Пребиловци: Служена литургија за више од 800 српских жртава усташког покоља

У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима код Чапљине служена је света архијерејска литургија поводом обележавања 85 година од усташког злочина над Србима у овом месту, једном од симбола страдања српског народа у Независној Држави Хрватској.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала те жртве.

Парастосу је присуствовала и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски.

"'Ево наше деце' – тако је народ дочекао пребиловачке мученике када су 1990. године, после скоро пола века, њихове кости изнете из херцеговачких јама. Истина није остала под земљом. Заједно са мученицима, после деценија тишине, на светлост дана изашло је и сведочанство о њиховом страдању", поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Министарка је одала пошту невино пострадалима и истакла да су Пребиловци јединствено место у српској култури памћења, јер је овде истина скоро пола века чекала да добије своје опело.

"Када су из јама изнете кости мученика, народ није питао чије су. Само је тихо рекао: 'Ево наше деце'. У тим речима садржана је сва туга, али и сва истрајност народа који није дозволио да његови мученици остану без имена, без молитве и без сећања", поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Подсетила је да су Пребиловци место на коме је покушано да нестане читаво једно село, да су међу жртвама биле углавном жене, деца и старци, као и да су многе породице готово у потпуности затрте.

"Међу њима је била и учитељица Стана Арнаутовић. Она која је децу учила првим словима, постала је са својим народом симбол прекинутог детињства и будућности која је насилно прекинута. Судбина учитељице Стане није само лична трагедија – она сведочи о покушају да се униште и људи и њихово памћење и корени и потомство", истакла је министарка.

Ђурђевић Стаменковски је навела да су Пребиловци сведочанство злочина који је био толико свиреп да је оставио потресна сведочења и у документима немачких и италијанских официра.

"То је историјска чињеница која нас обавезује да истину чувамо без страха и без ревизије", казала је министарка.

Како је додала, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставиће да подржава неговање културе сећања, очување историјске истине и достојанствено обележавање свих места страдања српског народа, као трајног дуга према невиним жртвама и будућим поколењима.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић поручила је да је морална и национална дужност српског народа да чува истину о страдању пребиловачких Срба, колико год она била тешка и ужасавајућа, преноси РТРС.

"То није само дуг према прошлости, већ и одговорност према будућности", објавила је Цвијановићева на платформи Икс.

Она је нагласила да су у августу 1941. године, на том простору, на најмонструознији начин угашени животи недужних људи, претежно жена, деце и стараца.

"Од око хиљаду мештана, више од 800 страдало је тих страшних августовских дана, а њихова једина кривица била је то што су били Срби и православни хришћани", навела је Цвијановићева.

Наш избор

(Не)научене лекције Пребиловаца: Док зло неонацизма и повампиреног усташтва поново не закуца

Према њеним речима, сведочанства о овом злочину леде крв у жилама свакој нормалној особи.

"Нека је вечни помен невино пострадалим пребиловачким мученицима и нека им је вечна слава", истакла је Цвијановићева.

Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу мјеста. 

Већину жртава, жена деце и старијих, усташе су живе бациле у јаму Голубинка у Шурманцима. По имену и презимену, мученички је страдало 630 Пребиловчана, док је према незваничним подацима, у јами Голубинки, живот скончало више од 830 становника Пребиловаца и других места.