Последња прилика да се чује истина: Нови сведоци о злочинима у Лори

Акција за људска права (ХРА) из Подгорице и загребачка организација Документа – Центар за суочавање с прошлошћу затражиле су од Жупанијског државног тужилаштва у Сплиту да хитно саслуша две жене, последње живе међу онима које су биле заточене у војном затвору Лора и непосредно сведочиле злостављању црногорских војника и резервиста 1992. године, преноси портал РТЦГ.

Како се наводи у заједничком саопштењу, жене су у априлу 1992. године заробиле хрватске оружане снаге на подручју Купреса, након чега су пребачене у Лору. Наводи се да је са њима разговарала извршна директорка ХРА Теа Горјанц Прелевић.

Сведочио заробљеник из хрватског логора "Лора": Можда правда дође после 33 године

"Обе су потврдиле да су се у Лори у исто време налазили заточеници из Црне Горе. Једна од њих је видела групу од око 18 мушкараца и наводи да су стражари организовали њихово пребијање тако да га жене гледају", истиче се у саопштењу.

Обе су описале и смрт једног затвореника.

"Стражари су га тукли до поноћи, а ујутру су чуле како говоре да је 'овај Црногорац' умро током ноћи. Оне су потом биле приморане да чисте крваву ћелију у којој је лежало његово тело. Када су два дана касније извођене из Лоре ради размене, у возилу којим су превожене налазило се и људско тело. Возило их је одвезло на размену у Босни и Херцеговини. То указује на могућност да је и тело заробљеника пребачено у БиХ, где су пронађени и посмртни остаци више црногорских резервиста за које се претпоставља да су били у Лори. И оне саме су биле изложене тешком злостављању, претњама смрћу и понижавајућим условима заточеништва", наводи се у саопштењу.

Истичу да њихова сведочења могу помоћи и да се идентификује један стражар који се према њима понашао хумано и који би могао имати важна сазнања о томе шта се дешавало у Лори.

"Жупанијском државном одвјетништву у Сплиту смо доставили сажетке исказа сведока и њихове контакте. Очекујемо да то одвјетништво обезбеди да оне буду саслушане без одлагања. Позивамо и надлежне институције Црне Горе, Србије и БиХ да пруже пуну помоћ кроз међународну правну сарадњу. Ово може бити последња прилика да се од живих очевидаца утврди истина о злочинима над црногорским затвореницима у Лори", наводи се у заједничком саопштењу Акције за људска права (ХРА) и Документа – Центра за суочавање с прошлошћу.

"Због њихових година и здравственог стања саслушање не сме да се одлаже", поручили су из ХРА и Документе, наводећи да су тужилаштву доставили сажетке исказа и контакте сведока.

Црна Гора даје 17 милиона евра због Мориња: Хрватски логор "Лора" и не помињу

Позвали су и надлежне институције Црне Горе, Србије и БиХ да пруже пуну помоћ кроз међународну правну сарадњу, упозоривши да би ово могла да буде последња прилика да се од живих сведока утврди истина о злочинима над црногорским заробљеницима у Лори.

Иначе, логор "Лора" основан је 1991. године у Сплиту, а припадници Војне полиције Хрватске војске тамо су починили злочине над припадницима никшићко-шавничке групе, резервистима ЈНА, када су убили 14 војника, иако су они као припадници ЈНА имали статус ратних заробљеника, према којима је морало да се поступа у складу са међународним хуманитарним правом, које забрањује мучење и убијање.

Посмртни остаци готово свих убијених пронађени су на различитим локацијама у БиХ, укључујући околину Мостара и Требиња.

Хрватско тужилаштво тај случај истражује још од 2007. године, али оптужница до данас није подигнута. 

Шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман je давао изјаве да "не постоји и никада није постојао никакав логор Лора", негирајући злочине над црногорским војницима, док истовремено од Црне Горе захтева одштету за Морињ, где се налазио прихватни центар ЈНА и где није убијен ниједан хрватски држављанин.

Питање обештећења бивших заточеника Мориња једно је од питања на којима Хрватска инсистира и којима условљава европски пут Црне Горе.