У Текеришу обележено 112 година од Церске битке, велике победе српске војске

У ноћи између 15. и 16. августа 1914. године, на падинама Цера, у близини села Текериш, почела је једна од најславнијих битака у историји Србије. Била је то прва велика победа савезника у Првом светском рату и један од најзначајнијих догађаја српске војне историје.

После само неколико дана борби, српска војска успела је да потисне бројније и технички надмоћније снаге Аустроугарске преко Дрине и Саве. Посебно место у овој победи припада војводи Степи Степановићу, команданту Друге армије, чија је одлучност, мудро вођење и стратешко маневрисање трупама пресудно утицало на исход борбе.

"На Церу се познају јунаци": Марш у част предака и јунака славних битака

Годишњица Церске битке (112. година) обележена је данас у Текеришу, а државну церемонију полагања венаца код Споменика церским јунацима предводила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски која је подсетила на време у којем се Србија нашла пред једним од најтежих испита у својој историји и на значај победе која је одјекнула далеко изван њених граница.

На месту на којем су пре 112 година исписане странице српске историје, венци су положени у част хиљада војника који су живот дали за отаџбину, а министарка је навела да постоје датуми којима се мере почеци и завршеци одређених догађаја, али и они којима се мере карактери и судбине једног народа.

"Такав је био тај 23. јул, када је барон фон Гизл дошао да преда српској краљевској влади ултиматум који је срочен тако да на њега не би пристала ниједна слободна и независна држава, верујући да ће у одбијању српске краљевске владе наћи сигуран разлог да Краљевини Србији објаве рат и да читав свет и целокупно човечанство увуку у велике сукобе огромних размера и великог броја жртава", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Подсетила је да је Србија тада одговорила потврдно на готово све захтеве, осим на један - није пристала да се на њеној територији одвијају судске и полицијске истраге без њених надлежности.

"Тада се пред испитом нашао управо тај карактер наше нације: да ли смо нација и народ или смо скуп појединаца, да ли смо вазали или смо држава и да ли смо били спремни да на коцку ставимо вишевековну борбу наших предака који су државу обнављали и коју ми тог часа нисмо смели да поново изгубимо", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Како је навела, 28. јула, након што је истекло 48 сати које је Аустроугарска понудила као крајњи рок, објавили су нам рат. Подсетила је да су из Европе стизале горке вести, Немци су већ продирали кроз Белгију да умарширају у Француску, савезници су трпели поразе.

Београд 1914: Нападом на Србију почео је Први светски рат

"Али се одавде, са славног Текериша, пронела вест да непријатељ није баш тако несаломив и непобедив, упркос чињеници што је био далеко бројнији и спремнији.Овде, на овом месту, показали смо оно што каже наша епика и наша етика: бој не бије светло оружје, већ га бије срце у јунака", нагласила је Ђурђевић Стаменковски.

Подсетила је да је на том месту био и 28. чешки пук, који није желео да нишани у своју браћу и који је из редова освајача прешао на страну српске војске, певајући химну о словенском братству, да би се загрлили и заједно за словенске земље погинули.

У Текеришу је и данас послата порука да сећање на Церску битку није само поглед у прошлост, већ и обавеза да се чувају мир, слобода и достојанство за које су српски војници поднели највећу жртву.