Србија и Балкан

Зоран Стојиљковић: Увођење санкција Русији било би као да 1945. одемо у четнике

Није за очекивати да ће ова власт потрајати некакве четири године, то је готово немогуће, зато што се ради о специфичном покрету. Кључно је овде обезбедити владавину права, минималне демократске стандарде, извући се из унижења и понижења у које је уведено друштво, јер смо престали да будемо пристојно друштво, рекао је проф. др Зоран Стојиљковић
Зоран Стојиљковић: Увођење санкција Русији било би као да 1945. одемо у четнике© Antonio Ahel/ATAImages

Спољнополитичка позиција "Студентске листе" је јасна – Србија неће уводити санкције Русији. То би било као да 1945. одемо у четнике, рекао је проф. др Зоран Стојиљковић, будући народни посланик са "Студентске листе".

Коментаришући резултате избора Стојиљковић је за "Спутњик" навео да је дошло до распада политичких система на које смо навикли и да је  охрабрујуће што се промена у Србији није завршила насиљем. "Народ је показао једну огромну обједињујућу енергију", рекао је он.

"Није за очекивати да ће ова власт потрајати некакве четири године, то је готово немогуће, зато што се ради о специфичном покрету. Кључно је овде обезбедити владавину права, минималне демократске стандарде, извући се из унижења и понижења у које је уведено друштво, јер смо престали да будемо пристојно друштво", рекао је он и додао да је за повратак у нормалност и вредности типичне за пристојан живот потребан период од годину и по до две дана.

Када је реч о ставу "Студентске листе" према санкцијама Русији, Стојиљковић је рекао да "Србија нема никакав интерес да сад, када су наговештени мировни преговори, уведе санкције Русији и да се враћамо у четрдесет пету. Као да одлазимо у четнике 1945. Потпуно нелогично".

"Да не говоримо о врсти свести код Срба. Ако погледате, ко нас није једини нападао и бомбардовао, шта је одговор? Па Русија", рекао је он.

Стојиљковић је указао и на специфичност српског друштва у којем се већина грађана противи санкцијама Русији и не пристаје на улазак НАТО-у, а са друге стране постоји и геостратешка, пре свега економска тежња ка Европској унији.

"Тако да је нека врста политике која се гради, на основу неког уског маневарског простора, нека врста излаза. Европа је у кризи. Она је нама најпотребнија са становишта појединих економских, социјалних и вредносних карактеристика. Али Европа је, руку на срце, дубоко подељена и постала је на планетарном нивоу нека врста периферије. Морамо имати свест о томе. Гради се некакав мултиполаризам у којем се тражи специфична позиција. Тако да, ако мене питате о политици 'Студентске листе', она неће бити антируска", истакао је Стојиљковић.

Према његовим речима, кључне одлуке у овако сложеном амбијенту доносиће се на демократски начин, кроз јавну расправу и процену ситуације. "Ако нећемо да слажемо људе, морамо остати при томе да ће се, уз сву расправу, процену ситуације, одлуке доносити на некаквом референдуму", закључио је Стојиљковић.

image
Live