Колико је бирача гласало у Србији: Да ли ће рекорд бити оборен

У Србији је данас на ванредним парламентарним изборима, према 66 одсто обрађених података, гласало је 69,7 одсто бирача, што је за 11 одсто више у односу на прошле изборе 2023. године када је одзив био - 58,77 одсто.

Када је реч о просеку по сатима, до 16 часова забележена је излазност од 56,38 одсто што представља око 14 одсто веће интересовање бирача него на гласању 2023. године. До 14 сати на биралишта је изашло 46,53 одсто гласача, док је у исто време пре три године одзив био 32,68 одсто. 

УЖИВО Србија је изабрала: "Студентска листа" победник парламентарних избора

Поређења ради, до поднева на парламентарним изборима 2023. гласало је 21,33 одсто људи, док је на данашњем гласању до 12 сати на изборе изашло 34,55 одсто гласача. 

Статистика показује да је до сада учестали излазак на биралишта успевао да мобилише бирачко тело на око 58 до 59 одсто. 

Просечна излазност на парламентарним изборима у Србији кретала се око 59 одсто, а узимајући у обзир највећи одзив бирача на првим вишестраначким изборима за Народну скупштину у децембру 1990. године - 71,50 одсто. На гласање је тада изашло 5.029.123 од 7.033.610 уписаних бирача. Најслабије интересовање грађана са правом гласом било је 2020. године због пандемије вируса корона и бојкота дела опозиције - 48,93 процената, док рекорд држе савезни и председнички избори 2000. године - 71,55 одсто.

Превремено, грађани су бирали и народне посланике у децембру 1992. године када је била забележена излазност од - 69,72 одсто, односно гласало је  4.723.711 од 6.774.995 уписаних бирача. 

У децембру 1993. године, а од укупно 7.010.389 уписаних бирача на биралишта је изашло 4.300.440 - 61,34 процената.

На изборима за парламент у септембру 1997. године, а од 7.210.386 уписаних бирача гласало је 4.139.080 - 57,40 одсто.

Неправилности на бирачким местима: Колико их је било и да ли могу утицати на регуларност гласања

После петооктобарских промена, ванредно се бирао скупштински сазив 23. децембра 2000. године када је на биралишта изашло 57,64 одсто.

На превременим парламентарним изборима 28. децембра 2003. године одзив бирача био је - 58,75 одсто. Редовно се након тога бирао парламент у јануару 2007. када је гласачки листић у руке узело 60,62 одсто грађана са правом гласа. 

Годину дана касније, у мају 2008. године, ванредно је иза гласачког паравана село 61,35 одсто уписаних бирача, што је сличан одзив као и на изборима годину дана раније.

На редовним парламентарним изборима 2012. године бирачки листић узело је 57,77 одсто, односно гласало је 3.912.904 од 6.770.013 уписаних бирача. Ванредни парламентарни избори одржани су и у марту 2014. године када је излазност била 53,09 одсто. Србија је 2016. бирала парламент. Од 6.739.441 уписаних бирача, бирачко право остварило је 3.778 923 пунолетних, односно 56,07 одсто.

Нешто слабије интересовање гласача, услед пандемије и бојкота дела опозиције, испод 50 одсто забележено је у јуну 2020. године, када је гласало 3.221.908 од 6.584.376 уписаних бирача, односно 48,93 одсто. За око десет процената веће интересовање бирача било је за парламентарне изборе у априлу 2022. године. На биралишта је тада изашло 3.810.559 од 6.502.307 уписаних бирача, односно 58,60 одсто.

Последње изјашњавање грађана за народне посланике одржано 17. децембра 2023. прошло је са просечним одзивом за Србију. Гласало је 3.820.746 од 6.500.666 уписаних бирача, односно 58,77 одсто.