Србија и Балкан
Исланд због риболова није загризао мамац ЕУ: Може ли Србија референдумом да одбрани крупнију "рибу"
У покушају да објасни ЕУ јавности зашто се десио фијаско са исландским референдумом о уласку у Унију, бриселски "Политико" је објавио текст правдајући резултате питањем рибе. Шта би онда требало да уради Србија која жели да заштити много крупнију ствар – своју јужну покрајину Косово и Метохију?
Исланђани су на референдуму одбили предлог да се поново отворе преговори о чланству земље у Европској унији, пошто је 52,8 одсто грађана рекло "не" Бриселу.
У покушају да објасне зашто је дошло до фијаска идеје ЕУ, бриселски "Политико" брзо је објавио текст под насловом "Прави разлог зашто је Исланд одбио ЕУ", наводећи да је у питању риба.
Рејкјавик је тако затворио бриселска врата и није загризао мамац ЕУ "због рибе", а каквог тек "капиталца" има Србија када је у питању наш европски пут. Наравно, ради о се о јужној српској покрајини – Косову и Метохији.
Међутим, грађане Србије нико никада, макар на саветодавном референдуму, није ни питао шта мисле о путу ка ЕУ.
Чланство Србије у ЕУ, према последњим анкетама, подржава 39,8 одсто грађана, 33,8 одсто му се противи, док 26,4 одсто има неутралан став.
Подсећања ради, према истраживањима са сајта Министарства за европске интеграције, пре 15 година је позитиван одговор на питање чланства био скоро 70 одсто.
Подсетимо, Рејкјавик је напустио преговоре о приступању ЕУ још 2013. године, четири године након подношења захтева, када је на власт дошла евроскептична влада. Рибарство је већ деценијама главна тачка спотицања између Рејкјавика и Брисела из неколико кључних разлога – риба и морски производи чине око 40 одсто укупног извоза Исланда, а улазак у ЕУ би значио прихватање Заједничке рибарске политике Уније, што би Бриселу дало право да одређује квоте за улов. Око 90 одсто домаћих рибара било је против чланства, јер би улазак у ЕУ значио да други европски велики рибарски бродови добију приступ богатим исландским водама.
Такође, контрола над морем око острва сматра се основним делом исландског суверенитета и независности.
Са друге стране, суштина суверенитета Србије је одбрана Косова и Метохије.
Код нас су се, од када траје европски пут Србије, смењивале разне владе, али ниједна није покренула питање референдума о ЕУ. У међувремену, Београд је испуњавао разне, како је речено, међународне обавезе.
У европском заносу на пут према Хашком трибуналу слати су наши политичари, генерали, војници. По "хашкој правди" оптужен је 161 човек, од чега су 109 Срби. Осуђених Хрвата је 18, муслимана пет, два Албанца и један Македонац. Срби су добили преко 1.000 година робије, Хрвати су осуђени на 248 година затвора, Бошњаци на 41,5, а Албанци на свега 13. Највише Срба добило је и доживотну робију, њих седморица – Радован Караџић, Ратко Младић, Љубиша Беара, Здравко Толимир, Вујадин Поповић, Милан Лукић и Станислав Галић.
Са друге стране, ослобoђени су некадашњи командант терористичке ОВК Рамуш Харадинај за злочине над Србима на Косову и Метохију, Насер Орић за злочине у Подрињу, Анте Готовина за злочине у Хрватској. То нам је донео европски пут.
Када је у питању најважнији српски стуб одбране – Косово и Метохија, Брисел удара у њега у свакој прилици. Поглавље упаковано у број 35 и назива стабилизација односа Београда и Приштине заправо значи да је пут наше земље ка ЕУ условљен признањем лажне државе.
За то време, Брисел није ни трепнуо на нападе на Србе, протеривање динара, српских институција на КиМ, а почео је и да одмотава црвени тепих за "интеграцију" српског школства и здравства у систем квазидржаве.
Сва ова питања више су него довољна да грађани Србије на референдуму кажу да ли су за куповину карте за бриселски воз и колико нас она кошта.
Дипломата у пензији Зоран Миливојевић рекао је за РТ Балкан да је одговор Исланђана на референдуму у суштини има суверенистички основ – Исланђани нису спремни да се одричу од суверенитета.
"Они су подлогу за неповерење нашли у рибарству и искуству, али се у случају Исланда потврдило нешто што се раније десило у случају Норвешке. Норвешка је била у пакету са Шведском и Финском и онда су се изјаснили на референдуму да неће да уђу у ЕУ – нису хтели да се одрекну суверенитета. Ако погледамо како Норвешка стоји данас, без обзира што је везана за ЕУ, јер је члан европског заједничког тржишта, види се да та земља ништа није изгубила. Очигледно је да је криза у ЕУ имала одлучујући утицај на неповољан исход референдума. Јер ово стање, ратна опција, те криза функционисања, одлучивања и нивоа поверења која постоји у ЕУ, свакако су утицали на вољу Исланђана", оценио је Миливојевић.
Како је навео, Исланђани не одударају ни у политичком и економском смислу од ЕУ, али су се определили за суверенизам и нешто што им је гаранција међународног положаја и животног стандарда који Исланд данас има.
"Ту је мала победа америчког председника Трампа. Исланд је потврда да суверенизам у Европи полако почиње да заузима простор", навео је.
Референдум ће, како је додао, утицати на политику проширења ЕУ, али у смислу да геополитика надвладава.
"То ће ослабити аргументе Европске уније у залагању за политику проширења на начин на који се залажу, уз ревизију стандардног процеса, на политику проширења која подразумева степенасто, без права гласа. Видећемо како ће проћи Црна Гора", рекао је наш саговорник.
Према његовим речима, "ако би код нас био референдум, што би и требало да буде – и сада има коментара који су на тој линији, сасвим са правом, и код нас би био исти резултат".
"Када је реч о Србији, не би могла да се изостави национална политика. ЕУ доста тога чини што одудара од наших националних и државних интереса – и када је реч о Косову и Метохији, а о неким другим стварима. Мислим да би био негативан резултат, јер ми имамо више аргумената од Исланда, када је реч у настојањима и интересу Србије да потврди своју сувереност и суверену опцију", закључио је Миливојевић.
Live
