Деценија и по "косовске независности", државност по растегљивим ЕУ стандардима

Фанфаре и прославе, параде и свечане тоалете, академије и концерти, мноштво застава Албаније по кућама, оградама, терасама, бандерама, путевима, улицама, сокацима...Честитке од Америке, Немачке, Француске, Енглеске, Албаније.

Мук у српским енклавама јужно од Ибра. Србима у гетима ионако није до прославе, они су свој дан државности имали у среду, на Сретење. Приштинској власти је "дан независности" први честитао, ко би други, амерички амбасадор у Приштини Џефри Ховенијер. Још у уторак увече објавом на Твитеру он је обавестио јавност да је одржан пријем у америчкој амбасади у Приштини и да се том приликом "попео на бину".

"Вечерас смо прославили Дан независности `Косова` у амбасади САД у Приштини уз пријем и наступ бенда америчког војног ваздухопловства у Европи, и чак сам имао прилику да се мало попнем на бину! Честитам `Косову` 15 година независности", поручио је Ховенијер из зграде амбасаде САД у Приштини.

Амбасада се налази у непосредној близини касарне Косовских безбедносних снага, односно, дели их само један широки булевар окићен безбројним заставама. Господину амбасадору је под самим прозором пример нечега, чега, да се поштују међународни споразуми и међународно право, не би смело ни бити.   

"То није честитка `Косову` то је честитка Америке – Америци за сва недела која је починила на простору наше јужне покрајине и у вези са њом. Америка је кључна сила у реализацији косовског пројекта, у агресији на Србију, отмици тог дела наше територије и проглашавању лажне државе, односно у притисцима на Београд да прихвати ту врсту отмице. Нормално је онда да Америка честита сама себи", каже за РТ Драгомир Анђелковић, политички аналитичар из Београда.

"Косово" и САД заједно да славе независност

Амбасадор Ховенијер најавио је, иначе, летос, почетком јула, уочи Дана независности САД да би убудуће, заједно требало славити проглашење косовске назависности и Дан независности САД.

"Славићемо независност САД - 246 година, али, заједно ћемо славити и независност Косова, 14 година. Нема прикладнијег места за славље него овде", најавио је јула прошле године амбасадор Ховенијер из зграде Амбасаде САД у Приштини.

Оног дана кад је тзв. Косово прогласило независност, сећам се, био сам у Северној Митровици, низ Ибар је дувао северац, ледио све пред собом. С оне стране главног моста читавог дана окупљали су се Албанци, носили мноштво застава, прилазили и до половине моста.

Кад је стигла та вест с југа се дуго чула пуцњава, што појединачна, што рафална, грејало је зубато сунце. Срби, с ове стране моста, стајали су, гледали, стрепели, бојали се од сукоба, да окупљени с оне стране не крену преко моста. Тако читавог дана и читаве ноћи.

У Северној Митровици и дан данас тај дан, 17. фебруар 2008. године, највише памте по тим сликама.

Све је исто, ништа није исто

Петнаест година касније у Северној Митровици све је исто, и ништа није исто. На мосту нема барикада али се преко моста и даље не може колима, на крају ближе северном делу града дежурају италијански карабињери, српском страном града пролазе патроле КФОР-а. На левој обали Ибра, тамо где их пре 15 година није било, сада су приштински специјалци, и лево и десно од моста, и код насеља Три солтера и у Бошњачкој махали.

С ове стране моста шеталиште је искићено српским тробојкама, с оне, чим се мост пређе, пешице наравно, заставе, албанске, трг Исе Бољетинија, мало даље трг Адема Јашарија на коме се могу купити заставе Албаније, САД, понека "косовска"...

Четрдесет километара на север, на Јарињу, на месту где су 17. фебруара 2008. били припадници КФОР-а, један велики контролни пункт са бодљикавом жицом, који је много подсећао на неки "чек поинт" у Либану, сада је база специјалне полиције из Приштине. Километар даље је административни прелаз, интегрисани, на коме су косовски полицајци и цариници на једном крају прелаза и српски полицајци и цариници на другом.

