Србија и Балкан
Откуд су се "стекли услови" за мост на Ибру: Да ли је и како Брисел још једном изиграо Србе
Колико вреди обећање Запада, када се дојучерашњи став о једностраном отварању моста на Ибру променио преко ноћи и да ли ће исти принцип у скорој будућности бити примењен и за решавање других отворених питања, образовања и здравства на Косову и Метохији, присуства тзв. КБС на северу?
До јуче став ЕУ, НАТО, Кфора био је да је "једнострано отварање моста на Ибру неприхватљиво", да проблем треба "решавати дијалогом", "пристанком свих страна", сада, одједном, ЕУ и НАТО уз противљење Срба, дају зелено светло Приштини уз закључак да су се "стекли услови за отварање моста". Да ли ће исти принцип у скорој будућности бити примењен и за решавање других отворених питања, образовања и здравства на Косову, присуства КБС-а на северу, рецимо?
"Срби страхују због најаве да ће мост на Ибру, који дели Северну и Јужну Митровицу бити отворен, буде се сећања из марта 2004, изјавио је за РТС градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић. Он је подсетио да из Зубиног Потока "стижу ужасавајуће слике", "Србима се отима имовина", "пребијају их током претреса".
Пре недељу дана Кфор је најавио постепено повлачење снага ове мисије са главног моста на Ибру у Косовској Митровици као и из обезбеђења манастира Високи Дечани у Метохији уз истовремене најаве и из Приштине и из Брисела да су "испуњени услови за отварање главног моста на Ибру".
"Када се заврше радови на мосту, као и додатне процене и консултације, мост треба да буде отворен. Можемо да потврдимо да је то сада случај", саопштено је у одговору портпарола ЕУ на питање приштинског портала "Газета експрес".
Најаве Кфора да почиње "постепену транзицију сталног присуства" својих припадника са главног моста у Косовској Митровици, те ЕУ да су "испуњени услови за отварање главног моста", донеле су нови страх српској заједници посебно на северу Косова и Метохије и отворено противљење Срба са КиМ и званичног Београда.
"Права намера премијера тзв. Косова Аљбина Куртија није отварање моста, већ изазивање тензија и угњетавање српског народа до нивоа да сваки наш грађанин одустане и напусти простор Косова и Метохије", рекао је Златан Елек, председник Српске листе у интервјуу за "Новости".
Портпарол ЕУ је у одговору за "Газету експрес" појаснио и да је "распоређивање НАТО мисије на Косову питање о којем одлучује НАТО".
"Можемо да потврдимо да је ЕУ о томе обавештена од стране НАТО-а", казао је портпарол ЕУ.
У процес се истог дана са променама на терену, одмах после повлачења патрола Кфора са главног моста, укључила и Приштина. В.д. министра унутрашњих послова Џељаљ Свечља пар сати по повлачењу Италијана појавио се на јужној страни моста и поздравио "процес у којем ће одговорност за безбедност на главном мосту прећи на косовску полицију" и најавио да би његов исход требало да буде "отварање моста за саобраћај".
И док је до пре само који месец, као и годинама уназад из међународне заједнице, посебно од стране Брисела, ЕУ и Кфора понављано како је "једнострано отварање моста неприхватљиво", како цео процес треба да буде део дијалога и Београда и Приштине али и дијалога са српском заједницом, Срби су то читали да без њиховог пристанка мост неће бити отворен, у последњим изјавама ЕУ и Кфора то је одједном нестало.
Уместо тога, ЕУ наводи да су се "стекли услови за отварање главног моста на Ибру". О противљењу српске заједнице, оценама Срба да безбедносни услови на КиМ нису побољшани, напротив, да су све тежи и тежи, да све више Срба одлази са Космета, ни речи. Отвара се питање да ли су Срби на Косову и Метохији још једном дебело преварени од стране међународне заједнице. Овога пута на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици.
Тек подсећања ради, ЕУ је пре две године, крајем маја 2024. говору одговору порталу Коссев појаснила да је "отварање моста у Митровици предмет два споразума које су стране постигле у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ 2015. и 2016. године".
"Упркос напорима ЕУ да посредује током свих ових година, мост је и даље затворен за саобраћај. Пошто је ово питање део дијалога уз посредовање ЕУ, преговори и све одлуке које се односе на мост морају се одвијати у оквиру дијалога, уз учешће званичних делегација и Косова и Србије", одговорено је тада из ЕУ.
Три месеца касније, половином августа 2024. на истом трагу било је и саопштење америчког Стејт Департмента.
"Стејт департмент је влади Косова саопштио да је свака једнострана и некоординисана акција у циљу отварања моста у Митровици за друмски саобраћај неприхватљива", саопштила је тада америчка администрација на најаве из Приштине о отварању главног моста на Ибру.
Крајем августа 2024. помоћник генералног секретара НАТО за политичка питања и безбедносну политику Борис Руге састао се у Приштини са Вјосом Османи, представницима ЕУ, ОЕБС-а, Квинте и КФОР-а.
