Састанак Вучића и Куртија у Бриселу у понедељак - "Дан мрмота" или "Дан Д"?

Европски план треба да буде платформа за разговор, а не коначно решење по принципу "узми или остави", а Србија се суочава са максималистичким захтевом Приштине, која захтева признање и ни о чему другом не жели да разговара, поручио је за РТ Балкан дипломата Зоран Миливојевић.

Србија се већ 15 година суочава са тврдоглавим покушајима Албанаца са КиМ да Београд призна сецесију своје јужне покрајине. Као у познатом филму "Дан мрмота" - изнова се понављају дани (преговори), где протагониста не жели да прихвати да није у праву и да је проблем у њему, само што у овој верзији дани нису комични, већ драматични. Сви покушаји преговарача из Београда да се дође до компромисног решења наилазе на оштро негодовање Приштине, која не прихвата ништа осим признања. 

Састанак који ће се у понедељак одржати у Бриселу, а којем ће присуствовати председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, западни званичници, ипак, представљају као један други дан - "Дан Д". 

У прилог овој тези говоре и најаве специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака, који је за "Павловић тудеј" изјавио да председник Србије Александар Вучић и премијер тзв. Косова Аљбин Курти знају шта се од њих очекује уочи састанка у понедељак 27. фебруара у Бриселу.

Медијима у Бриселу данас се, такође, обратио неименовани званичник Европске уније који је најавио да ће Србија у понедељак бити суочена са ултимативним захтевом да прихвати тзв. европски план иако он предвиђа де факто признање самопроглашене независности јужне српске покрајине.

Да ли ће доћи до повољног развоја ситуације, као у филму "Дан мрмота", где је протагониста напослетку морао да преиспита себе и своје приоритете, како би преокренуо ситуацију схватајући да је проблем у њему или ће ово бити последњи ултиматум за Србију у вези са КиМ?

Притисци упућени са Запада да Србије беспоговорно прихвати европски план говоре само једно, навео је дипломата Зоран Миливојевић за РТ Балкан, а то је да се иде сусрет Куртијевим захтевима за признање самопроглашеног Косова.

"Како се приближава састанак у Бриселу у понедељак види се да расте једна врста специфичних притисака да Србија прихвати европски план и да у тај план буде интегрисана и ЗСО. То иде наруку приштинској страни и показује одређени ниво нервозе у западним центрима моћи да се ово питање убрза, а доводи у питање и оно што смо слушали и од ЕУ и САД, а то је да ЗСО треба решити као претходно питање. Сам притисак потврђује тезу по ултиматуму и оно што је кључно -  иде се у сусрет Куртијевим захтевима", наводи саговорник РТ Балкан.

Став Србије је да је ЗСО питање претходних споразума и да се мора реализовати или договорити његово спровођење, а тек онда се може прећи на европски план који треба да буде платформа за разговор, а не ултиматум, рекао је Миливојевић.

"ЗСО мора остати као претходно питање, а тек након тога можемо разговарати о европском плану, али не као о невладиној организацији без ингеренција, већ управо онако како је споразумима договорено. Европски план о којем се говори треба да буде платформа за разговор, а не коначно решење по принципу 'узми или остави', а ми се суочавамо се са максималистичким захтевом Приштине која захтева признање и ни о чему другом не жели да разговара. Улазимо у специфичан притисак улитмативног карактера и Србија је суочена са тиме", истакао је Миливојевић.

Он упозорава да овакав став Мирослава Лајчака и осталих евроспких званичника искључује дијалог, јер би потписивање водило у признавање лажне државе.

"Уколико остане на снази ово што нам поручују Лајчак и остали европски званичници, начин како представљају понедељак и европски план око кога нема разговора - значи да се опредељују за потпуни престанак дијалога. Такав став искључује дијалог, а шта је са компромисом? Шта је са Резолуцијом 1244? Шта је са међународним правом? Будући да њихов предлог иде у прилог де факто признању самопроглашеног Косова", закључио је Миливојевић.

Шта су црвене линије Београда?

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да ће се председник Србије Александар Вучић у Бриселу на предстојећем састанку, у понедељак, 27. фебруара, с премијером такозваног Косова Аљбином Куртијем држати онога што је претходно јавно говорио о дијалогу с Приштином.

Према његовим речима, Вучића у понедељак очекује у Бриселу страшно тежак дан.

"Грађани и политичари у Србији нису свесни ситуације у којој се налазе Вучић и Београд", рекао је Дачић и додао да је председник Србије страним лидерима дао до знања да неће пристати на признавање независности Косова, нити пријем Приштине у Уједињене нације.

Шта ће се догодити у понедељак у Бриселу је питање од милион долара – то нико не зна, а постоје и стрепње и очекивања, зависно од тога са које стране се посматра, оценио је бивши шеф српске дипломатије Владислав Јовановић.

"Једно јесте сигурно, а то је да је наша страна је фиксисрала црвене линије: нема признања самопроглашеног Косова, као ни допуштања Приштина уђе у међународне институције. Осетно је да се Западу жури, јер Брисел и Америка говоре о преговорима и роковима, у смислу да то треба брзо завршити, на другој страни спомињу и ЗСО која мора да се формира, али без рокова. Такође, не инсистурају да буде онако како је договорено у Бриселу и Вашингтону.

Приштинска страна, објашњава дипломата, покушава да значај формирања ЗСО подигне на ниво и изједначи је са уласком Приштине у Уједињене нације.

"Ми смо пристали да разговарамо, јер јер је боље бити за столом, него под столом или ван стола за којим се преговара. Међутим, нисмо пристали да преговарамо ради циља који су они фиксирали, а очекивања су нам дијаметрално супротна. Постоји могућност да приштинска страна испровоцира нови инцидент до понедељка, била то њихова или заједнички координисана акција са западним партнерима, како би експлоатисали читаву ситуацију у своју корист и како би састанак унапред био бесплодан", оценио је Јовановић, додајући да би томе разлог могао бити мањак аргумената Приштине.

Саговорник РТ Балкан је става да су аргументи Београда су јачи него сила Приштине, која осим подршке запада нема никакав аргумент у својим рукама. 

"Све што су постигли - постигли су бесправном употребом силе. Тако су и постали квази држава, без одобрења Уједињених Навија и без било какве аргументације: ни правне, ни моралне ни политичке", закључио је Јовановић.