И много шта је на Косову, на северу КиМ другачије, много шта је остало исто.

Та "држава" је њихова

"Дан независности Косова", мноштво застава, прослава, академија, свечаних тоалета, пријеми, концерти, споменик Клинтону у центру Приштине... И, тако већ 15 година.

"Прошло је 15 година, може да прође и 50 и 115 и 150, што се мене тиче, ништа се неће мењати. Моја држава се зове Србија, ово овде је Србија, тако су ме учили, тако ја данас учим моју децу, тако ће моја деца, ако Бог да, учити своју. Све друго било би наопако. С којим правом могу да се одрекнем дела своје земље и дела себе и да кажем да ово није Србија? Та њихова држава, није моја нити ће бити", каже један од Срба из Лешка код Лепосавића где је на 80 хектара, пре петнаестак дана, почела па обустављена изградња нове базе косовске специјалне полиције на северу Косова и Метохије.

И док је став Срба поводом "косовске независности" данас исти какав је био и пре 15 година, ништа се није променило ни у ставу косовских Албанаца. Једина промена која се у међувремену десила, јесте да "нову државу", стару 15 година, годишње напусти и упути се према западу више десетина хиљада Албанаца.

Од прослава, свечаних академија и тоалета, парада, застава, запаљивих говора, од честитки из Америке и Немачке, Енглеске и Француске се не живи. Зато се и иде преко.

Драгомир Анђелковић каже да је "Косово" држава у оној мери у којој то желе косовски протектори. Они нису  извршили агресију на Србију и окупирали део њене територије да би стварно правили независну државу већ свој протекторат, територију на којој могу да раде шта хоће.

"Ми понекад помислимо да је `Косово` држава зато што се, примера ради, Курти понаша као да је прави лидер и наступа наизглед самостално. Заправо, да они који стоје иза Куртија желе да  се он понаша другачије, они би га давно обуздали. Они пуштају албанске лидере да глуме државне факторе како би онда Запад могао да арбитрира, да се понаша као медијатор који тражи некакво решење, а заправо, преко албанских експозитура Запад прави проблеме. Оне су тако дефинисане да делују, наводно, као државе, а заправо су ту да извршавају налоге", наводи Анђелковић.

Отуда, како додаје "Косово" није држава, не само зато што то Србија, што је то противно међународном праву већ и зато, како наводи, јер "окупатори  тог дела наше територије нису правили државу већ своју експозитуру".

Косовска државност и политичке теорије

Ако се са становишта политичке теорије, односно дефиниција државе и државности, дубље уђе у анализу "косовске државности", Анђелковић ни ту нема никакве дилеме.

 "`Косово` ни по једној дефиницији није држава", каже он.

Тако свака од бројних политичких теорија, дефиниција државе, наводи територију као један од главних атрибута државе. Где је "Косово" данас када се тај атрибут државности има у виду?

"Држава је територијална организација са сопственим механизмом. Другим речима, државна територија је други, битан елемент државе. Територија има и психолошки значај за народ; национални понос се буди кад је територија угрожена, нарочито историјска места везана за прошлост народа. Државна територија, по правилу, мора бити утврђена граничном линијом", стоји у једној од политичких теорија.

Добар одговор неупућенима зашто Срби никако да одступе од става да је Косово – историјска српска земља.

И међународно признате границе су такође важан атрибут државе, кажу даље уџбеници.

"Велики део света, већина држава света, а ако посматрамо становништво, доминантан део света не признаје "Косово" као државу, сматрају ту област делом територије Србије, па нема консензуса о међународно признатим границама. Друго, кад причамо о територији Косова, косовске привремене институције које себе сматрају легитимним властима Косова не контролишу у потпуности територију Косова, и треће, и оно што контролишу не би контролисали без западних окупатора. Косово је једна врста провизоријума  а то се види и по питању територије", каже Анђелковић.

