Брод па граница: Најављени преговори Загреба и Подгорице, тешке теме на столу

Црна Гора и Хрватска намеравају да одрже одвојене билатералне састанке о два најосетљивија отворена питања – међудржавној граници и школском броду "Јадран", а термини разговора се још усаглашавају. 

Вулин: На крају пута у ЕУ увек чека Хрватска

То је за "Вијести" речено из црногорског Министарства спољних послова (МСП), а као одговор на питање да ли је хрватска страна прихватила њихов предлог о одржавању треће рунде билатералних политичких консултација у Подгорици, до краја августа.

"У овом тренутку су интензивиране активности на стварању предуслова за одржавање одвојених билатералних састанака посвећених питањима међудржавне границе и школског брода 'Јадран'", казали су из ресора којим руководи министар спољних послова Ервин Ибрахимовић, 

Истовремено, како наводе, Црна Гора остаје у потпуности посвећена решавању отворених питања кроз конструктиван и континуиран дијалог, уверена да је у заједничком интересу обје државе да она буду затворена на обострано прихватљив начин.

"На тај начин створили би се услови да будуће генерације у две суседне, пријатељске и савезничке државе буду усмерене на изградњу заједничке европске будућности, а не оптерећене насљеђем прошлости", поручили су.

Из црногорског МСП-а су казали да ће о терминима одржавања састанака са хрватским колегама јавност бити благовремено информисана након њиховог коначног усаглашавања дипломатским путем.

Подсетимо, Загреб је крајем јула објавио писмо у којем се наводи низ претњи и уцена Црној Гори, а како би била решена отворена питања две стране пре краја године, јер је то рок Подгорице да затвори преговарачка поглавља за чланство у ЕУ. На том путу стоји јој Хрватска.

Европски пут или амбис Црне Горе: Ко држи слово руском амбасадору, а спушта главу пред Загребом

Односи Црне Горе и Хрватске заоштрени су дуже од две године, а кулминација се десила пошто је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен у лето 2024.

Након тога је Загреб прогласио непожељнима шефа парламента Андрију Мандића (Нова српска демократија), потпредседника владе Алексу Бечића (Демократе) и посланика Милана Кнежевића (Демократска народна партија).

Због тога је Загреб, крајем јануара 2025, блокирао Црној Гори затварање Поглавља 31 (Спољна, безбедносна и одбрамбена политика). Тада су почели билатерални разговори министарстава спољних послова двају држава и до сада су одржана два састанка - оба у Загребу.

Загреб тражи решавање "спорних билатералних питања", односно да Црна Гора пристане на бројне понижавајуће уступке: међу којима су исплата одштете затвореницима из Мориња, решавање питања несталих особа, власништво над бродом "Јадран", промена имена базена у Котору, наставак разговора о граници на мору...

Осим Поглавља 31, Загреб је прошлог месеца Црној Гори блокирао и Поглавље 14 (Саобраћајна политика).

Када је реч о Морињу, ваљало би подсетити на чињеницу да се ту налазио прихватни центар ЈНА у коме нико од Хрвата није убијен. У том месту је, иначе, уз велико противљење мештана, октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је "током великосрпске агресије на Хрватску", на том месту био логор, тзв. центар Морињ за "заточене хрватске цивиле и браниоце".

А када је реч о граници између Црне Горе и Хрватске у рејону полуострва Превлака које се налази на улазу у Бококоторски залив, спорна је од распада бивше Југославије.

Након ратних сукоба деведесетих, контролу над спорним граничним појасом на Превлаци преузели су посматрачи Уједињених нација - од 1996. до 2002. године. Те године утврђен је Протокол о привременом граничном режиму.

Протоколом Хрватска има копнени део полуострва и морски појас улаза у Боку Которску од 550 метара, док је део акваторијума уз леву обалу полуострва проглашен "ничијим морем".

Тај статус је задржан до данас. Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је једном приликом да питање Превлаке и државне границе спада у најважнија питања државног суверенитета, територијалног интегритета и дугорочне заштите интереса Црне Горе и да тај посао мора да се обави са највишим нивоом државне одговорности.