Нови ултиматум из Хрватске: "Добросуседско" писмо Загреба за Подгорицу, уз претње и уцене

Притисци из Загреба на Црну Гору настављају се пуним интензитетом, а хрватско Министарство спољних и европских послова (МВЕП) још једном је подсетило Подгорицу на јасна очекивања званичног Загреба у погледу решавања отворених питања између две земље.

Из хрватског министарства упозоравају да преостаје тек неколико месеци до краја 2026. године, што је рок да Црна Гора затвори преговарачка поглавља, што зависи од воље Загреба. Зато шаљу поруку Подгорици да убрза рад на решавању отворених питања.

"Наша очекивања су јасна: решавање питања обештећења логораша, наставак рада на проналаску 14 несталих из 'домовинског рата', процесуирање ратних злочина, решавање имовинско-правних питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски процеси у застоју, очување спомен-плоче на бившем логору Морињ и нужност промене имена базена у Котору, наставак разговора о граници на мору, те поврат школског брода Јадран", поручено је из Загреба.

Наш избор

Загреб не одступа, Црна Гора пред избором: Његош или Марта Кос на Боботовом куку

Такође се указује да је "начело добросуседских односа" један од кључних политичких критеријума у процесу проширења ЕУ, који је наведен и у Преговарачком оквиру Црне Горе и других држава кандидата.

"ЕУ је врло јасна у својим порукама како не може и не жели увозити билатералне спорове и стога се отворена питања морају хитне решити, како она не би оптерећивала билатералне односе као ни приступни процес", поручили су из Хрватске на платформи Икс.

Из министарства тврде да је "у настојању проналажења пута за помак у односима и решавању отворених питања", Хрватска крајем 2024. године поновила позив Црној Гори на дијалог ради решавања отворених питања која се морају окончати како не би оптерећивала кључну, завршну фазу приступног процеса.

"Хрватска је током целог процеса показивала стратешку стрпљивост и разумевање, али сада је време за одлучне кораке црногорске Владе. Преостаје тек неколико месеци до краја 2026. године и стога поновно позивамо црногорску страну на конструктиван дијалог и убрзавање рада на отвореним питањима", истиче Загреб.

Одговорило је Министарство спољних послова Црне Горе, наводећи да је с пажњом размотрило данашње саопштење Загреба и у "њему препознаје потврду заједничког интереса да се европски пут Црне Горе успешно приведе крају".

Иначе, Црна Гора је недавно у Бриселу затворила још два поглавља на путу ка ЕУ, али јој је Хрватска блокирала затварање поглавља 14, које се тиче саобраћаја.

Хрватска користи свој пуноправни статус чланице Европске уније и механизме које јој та позиција пружа као снажну полугу политичког притиска на Подгорицу, како би се испунили захтеви Загреба.

Између осталог Загреб захтева и одштету за, како наводе, "логораше" у Морињу, иако је тамо био прихватни центар ЈНА у којем нико није убијен.

Кнежевић: А да Хрватима на небу испишемо "За дом спремни"?

На том месту је, крајем 2022. године, уз оштре протесте мештана који истичу да је реч о бившој касарни, а не концентрационом логору, постављена спомен-плоча са натписом о "великосрпској агресији" и изразима жаљења због патњи заточеника.

Ово обележје, које су потписала тадашња црногорска министарства одбране и спољних послова, од почетка је предмет оштрих спорова у држави, а иако је најављивано да ће спорни текст бити промењен, то се до данас није десило.

Хрватско-црногорски час историје на броду Јадран

Са друге стране, хрватски званичници окрећу главу од сплитског логора "Лора" где је убијено 14 војника из никшићко-шавничке групе, и поред тога што постоји сведочење јединог преживелог Веселина Бојовића да је тамо био приморан да прави сандуке од дасака за убијене саборце али и страшна сведочења о физичком и психичком злостављању притворених.

Хрватска инсистира и на броду "Јадран", иако је из Министарства одбране Црне Горе поручено да је ово пловило црногорско, а отворено је и питање границе у зони Превлаке. 

Понижавајући захтеви Хрватске иду дотле, да Загребу смета чак и назив градског базена у Котору, иако носи име прослављеног ватерполисте из Црне Горе Зорана Гопчевића.