Чија мржња руши српска гробља по Федерацији БиХ?

Поразбијани и разбацани споменици и крстови на гробљу у Семизовцу крај Вогошће. Тешка слика до Бога и до Неба. Само што се гробови на гробљу у насељу на периферији Сарајева не поотварају од страхоте и од грехоте…

Овако су пре неколико година, после једног вандалског чина и похода нељуди, Срби из Сарајева описивали српско, православно гробље у насељу Семизовац крај Вогошће у Сарајеву.

На овом гробљу најстарији споменик је из 1785. године, па даље из 19. и 20. века. Довољан доказ да  Срби у том насељу крај Сарајева нису никли јуче или прекјуче, мада у првим кућама на пар километара од гробља нисам тада нашао ни једног јединог човека да нам отвори врата и исприча тугу коју су неколико дана раније затекли на гробљу…

Нељуди са маљевима у рукама

"Оцу су срушили споменик. Срећа па није препукао… Сад ми требају шесторица људи да га вратимо где је био… Поломили и ограду око гроба. Неко је то са лошим намерама урадио. У комшије са којима живимо од вајкада не сумњам, неко је то ко није човек учинио", причала ми је тада једна од мештанки Вишеграда родом из Сарајева,  којој су кости чланова породице остале у Сарајеву на том гробљу.

Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ саопштио је јуче, на Задушнице, да „у  просјеку једном мјесечно долази до скрнављења православних објеката и гробаља на територији Федерације БиХ, а скоро никада нису пронађени извршиоци ових кривичних дјела почињених из националне и вјерске мржње“.

Из тог Одбора јуче су поновили позив федралном МУП-у да процесуира извршиоце ових кривичних дела и позвали "Србе који утврде да је дошло до оштећења гробаља да се јаве како би поднијели кривичне пријаве против извршилаца".

Како подсећају из овог одбора, у протеклих пет година православни споменици на гробљима рушени су на локацијама – "Љубетово, Мошћаница и Осојница поред Зенице, Суботиња и Караула поред Какња, Горње Бабице поред Лукавца, Брезичани код Доњег Вакуфа, у бихаћком насељу Нова четврт, у Горњој Саници у општини Кључ, у селу Гостовић у општини Завидовићи, у Возући поред Завидовића, у Горњој Маочи у општини Сребреник, гробљу Дурач поред Грачанице, Кривача и Врнојевићи у општини Живинице, те у Дубници поред Калесије".

"Православни споменици на гробљима рушени су у Оловци поред Кладња, гробљу у месту Трновац поред Тузле, Видаковићи и Горњи Раковац поред Маглаја, Лозна и Жељова поред Бановића, Загајница у општини Олово, Мекиш поред Тешња, Шарића брдо и на Комару поред Травника, те Трновац-Опара Нови Травник", подсећају из овог Одбора.

Споменици су, наведено је још у саопштењу, рушени и у православном гробљу у Пламеницама поред Кључа, у селу Баре поред Хаџића, Дивјача код Семизовца – Илијаш, старом православном гробљу Младош поред Бусоваче, Љешево поред Илијаша, те у насељима Осијек и Бријешће поред Сарајева.

Чија мржња данас, три деценије после рата, руши српска гробља по Федерацији БиХ?

У селу Босна осам гробаља, свих осам оскрнављено

„У питању је општа појава чији смо сведоци ево већ пуних 30 година. Ево рецимо, у српском селу Босна поред Какња, јуче је освећена православна капела, и питао сам пароха шта је са српским гробљима, рекао ми је да је у његовој парохији осам гробаља и свих осам је оскрнављено и то одавно. Од 1.121 српског гробља на територији Федерације, можда 100 није оштећено и тих 100 је у неприступачним и јако забаченим подручјима па она нису оштећена не зато што неко није хтео да их оштети него зато што нису приступачна. Појава је масовна, стална, не знам да ли је то изазвано нечијим вишим политикама, знам да је православље на територији Федерације јако угрожено у том сегменту“, каже за РТ Балкан Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.

Радановић објашњава  да се "велики број напада на православна гробља подводи под малолетничку деликвенцију, да су то урадила лица испод 18 година, у алкохолисаном стању".

"Добијамо штура саопштења из министарстава унутрашњих послова кантолалних да су предузели мере против НН лица, да су предали пријаве тужилаштву. Ми међутим немамо информације шта се ту даље дешава, и каква је судбина тих пријава. То су евидентно кривична дела изазивања верске и националне мржње"“, каже Радановић.

У Одбору понављају да рушење гробља свакако "није део малољетничке деликвенције, него општег амбијента у којем је православље постављено као противник другим религијама, а самим тим друге нације имају негативан однос према православљу што утиче и на генерално јавно мњење у ФБиХ".

На православне Задушнице, из овог одбора саопштили су да "желе да подсете јавност на системско рушење православних гробаља у ФБиХ", и додају  да у том ентитету "постоји око 1.121 локалитет са православним гробљима и да не постоји општина гдје нису рушени православни споменици".

"Срби који за православне празнике обилазе гробља сваке године буду непријатно изненађени, јер су гробља редовно мета вандалског понашања", истичу из Одбора.