"Да би се једна јединка могла сматрати државом, потребно је да поседује и постојано становништво", наводи се даље у политичким дефиницијама државе. Ни по овом питању, сматра Анђелковић, тзв. Косово не испуњава критеријуме државности.

 "Значајан део становништва не признаје `Косово`. Срби јесу великим делом протерани, али, они који су остали не признају ту државу. И припадници других етничких заједница, врло често, када би то смели отворено да кажу, не би`Косово` третирали као државу већ су под неком врстом терора, притиска да прихвате лажну косовску државност. Тако да ни унутар `Косова` не постоји консензус на ту тему јер значајан део становништва не прихвата ту наводну државност", сматра Анђелковић.

Трећи или четврти битан атрибут државе свакако је суверена власт на читавој територији. Мада, истини за вољу, има и политичких теорија које сматрају да државе може бити и без суверенитета. У историји је много таквих примера. И у прошлости а још више данас.

Косово, Манџурија и Авганистан

"Власт мора да има капацитете да контролише своју територију и да на тој територији доноси одлуке и да може да их реализује. Приштинске институције када не би имале подршку НАТО фактора не би могле то да раде. Оне немају релевантну силу ни да одрже ту територију у односу на Србију која не признаје лажну косовску државност нити да контролишу територију `Косова` када се ради о  становништву које не прихвата оно што Приштина тврди. Они немају праву моћ и њихова моћ је изведена из присуствао НАТО-а", додаје наш саговорник.

Да нема НАТО снага, како додаје, приштинска власт не могла ни да се прави да управља државом. Овако имају некога ко стоји иза њихових леђа.

То подсећа, како каже, на државу Манџурију, односно Манџуко, коју су Јапанци створили. Она је на папиру имала своје снаге, полицију и војску, али, све је то било у таквом стању да без Јапанаца не би могли да контролишу иоле значајнији део територије.

"Присуство јапанских снага омогућавало им је да функционишу као некаква квази држава. То исто важи и за недавно урушену власт у Авганистану која је на папиру имала војску и полицију, али, чим су Американци отишли, она се урушила. И Косово је је једна врста квислиншке, марионетске творевине, која се ослања на туђу снагу", уверен је Анђелковић.

Уствари, наставља наш саговорник, што се тиче "државности Косова" и "државе Косово" најважније је питање шта су покровитељи са том творевином желели.

"Када је у питању држава, `Косово` јесте недоношче. Али, покровитељи и творци те творевине, нису  ни желели  државу. Они су желели протекторат. Није њима циљ да Албанци раде шта хоће већ да буду у функцији њихове геополитике. Албански ментори су постигли управо оно шта су хтели. Друго је питање да ли је албански народ тиме задовољан. Ја верујем да није", каже Анђелковић.

Кључ је у рукама Србије

Он је уверен да је "кључ косовске н6езависности и данас и даље у рукама Србије" и "ако не поклекнемо пред притисцима, `Косово` не може да пробије зид са којим се суочава".

"Тај зид није само на другим меридијанима ван евроатлантске зоне где Русија, Кина и многе друге земље не прихватају отмицу `Косова`. Тај зид је и унутар евроатлантске зоне  и то је највећи проблем за Запад, односно за Америку као водећу силу. Шпанија и друге државе које не прихватају косовску лажну независност препрека су уласку `Косова` у многе институције које Запад контролише, које Америка контролише, например у НАТО", каже Анђелковић.

Наш саговорник подсећа да је Резолуција УН 1244 веома јасна – "Косово је део Србије који има право на суштинску аутономију и ништа више од тога". Тамо, у Резолуцији 1244 нема ни говора, ни слова о косовској државности.

"Ми смо ових дана поводом државног празника добили честитке и од Кине и од Русије, од њихових лидера где нам поручују да су спремни да помогну у одбрани међународног права. То је Резолуција 1244 и то је важна порука за Београд", речи су Анђелковића.

Где су Срби јужно од Ибра

У "држави Косово", која 17. фебруара обележава 15 година "независности", број Срба у великом броју средина јужно од Ибра сведен је на минимум. Народ који је постао статистичка грешка.

