разлог због чега ЗСО није упоредива са начином на које су организоване мањине у Србији указао је помоћник министра за европске интеграције у Влади Србије Мирослав Гачевић. Он је истакао да је идеја о стварању Заједнице српских општина била резултат континуираних застрашивања и напада на Србе и њихову имовину.

"Наравно да таквих удружења нема, једноставно, јер све наше мањине нису стварно угрожене, а њихова права су у потпуности заштићена у постојећем законском оквиру", навео је Гачевић.