Србија и Балкан
"Данас на РТ" о РЕМ-у: Шта је са избором председника Савета и када ће РЕМ да проради (ВИДЕО)
После две године конкурса, формиран је Савет РЕМ-а, али и даље се чека избор председника. О овој теми говорила је новинарка Снежана Ровчанин Томковић
На конститутивној седници Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) није изабран председник. Два кандидата – Милош Гарић и Милева Малешевић имали су исти број гласова. Председавајућа Дубравка Валић Недељковић рекла је да су нијансе одлучивале и да очекује да се на наредној седници, до краја месеца, буду изабрани председник и заменик.
После две године конкурса, формиран је Савет РЕМ-а. За сада је попуњено осам места, док ће члан Савета који се бира из редова националних мањина бити изабран накнадно.
О томе који су фактори највише утицали на избор Савета РЕМ-а, у емисији "Данас на РТ" говорила је новинарка РТ Балкан Снежана Ровчанин Томковић.
Коментаришући шта ће бити договор око деветог члана РЕМ-а, Ровчанин Томковић истиче да ће се он бирати тек када се заврше избори за савете националних мањина крајем године.
"Када свака национална мањина буде добила своје представнике, онда ће они предложити два имена, а скупштина бира једног. Најутицајнији савет националних мањина су Мађари, с обзиром на то да најбројнији у нашој земљи у централној Србији, јер Албанци не учествују на овај начин. Онда ће се видети ко ће бити тај девети члан", наводи саговорница РТ Балкан.
Избор РЕМ-а је постала политичка прича, наводи Ровчанин Томковић и додаје да је цео процес пратила политика, а на крају је РЕМ изабран захваљујући "невидљивој руци" ЕУ, која је склопила те коцкице.
"Сада имамо тих осам чланова, који су, док се није умешала ЕУ били као 'рогови у врећи'", објашњава Ровчанин Томковић.
Прва седница је показала, како истиче, да су четири члана РЕМ-а са једне стране, а остали са друге.
"У јавности се перципира да су то чланови који држе страну власти. Одмах се ограђујем, не знамо да ли ће то тако бити кад почну да раде. Преостала четири члана се перципирају као независни, иначе то су људи који су дошли на предлог већине невладиних организација и удружења. Суштина је да се неке одлуке у РЕМ-у доносе са шест према три гласа. За неке ствари је потребна проста већина. Ми сада немамо ни просту већину. Али, ако се буде радило по закону, лако је наћи просту већину", истиче Ровчанин Томковић и додаје да "преостаје да се види да ли ће то тако бити или ће се РЕМ претворити у једно политичко тло".
Када је реч о избору председника и заменика, наглашава да постоји опција да председник буде из "једне струје", а заменик из друге.
"Суштина је да се РЕМ конституише и да могу да се доносе одлуке. Председник такође има један глас", указује саговорница "Данас на РТ".
Поједини чланови у РЕМ-у истицали су и своје могућности да могу да утичу на избор онога шта се види, а шта не на телевизијама у Србији. На питање колико то види као претњу неким телевизијама, Ровчанин Томковић објашњава да се ствари постављају тако да се тна РЕМ заправо гледа као на преки суд.
"Суштински, по закону, то тело треба да буде независно. Садржај који се на телевизијама емитује, дозволе које се дају, треба да буде нешто што ће се искључиво доносити по закону. Ако се тако буде радило, онда ће медијски простор добити један озбиљан изглед и ми голим оком сами можемо да видимо шта је на телевизијама по закону, шта је етички, а шта није. Доста је тога што квари наш медијски простор и РЕМ треба то да решава. Чланови РЕМ-а не треба да буду представници једне или друге политичке странке, већ треба да заштите да на малим екранима нема оно чега не би требало да буде", наводи Ровчанин Томковић.
Истиче да је наша стара "бољка" да се медији користе као средстава политичких странака.
"Сви ми који смо студирали новинарство знамо шта су принципи – да свако има право да каже оно шта хоће, а да онда сам читалац, гледалац одлучи како јесте", указује Ровчанин Томковић.
Када је реч о парламентарним изборима који предстоје, истраживање Црте показало је да би у овом тренутку за студентску листу гласало 44,9 одсто грађана, за Српску напредну странку 35,7 одсто, а за СПС 3,8 одсто. Новинарка РТ Балкан указује да су истраживања нека врста путоказа, али да то колико су тачна, зависи од неколико фактора.
"Један је колико је људи одговорило на та питања. Чак и није толики показатељ, уколико је узорак репрезентативан. Истраживач је добар колико му је добар узорак... Коначно смо разјаснили да ћемо ми прво ићи на парламентарне изборе. Данас смо сазнали да ће ти парламентарни избори бити када Скупштина усвоји буџет. Он се усваја најраније у новембру. Сада је готово извесно ко ће бити кандидат власти за премијера, Александар Вучић, али не знамо ко ће бити из студентске листе", наводи Ровчанин Томковић.
Када је реч о председничким изборима, оцењује да ће вероватно бити мањи број кандидата.
"Уставно, нама председник нема нека већа овлашћења, већа има Влада, али је председник једина личност која се бира директно. У томе се црпи снага. Политичка историја нас је научила да, на којој позицији је јача личност, ту је власт. Док је Борис Тадић био председник, он је имао сву власт, Мирко Цветковић је био готово невидљив. Сада имамо готово сличну ситуацију са председником Александром Вучићем и премијером Ђуром Мацутом", наводи Ровчанин Томковић.
Live
