Србија и Балкан
Европско паковање Миловог антисрпства: Зашто српски језик и тробојка не могу у Устав Црне Горе
Коалиција која је деценијама обећавала одбрану српских националних интереса и равноправност српског језика сада се налази пред кључним историјским испитом, пише у редакцијском коментару подгорички портал "Борба"
Коју недељу уочи шесте годишњице историјских 30-августовских избора и пада режима Мила Ђукановића, Црна Гора је на прагу уставних промена које се односе на – функционисање Тужилачког савета и Народне банке. Ни ове уставне промене неће, међутим, резултирати увођењем српског језика као службеног, двојног држављанства, нити народне тробојке у највиши правни акт те државе.
Подсећања ради, на последњем попису одржаном у Црној Гори пре нешто више од три године, 43,18 посто грађана изјаснило се да говоре српским језиком, а 32,93 посто да су Срби!
Најављујући да ће прво гласање о промена Устава бити одржано већ данас, председник Скупштине ЦГ Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије, изјавио је како верује "да ћемо у понедељак имати две трећине гласова потребних за отпочињање уставних промена". Мандић је додао да "НСД има јасан и конкретан план и води нову српску политику за ново време".
"Ми ћемо Црну Гору увести у Европску унију", рекао је Мандић.
Са друге стране, председник Демократске народне партије Милан Кнежевић, дојучерашњи коалициони партнер НСД-а, део владајуће коалиције а сада у опозицији, оценио је како ово "нијесу измјене Устава већ вуду враџбине парламентарне већине којима се покушава оживити политички зомби Ранко Кривокапић, који са косом на таласе обитава у Влади, прима плату и води антисрпску политику".
Према Кнежевићу, "Устав је најантисрпскији документ у историји Црне Горе, као документ у коме нема српског језика као службеног, нема тробојке, нема двојног држављанства, а те 2007. године, када је усвајан, ниједан српски посланик није гласао за њега".
"Никада више Срба на функцијама, а никад више забрана на Србе", оценио је Кнежевић данашње прилике у Црној Гори.
Подгорички портал "Борба" пише данас у редакцијском коментару да су "најновије договорене уставне промене, аминоване под патронатом Европске уније, оголиле сурову истину о тренутној владајућој већини: све може и све пролази, осим српског језика и права оног народа који је изнео промене у Црној Гори".
"Сценариј који гледамо представља ништа друго до наставак идентитетског инжењеринга Мила Ђукановића, само у новом, 'европском' паковању. Док Мило Ђукановић задовољно трља руке гледајући како се његова вишедеценијска политика дискриминације наставља без икаквих препрека, премијер Милојко Спајић се понаша као обични извиђач и неми извршилац туђих налога, којем су бриселске директиве важније од елементарне правде и воље сопствених грађана", пише "Борба".
За овај портал "срамота је и брука да се под плаштом 'европских интеграција' – "поново гура под тепих језик којим говори убедљива већина или огроман проценат грађана Црне Горе".
"Поставља се питање: да ли је услов за улазак у ЕУ одрицање од сопственог идентитета и пристајање на статус грађана другог реда?", наводи се у коментару.
Како пише овај портал, "сва политичка и историјска одговорност сада се пребацује на Нову српску демократију Андрије Мандића", а, "коалиција која је деценијама обећавала одбрану српских националних интереса и равноправност српског језика сада се налази пред кључним историјским испитом".
"Ако прихвате ове уставне промене без гарантованог статуса српског језика, то ће бити директна капитулација и издаја поверења стотина хиљада грађана. Ако НСД и Мандић пређу преко овога, послаће поруку да су фотеље и учешће у власти важнији од језика, писма и достојанства народа који их је бирао. На потезу су – или ће одбранити принципе на којима су рођени, или ће постати саучесници у наставку ДПС политике", констатује "Борба".
После објављивања резултата пописа из 2023. године, крајем 2024, поједини политички аналитичари из Подгорице оценили су да је "резултатима пописа означен дефинитивни крах Миловог покушаја етничког инжињеринга" као и да ће "резултати пописа учинити легитимном иницијативу да српски језик добије статус службеног језика у Црној Гори".
Историчар Александар Раковић тада је за РТ Балкан оценио да, "што се тиче српског језика, он би морао, требало би да буде уврштен у Устав Црне Горе као службени језик".
"То сад зависи и од ДПС-а али не верујем да ће они подржати такву идеју, јер су сегрегационистичка, србождерска странка. Врло је сложена слика Црне Горе данас, она је у неку руку постала европски Либан, с тим што у Либану постоје неки договори када ће која верска или етничка група бити на којим позицијама. Овде тих договора нема, и ако погледамо Европу, нема ни једне друге државе која има тако сложену структуру а да није федерализована, ентитетизована, кантонизована", рекао је тада Раковић додајући да је "тешко је сада предвидети шта ће бити, за шта ће се Срби изборити, да ли ће бити конститутивни".
Из Српског националног савета Црне Горе после објављивања резултата пописа, пророчки је оцењено да "као и претходних деценија, српском народу у Црној Гори предстоји грчевита борба за очување националног, културног, језичког и верског идентитета која најпре мора резултирати увођењем српског језика као службеног у свим државним институцијама у Црној Гори и афирмацијом Уставом гарантоване равноправности ћириличног писма".
Саговорници РТ Балкан из Црне Горе подсећају ових дана и на чињеницу да је уз повлачење или бар измену Закона о слободи вероисповести, поштовање права СПЦ и њених верника, и одбрана српског идентитета, српског језика у Црној Гори био један од основних захтева литијског покрета у овој држави 2019–2020. године.
"Они који су 2020. па и на каснијим парламентарним и председничким изборима на власт дошли управо на таласу литија, тог покрета, пробуђеног народног духа, сада заборављају на обећања која су тада дали, заборављају како су и на чијој борби дошли на власт, покушавају, чини ми се прилично невешто да оправдају зашто на краће или дуже време одустају од права Срба у Црној Гори да се српски језик, тробојка, двојно држављанство нађу у Уставу државе", каже за РТ Балкан један од утицајних учесника политичког живота у Подгорици.
Крајем 2025. године функционер ДНП-а и тада потпредседник Владе Милун Зоговић поручио је да у првом кварталу 2026. иницијативом 25 посланика или одлуком Владе треба покренути процедуру за измене и допуне устава како би се српски језик дефинисао као службени.
"Ако је у јулу 2011. године такву иницијативу могло да предузме 28 посланика зашто то не би могло да се уради сада. Желим да верујем да за ову процедуру имамо већину и у Влади и у Скупштини. Ако није тако онда је то важна политичка чињеница", рекао је тада Зоговић.
Месец и по касније Зоговић је поднео оставку на место потпредседника Владе оцењујући да је то "једини логичан потез у складу са јавно изреченим обећањима и чин личне одговорности" пошто "иницијатива за уставно нормирање српског језика, двојног држављанства и историјске тробојке, није добила очекивани ниво подршке".
Live
