Хрватска "чува" сећање на Холокауст, а дозвољава усташке симболе и негирање злочина

Хрватска је преузела једногодишње председавање Међународним савезом за сећање на Холокауст, иако ни 80 година после трагичних догађаја који су довели до смрти милиона људи није забранила усташке симболе, пишу "Вечерње новости".

Лист наводи да ће приоритет хрватског председавања бити спречавање негирања и искривљавања Холокауста, а, истовремено, у близини Јасеновца стоји табла са паролом "За дом спремни", под којом су у монструозном логору масовно убијани Срби, Јевреји и Роми.

Ипак, није све ишло тако глатко, како би могло да се чини на основу званичних реакција. Министарство спољних послова Хрватске је, уочи председавања, спровело чистку међу хрватским члановима радних тела Међународне алијансе за сећање на Холокауст, истиче лист.

Тако је, између осталих, проглашен неподобним др Иво Голдштајн, угледни хрватски историчар, један од највећих и светски признатих стручњака за ту област, а на његово место и на место других стручњака, дошли су они који о Холокаусту много мање знају. 

Избор послушних кадрова имао је за циљ да се спорне теме, као што је забрана усташког поздрава, не постављају уочи хрватског председавања. 

Аналитичар Жарко Пуховски оценио је то као типично хрватско "петљање са кадровима", јер, како каже, Хрватска има нечисту савест у односу на злочине почињене у НДХ, а жели да се понаша као држава која се по питању Холокауста ставила на праву страну историје. 

Историјски ревизионизам је снажно присутан у Хрватској, истичу "Новости", а томе сведочи и чињеница да већ годинама постоје две колоне на комеморацији у Јасеновцу: једна државна и друга коју чине српске и јеврејске организације, Роми и антифашисти. 

Огњен Краус, представник јеврејских организација, упитао се "у каквој то држави живимо" када саборски одбор расправља о уређењу гробова за усташе, уз подршку Министарства хрватских бранитеља. 

Недавно је и Ернест Херцог из Светског јеврејског конгреса критиковао појаве у Хрватској где неки тврде да је Холокауст био мит, а идеолошки унуци фашиста и нациста охрабрени су да и данас јавно урлају и сипају мржњу на стадионима, концертима и политичким скуповима. 

Симптоматичан је и пример да Државно тужилаштво цртање кукастог крста на споменик Холокаусту у Вараждину не сматра казненим делом, већ комуналним прекршајем. 

Хрватска је још пуна улица и тргова који носе називе по усташким злочинцима, онима који су били егзекутори током Холокауста, а о злочинима над Јеврејима и Србима се мало говори, закључује лист.