По њиховим подацима, у "свим сарајевским општинама гдје је православно гробље рушени су споменици, а тако је и у Мостару и Ливну".

Овде почива раб божији...

На гробљу у Семизовцу крај Вогошће, пре пар година, гледао сам крај поломљених крстова споменике са натписима „Овде почива раб божији“  побацане по блату около. Изломљен споменик Војиславу Маунаги, и поред њега Мићу Маунаги, па мало даље срушен споменик Саву, Петри и Ђуру, Петровићима.

Душан Шеховац из Сарајева, чији су преци осам генерација уназад Сарајлије, годинама већ обилази и пописује, снима, документује, оскрнављена српска гробља око Сарајева. Пре неколико дана, оскрнављено је, каже, српско гробље у засеоку Лемези код Рајловца где је порушено и поломљено 6 – 7 споменика. Шеховац сада покушава да попише сва српска насеља која полако нестају на територији кантона Сарајево са намером да се то уради и у Федерацији.

"Скоро 99 посто Срба са којима сам причао кажу да је рушење споменика јасна порука Србима – нисте овде добродошли. Ја мислим да је оно што се дешава и тотално непоштовање човека. Шта значи вређати посмртне остатке човека који ти ништа није урадио? Овде видим и невероватну мржњу према крсту, према православљу, према Србима… И још једна порука је рушењем споменика овде одаслата Србима – ви сте лоши, све ваше треба уништити", каже Шеховац за РТ Балкан.

Дугогодишњим радом, Шеховац је, вели,  утврдио да у „сарајевским гробљима има више Срба него што их данас има у Бањалуци“.

"И сад, неки, чак и интелектуалци кажу – 'Сарајево је муслиманско'. Па, како ће бити муслиманско када је у 18, 19. веку овде било више хришћана православаца него мухамеданаца. Пописи аустроугарски, турски, довољно говоре о томе", каже Шеховац.

Њему, додаје, нису јасни позиви из Сарајева на заједнички живот, заједничку државу.

Има ли ико да каже – нису Срби црн ђаво

"Зову ме на заједништво, а и мени и мом народу мисле све најлошије. Оптужују Србе да су растурили Југославију, да су желели велику Србију, а истовремено затиру се трагови Срба и тамо где су живели. Има ли ико у Сарајеву да каже – па нису Срби црн ђаво. Срби су 500 година градили овај град", речи су Шеховца.

У Сарајеву се годинама уназад, наставља Шеховац, рађа више малих Американца, Арапа, или Кинеза, деце представника међународне заједнице, него што се рађа Срба. Број српске деце у сарајевским основним и средњим школама сведен је на – статистичку грешку.

"Сарајево је данас, што се Срба тиче, највећи старачки дом на Балкану за Србе. У њему се не рађају српска деца нити иду у школе, основне и средње, нешто иде на факултете... Што је то тако? На Криму су Татари протерани, после 50 година су се вратили. Дешава се да се 20 – 30 посто протераних људи врати својим кућама. У Сарајево се не враћа нико. Зашто, зато што не постоје основни елементи, да се човек осећа сигурно, да има посао. Нема елемената да се омогући опстанак целој породици и то је кључно", каже Шеховац.

За њега је тема будућности Срба у Сарајеву јако тешко питање.  

"Имате у Сарајеву Србе који су за време рата били уз Бошњаке, и – њима је сада супер. Они пред изборе говоре да су Босанци, да су били припадници Армије БиХ, а кад пређу на изборе у кантон одмах говоре да су Срби да би добили функцију.  Други су Срби, има их неколико хиљада, који раде у заједничким институцијама, и трећи су Срби који су за време рата били у Републици Српској и они сада немају никаква права, осим права да дишу ваздух. Срби у Сарајеву нису субјект изградње сопствене будућности", каже Шеховац.

Истрага је у току

Ко руши споменике и крстове по гробљима око Сарајева и у граду, нити се знало тада нити се много више зна сада. Истрага је у току, на лицу места била је полиција.

"Иза свега овога што се дешава и овде у Федерацији, али и у Хрватској, на Косову, у неким околним земљама, крије се жеља да се уништи српски идентитет, да се затру трагови Срба. Од станишта, имања, кућа, насеља, гробаља, цркава, капела, догађаја, људи, институција", каже Шеховац.

У Семизовцу, од оближњег насеља до гробља у том месту има барем два километра, од тога километар и по кроз блато… Онај ко је рушио споменике морао се добро помучити да дође до гробља које није ни близу путевима.

"У Сарајево је у међувремену стигло 170.000 нових грађана, многи од њих из средње Босне, хрватских делова Херцеговине, из источне Босне. То је маса незадовољних, можда се из тих структура од људи уништених живота регрутују они који свој бол претварају у мржњу према другима и другачијима. Много од њих нису у својој средини чули црквено звоно, видели крст, неко им је објаснио да су Срби дивљаци који су дошли у Сарајево и напали Бошњаке", каже Шеховац.

И још додаје: "Сарајево је продало свету идеју да су само Срби варвари који су рушили Сарајево. Продата је и легенда да они нису рушили православне цркве, а истина је да су срушили цркве у Хаџићима и Трнову где је свештеник страдао од мучења ужареним крстом…"