"Поводом поновног отварања Аустерлицовог моста преко реке Ибар у Митровици, помоћник генералног секретара нагласио је став НАТО-а да се 'одлуке морају доносити кроз дијалог и на координисан начин'", саопштио је тада НАТО.
После најава Приштине да ће градити два нова моста у Косовској Митровици, половином прошле године, реаговао је Кфор ставом да то питање "није у њиховој надлежности, али да ће "КФОР наставити да извршава свој мандат, заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН из 1999. године, да доприноси безбедном и сигурном окружењу за све људе и заједнице које живе на Косову, као и слободи кретања."
На исту тему 29. јула прошле године говорио је тадашњи командант Кфора генерал Енрико Бардуани који је на питање - да ли је дошло време за отварање моста, био изричит:
"Став КФОР-а о мосту на Ибру у Митровици је јасан и доследан. Свака одлука о поновном отварању моста мора бити донета на политичком нивоу, уз учешће обе стране и правовремену и ефикасну координацију са међународном заједницом."
Два месеца касније, крајем септембра 2025. Бардуани је био још јаснији:
"Отварање моста на Ибру је политичко питање, решење је у дијалогу. Одлука о томе треба да буде донета кроз дијалог у Бриселу. Док се не пронађе политичко решење, КФОР ће наставити да одржава стално присуство на мосту и да спроводи редовне патроле у околном подручју."
Политиколог Огњен Гогић у изјави за РТ Балкан подсећа да је командант Кфора, турски генерал Озтан Улуташ пре ових дешавања имао састанак са начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем, саопштио му шта су намере, па се све није дешавало ван знања Београда.
"Кфор и ЕУ рекли су да су против једностраног отварања моста, али ово није једнострано отварање. Они су били против тога да Приштина једнострано отвори мост, на своју руку, али то није ни могло јер су на мосту били италијански карабињери. Сада је ситуација другачија, сада је сам Кфор донео одлуку да се то обави. Не знам чиме су се руководили, али Кфор је одлучио, ЕУ се само ослања на одлуку Кфора" каже Гогић.
Подсећа да је из НАТО још у јуну речено да су се стекли безбедносни услови за "оптимизацију броја припадника Кфора" а да Кфор то спроводи тако што ће мост на Ибру, манастир Високи Дечани, предати косовској полицији.
"Мислим да се они руководе и својим трошковима, потребама и расходима. Они се не баве тиме да ли су безбедносни услови на Косову бољи или нису, у последње две године ништа на боље није кренуло, они се баве својим разлозима. Имају друге приоритете. СБ УН је установио ту мисију, овластио, али није никога обавезао да шаље војску на Косово. Просто, могу да се повуку у било ком тренутку", каже Гогић.
Да ли се, ако није било договора са Србима на КиМ, локалном заједницом, ако се они противе томе, ипак ради о једностраном отварању моста на Ибру, питање је такође које се намеће.
"Просто, у овом тренутку ја не знам да нема договора, нисам сигуран. Улуташ се срео са Мојсиловићем. Београд није саопштио шта је договорено, велико је питање шта је из Београда њима саопштено. Постоје и Вулинове изјаве из јула да ће се Кфор повући из Дечана, са моста, ако је то било у медијима, знале су и власти у Београду. Сад ми не знамо да ли је било пристанка или не", каже Гогић.
По његовом мишљењу овде није ствар у томе има ли договора око моста или нема, већ у томе да се Кфор, односно НАТО руководи својим приоритетима и својим интересима.
"Они то упакују тако, кажу, поправиле су се безбедносне прилике и то ћемо урадити. Подсетићу да није реализован део резолуције 1244 о повратку српске војске и полиције на Косово, НАТО се повлачи и препушта безбедност косовској полицији јер је њима тако најједноставније. О томе се ради, о њиховим интересима", закључује Гогић.
У свему, Србе који су остали на Косову и Метохији, посебно брине да ли ће међународна заједница у скорој или нешто даљој будућности, свеједно, исти принцип применити и у решавању неких других отворених питања на Косову и Метохији. Питања здравства и образовања, рецимо. И ту је, до данас, став ЕУ да та питања треба решавати у дијалогу и договором, хоће ли тај став преко ноћи пасти у воду?
Или, хоће ли брзих дана по истом принципу уследити размештање косовске војске односно тзв. косовских безбедносних снага на север?
Подсећања ради, постоји документ из 2013. године, обавеза коју је прихватио тадашњи премијер Косова Хашим Тачи и према коме "косовске безбедносне снаге неће предузимати никакве акције у северним општинама без претходне сагласности КФОР-а и руководилаца локалних власти." Тај документ у међувремену је често помињан и цитиран и од стране међународних представника на КиМ.
Колико тај папир данас вреди и шта још чека Србе на Косову и Метохији, односно, оно Срба што је на Космету још остало? Који ће удар бити следећи после отварања моста на Ибру?
Live
