Последице Куртијевог тихог егзодуса: Колико је српских ђака 1. септембра кренуло у школе на Космету

Колико је ове године првака кренуло у школе у српским срединама на Косову и Метохији још нема прецизних података. За сада се зна само оно што су појединачно објавиле образовне установе у северном делу Косовске Митровице, Грачаници, Лапљем Селу, Зубином Потоку, Чаглавици.

Једно је евидентно, све је мање дечје граје у српским школама на Косову и Метохији.

То и не чуди, јер су Срби на КиМ у последњих неколико година под сталним притиском, изложени терору Аљбина Куртија и Самоопредељења, притиснути лажним судским процесима, а све са једним циљем – да се иселе из јужне српске покрајине.

Потпредседник Српске листе Драгиша Миловић недавно је изјавио да не одлазе само Срби који живе јужно од Ибра, већ је у последњих пет година 18 одсто Срба напустило север КиМ.

Напад на срце и мозак народа: Симић о намерама припајања здравства и просвете тзв. косовском систему

У Зубином Потоку у први разред је ове године кренуло 86 ученика, док је у ОШ "Јован Цвијић" са истуреним одељењима, уписано 69 ученика. У ОШ "Петар Кочић" у Брњаку у клупе је село петоро првака, док је у Зупчу у ОШ "Благоје Радић" уписано само њих 12.

У Косовској Митровици у ОШ "Бранко Радичевић" у школске клупо су села 72 првака, док су у ОШ "Миладин Митић" у Лапљем Селу, са истуреним одељењима, у први разред кренула 24 ђака (истурено одељење Преоци уписано шесторо, у Чаглавици три првака).

У ОШ Краљ Милутин у Грачаници уписано је 64 првака, три мање него прошле године, када их је било 67. Директор Дејан Филић рекао је да пад траје већ неколико година.

"Тај тренд се, нажалост, наставља. Прошле године смо имали 67 првака. Није то неки велики број, али опет их је мање него прошле године", рекао је Филић.

Претходних година Школска управа за Косово и Метохију излазила је 1. септембра са подацима о броју уписаних првака. Начелних Школске управе за КиМ Блажо Драговић прошле године је за РТС рекао да је у школској 2025/26 на наставу у првом разреду основне школе кренуло више од хиљаду ученика. Годину дана раније у школској 2024/25 изашао је са податком да је у први разред уписано 1.090 ученика.

У недостатку званичних података стање на терену можда најбоље осликава изјава једног родитеља на пријему првака у Чаглавици, који описао је размере пада броја ученика у селу које је некада било већински српско.

"Кад сам ја као ученик 2000. године изашао из четвртог разреда, само у мом одељењу било је 27 ученика. А сада, у првом разреду, само троје деце…", рекао је он за медије.

"Ми - снага народа" тражи хитно заседање Скупштине због стања Универзитета на КиМ

Као узроке смањења броја ђака навео је догађаје из 1999. године и стално исељавање које траје деценијама. Према његовим речима, и генерација која је требало да крене у први разред се у последњих неколико месеци преполовила, са шесторо предшколаца на троје првака, јер су се породице у међувремену иселиле са КиМ.

У срединама где живе Срби на КиМ школе функционишу у образовном систему Србије. Исто је и са здравственим установама. Заправо то је једино што је остало као стуб одбране Србима на КиМ. Према последњем збирном податку Канцеларије за Косово и Метохију, изнетом у марту 2026, вртиће, основне и средње школе које раде по програму Србије на Косову и Метохији похађа око 17.500 деце и младих.

Међутим, Запад има идеју и то да сруши. Немачко-француски план подразумева интеграцију школства и здравства у приштинске институције. То не пише ни у једном званичном документу, али га све чешће помињу приштински, али и западни политичари.