
Нови захтеви Србији: Хрватски посланици припремили за Европски парламент резолуцију о Вуковару

Европски парламент наредне недеље гласаће о резолуцији о Вуковару, коју су припремили хрватски европосланици из различитих политичких група, а којом се пред Србију поставља низ захтева у вези са ратним наслеђем деведесетих година.
Како преноси Радио Слободна Европа, који је имао увид у нацрт документа, од Београда се тражи да омогући приступ релевантним ратним архивима, објави све расположиве информације о локацијама појединачних и масовних гробница и олакша проналажење и идентификацију несталих лица.
Србија се позива и да усвоји дуго најављивани закон о несталим лицима, уз захтев да тај процес буде "истински инклузиван и транспарентан".

У документу се инсистира на процесуирању ратних злочина и сарадњи надлежних органа како би породице несталих добиле информације о судбини својих најближих.
Нацрт резолуције садржи и политички осетљиве формулације о карактеру сукоба деведесетих година. Одбрана Вуковара описује се као симбол отпора "Милошевићевој великосрпској агресији", док се разарање града представља као једна од највећих европских трагедија након Другог светског рата.
Посланици у предложеном тексту осуђују негирање и релативизацију ратних злочина, као и јавно величање осуђених за ратне злочине. Посебно се помињу "јавне почасти" указане Ратку Младићу приликом његове сахране у Београду.
"Европски парламент осуђује јавне почасти које су указане Ратку Младићу приликом његове сахране у Београду 7. септембра 2026, након његове правоснажне осуде за геноцид у Сребреници, злочине против човечности и ратне злочине; наглашава да такве праксе подривају помирење, понижавају жртве и нарушавају поштовање чињеница које су утврдили судови", наводи се у нацрту.
Документ се позива и на рад Међународног кривичног суда за бившу Југославију, уз оцену да нису сви одговорни за злочине почињене током и након борби за Вуковар приведени правди.
У нацрту се истиче да сећање на Вуковар не припада само Хрватској већ читавој Европи, као и да је решавање питања несталих, одговорности за ратне злочине и обештећења жртава "цивилизацијски императив".
Резолуција је припремљена поводом 35. годишњице пада Вуковара, који је 18. новембра 1991. године, након 87 дана борби, прешао под контролу Југословенске народне армије и српских снага.
Расправа у Европском парламенту заказана је за 23. новембар, док би гласање о резолуцији требало да буде одржано три дана касније.