Отац Ненад Стојановић и његова породица једни су Срби у јужној Косовској Митровици. Живе у парохијском дому крај цркве која је запаљена у мартовском погрому. Тако је у јужном делу Косовске Митровице. Од 40.000 Срба колико је живело у Приштини пре рата, остало је тек, кажу неки непроверени подаци, њих десетак. У Ђаковици – једна једина Српкиња, Драгица Гашић, која се вратила јуна прошле године. У Пећи, од 15.000 Срба, тек једна старица. У царском граду Призрену, данас је једва десетак Срба.

"Живот Срба је тежак какав је био не само од времена окупације Косова већ од времена избијања албанске побуне. Срби се свакодневно боре за опстанак али ипак опстају. Та борба је тешка, али, далеко од тога да је осуђена на неуспех. Док год постоји осовина Београд – Срби на Косову, они ће моћи да опстану и у тим тешким условима", каже Анђелковић.

Побегло 300 хиљада Албанаца

Што се тиче Албанаца у "држави Косово", Демиш Шаша,  политички аналитичар из Приштине, пре годину дана објавио је процену да је у периоду од 10 године, од 2008, дакле од проглашења независности до 2018. око 300.000 људи са Косова емигрирало у земље Европске уније. Шеф ДСК Љумир Абдиџику, крајем прошле године изјавио је да је током 2022. више од 49.000 грађана Косова, 134 дневно, или око 1.000 месечно,  добило радне визе и иселило се са Косова у европске државе.

"Лако је отети туђе али је много теже да се то туђе прихвати као своје, да се дубински људи са тим идентификују. Албанци су се населили на `Косово` и они знају да је то српска земља, и као што су се населили на Косово јер им је ту боље него у пасивним крајевима Албаније из који су долазили, сада траже неке нове крајеве и лако одлазе", додаје он. 

За разлику од њих Срби, како додаје, везани за КиМ и доживљавају га као своју историјску земљу и матицу. Онај ко се искључиво води логиком – где је добро ту је отаџбина, он краткорочно може да тврди да је "Косово" његово па ће отићи на неко ново место.

"Али, увек ће се наћи довољно велики број Срба који ће увек знати  да је Косово наше.  Исељавање Албанаца у многоме нам говори и како они доживљавају Косово", каже Анђелковић.

Растегљиве вредности и стандарди

Што се тиче "европских вредности" и "европских стандарда" у држави "Косово", те вредности и стандарди су за тзв. Косову веома растегљиви. Тако се рецимо, зимус десило да у "држави Косово", месец и по дана пре прославе 15. годишњице независности, припадник КБС пуца из пиштоља на дечаке друге националности док се враћају из шуме а током верског обреда. Тај исти човек припадник је оружане формације коју, иначе, према стандардима и вредностима Европске уније обучава НАТО, који је важан део те лажне државности.

Или, да широм те "државе" на све стране годинама и деценијама стоје разрушена гробља, поломљени споменици, отворени гробови и разбацане кости. Или да пре пар недеља у село Дрен код Лепосавића стигну машине и специјалци из Приштине и почну радове на земљи Срба без икаквих правоснажних решења. Или... На Косову је, очито, и то део европских вредности и део европских стандарда и, ма колико ко склањао поглед, и део 15 година старе "независности".

Ако Европска унија преко Еулекса, разних посматрачких мисија, и КФОР, односно НАТО као главни потпорни стубови "косовске државности“ све то гледају пуних петнаест година, онда је, свакако, закључак да су и ови елементи државности на косовски начин можда баш овако и планирани и касније спроведени у дело.

И зато су све честитке које ових дана пљуште са свих страна, сливају се у Приштину са оне и ове стране Атлантика, тек шлаг на торту те и државолике творевине зване "Косово".

Кога би ово све ово требало да зачуди кад је амерички генерал Кертис Скапароти не тако давно, под заклетвом, сведочио у америчком Сенату како његовим послодавцима главни проблем представља читав "српски народ на Балкану"!

Шта онда да очекују Срби са Косова?