Албанци траже да Урошевац постане Феризај: Петиција стигла до скупштине у Приштини

Иницијатор петиције "За Феризај без Урошевца" Башким Фазљију предао је иницијативу скупштини привремених приштинских институција. 

Фазљију је рекао да се петиција доставља скупштини у Приштини на разматрање и усвајање, на значајан дан за Урошевац, 28. септембар, који се у том граду обележава као Дан палих бораца тзв. ОВК.

Ова петиција покренута је 18. јула 2026. године, а потписало ју је 14.140 грађана Урошевца.

Наш избор

Протерана, забрањена, затрта, скрајнута: Тужни дани ћирилице на српском Космету

"Данас званично предајемо скупштини Косова петицију 'За Феризај без Урошевца'. Као што знате, ову петицију покренули смо 18. јула, а данас, на Дан палих бораца, предајемо је Скупштини на разматрање и усвајање. До сада је прикупљено 14.140 потписа, само грађана Феризаја", рекао је он.

Иначе, Урошевац, град на Косову и Метохији добио је име по последњем српском цару Стефану Урошу петом, у народу познатијем као Урош Нејаки, сину цара Душана Силног. Петицијом "За Феризај без Урошевца" се од Скупштине тзв. Косова тражи укидање званичне употребе назива "Урошевац" и коришћење искључиво назива "Феризај" у свим документима и службеној комуникацији институција.

Фериз, по коме су Албанци дали име овом граду, био је, како је у једном тексту од пре десетак година навео новинар и публициста са Косова и Метохије Синиша Костић, "озлоглашени великаш за време Османлија, који је предњачио у зулуму према Србима из тог краја".

"По Душановој смрти, његов син Урош је столовао у Неродимљу, неколико километара од данашњег Урошевца. Међутим, у Титовој Југославији било је допуштено да у званичним документима стоји и Урошевац и Феризај, иако Урош преведен са српског на албански никако није могао да буде Фериз, како су многи, заслепљени братством и јединством тумачили", записао је тада Костић.

Промена имена за Албанце је сада "питање историјске правде".