
На помолу преокрет у Сарајеву: Или повратак изворном Дејтону или дисолуција БиХ (ВИДЕО)
Босна и Херцеговина могла би да доживи можда најзначајнију политичку промену од потписивања Дејтонског споразума уколико најаве о крају међународног интервенционизма буду спроведене до краја, а канцеларија високог представника коначно угашена.
Од избора новог високог представника за сада, по свему судећи, нема ништа. Рок за усаглашавање је истекао, док Луис Кришок, који функцију обавља као вршилац дужности, наставља рад у техничком мандату. Истовремено, све су гласније спекулације да би канцеларија високог представника могла да почне да се гаси крајем новембра.
Универзитетски професор др Урош Шуваковић оцењује за емисију "Данас на РТ" да би такав развој догађаја за БиХ био – еманципаторски.
"Та функција је одраз колонијалног погледа Европе на БиХ. Испада да Босна и Херцеговина никада у својој историји није могла без нечијег протектората – да ли је то био аустроугарски, да ли Уједињених нација – или је једино могла да функционише у саставу социјалистичке Југославије као једна од административних јединица, како је својевремено дефинисао Хенри Кисинџер", рекао је Шуваковић.

Подсећа да су у БиХ постојала три конститутивна народа и да је управо покушај да два народа мајоризују трећи био један од кључних проблема који су претходили рату. Због тога би, сматра, укидање ОХР-а значило уклањање својеврсног политичког атавизма.
"Сада је 21. век и колонија нема чак ни у Африци. То би у сваком случају донело могућност народима БиХ да сами кроје своју судбину. Не мислим да ће то бити престанак мешања страног фактора, али ће представљати крај институционалне могућности недемократског арбитрирања у унутрашњим политичким пословима БиХ", нагласио је Шуваковић.
Од Дејтона до одузимања надлежности Републике Српске
Проблем, према његовим речима, није само у постојању високог представника, већ у начину на који је током претходних деценија мењан однос снага успостављен Дејтонским споразумом. С тога, Шуваковић наводи да је чак 78 изворних дејтонских надлежности Републике Српске пренето на ниво БиХ, формално уз сагласност српских представника, али, како тврди, под снажним међународним притисцима.
"Ако то не ураде, завршиће у Хагу", описао је Шуваковић околности у којима су поједине одлуке доношене.
Као примере наводи укидање војске Републике Српске, промене у надлежностима над границом и финансијама, док се сада покушава отети имовине Републике Српске.
"Цела идеја високог представника, нарочито са давањем Бонских овлашћења, јесте да се, са једне стране, маргинализује утицај Русије на било какво одлучивање у БиХ, јер је Русија једна од гараната Дејтонског споразума. С друге стране, циљ је да се испразни садржај надлежности Републике Српске и пренесе на ниво БиХ", оценио је Шуваковић.
Такав модел, додаје, није проблем само за Србе, већ и за Хрвате. Дејтонским уређењем, подсећа, незадовољни су и Хрвати, који немају сопствену федералну јединицу, а политички систем им у пракси омогућава да припадници другог народа пресудно утичу на избор хрватског члана Председништва БиХ.
Шуваковић подсећа и да је Дејтон Председништву БиХ дао централну улогу у извршној власти управо зато што оно функционише на принципу консензуса конститутивних народа. Насупрот томе, тврди, Савет министара временом је почео да се понаша као класична влада, док поједини министри наступају у иностранству са ставовима који претходно нису усаглашени у Председништву.
"Имате министра спољних послова који повлачи дипломатске потезе који нису усаглашени на нивоу Председништва БиХ и не представљају став БиХ. Међутим, у медијима се врло често представљају као да јесу. То је спиновање јавности", рекао је Шуваковић.
Крај квазиинституције
Говорећи о начину на који је током година ширен мандат високог представника, Шуваковић је оценио да је читав систем одавно изашао из оквира који му је дао Дејтонски споразум.
Као пример наводи Валентина Инцка, за којег каже да јесте био легално изабран, али поставља питање политичког легитимитета овлашћења која су високи представници временом добили.
"Из онога што су се договорили на Савету за имплементацију мира који није био овлашћен да утврђује Бонска овлашћења. А онда су, изолујући руски утицај, почели да нагризају и Савет за имплементацију мира тако што нису дозвољавали да Савет безбедности одлучи о том ко ће бити високи представник међународне заједнице. И ту је проблем почео и ту се и завршава. Било би јако добро и да што пре дође до укидања те квазиинституције"", рекао је Шуваковић.
Гост телевизије РТ Балкан подсећа да је додатни проблем настао када је Савет безбедности УН практично потиснут из процеса одлучивања о високом представнику, чиме је истовремено ограничен и утицај Русије.
"Ту је проблем почео и ту се и завршава. Било би јако добро да што пре дође до укидања те квазиинституције", поручио је.
Европа као "реинкарнација Бајденове администрације"
Шуваковић очекује и промену америчког приступа Балкану и прижељкује да администрација Доналда Трампа што пре постави своје амбасадоре како у БиХ, тако и у Србији.
Посебно је, поручује, важно какву ће политику нови амерички представници заступати.
"Важно је да амбасадори не одржавају ставове неких пропалих политика које су сами Американци одбацили, а које је сада здушно прихватила ЕУ. И по питању сукоба у Украјини, Европа делује као нека реинкарнација Бајденове администрације", рекао је Шуваковић.
Управо у томе види и један од разлога због којих су поједине европске земље толико заинтересоване за очување институције високог представника.
"Њима је потребан неко ко ће да спроводи њихову политику на Балкану и они су то преко високог представника успевали", каже Шуваковић.
Сматра да се поједине европске државе никада нису потпуно одрекле историјског погледа на БиХ као простор којим треба управљати споља.
"Изгледа да се неке државе никада нису одрекле своје политике анектирања БиХ и да желе на тај начин да је посматрају, да њоме владају", оценио је.
Док се ОХР званично не укине, Шуваковић сматра да би било најбоље да његова политичка моћ постепено одумире. Подсећа и да Русија и Кина нису без могућности да утичу на процес избора новог високог представника, укључујући и могућност предлагања сопствених кандидата.
Као позитиван историјски пример међународног посредовања издвојио је Јапанца Јасушија Акашија, некадашњег специјалног представника генералног секретара УН током рата у БиХ.
"Он је слао истините извештаје који су сакривани у фиоци да би се уводиле санкције СР Југославији. То смо годинама након тога сазнавали", рекао је Шуваковић.
Повратак изворном Дејтону – или дисолуција
Посебно се осврнуо на Брчко, подсећајући да је садашњи вршилац дужности високог представника истовремено повезан са међународном супервизијом Дистрикта.
"И то је превара. Милошевићу је у Дејтону обећано да ће Дистрикт Брчко припасти Републици Српској. И онда више од 30 година имате ситуацију да имате још један ентитет", рекао је Шуваковић.
Гашење ОХР-а би, према његовој процени, пре свега растеретило Републику Српску од вишедеценијског спољног политичког притиска.
Али тиме питање будућности БиХ не би било завршено, Шуваковић сматра да би политика Републике Српске, али и Србије као потписнице и гаранта Дејтонског споразума, требало да буде инсистирање на пуном поштовању овлашћења која је Дејтон дао ентитетима.
"Републици Српској треба вратити изворне надлежности изворног Дејтона. Јер то је начин да опстане Босна и Херцеговина. Уколико до тога неће, неминовно ће доћи и до дисолуције БиХ у складу са правом на самоопредељење њених конститутивних народа", поручио је.





