Резултати избора показали боље него било која анкета: Без ДФ-а нема нове парламентарне већине

Изборна тензија у Црној Гори неће се завршити 2. априла за кад је заказан други круг председничких избора. Кампања ће бити настављена због ванредних парламентарних избора који ће бити одржани 11. јуна. 

Док Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића и "Покрет Европа сад" (ПЕС) Јакова Милатовића настављају председничку кампању, остале странке се спремају за парламентарне изборе на којима ће се ПЕС први пут учествовати.

Ослањајући се на локалне изборе одржане само у неколико општина у октобру 2021. године, аналитичари су покушали да предвиде резултате председничких избора. Ипак, боље него било која анкета, резултати гласања у првом кругу председничких избора показују расположење бирача.

Ђукановић је, уз подршку Бошњачке странке и Социјалдемократа освојио 35,2 одсто гласова у првом кругу председничких избора.

Ново лице на политичкој сцени, кандидат ПЕС Јаков Милатовић освојио је 29,2 одсто гласова.

Мандић је као кандидат Демократског фронта освојио 19,3 одсто гласова. Председник Демократа Алекса Бечић уз подршку ГП УРА Дритана Абазовића 10,9 одсто.

Посланица Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић Станковић освојила је 3,2 одсто и разочарана резултатима је поднела оставку на све страначке функције. Председник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић 1,4 одсто гласова.

Ови резултати показују да распоред снага у парламенту након 11. јуна неће бити ни приближно сличан оном након већ историјске победе опозиције над Ђукановићем 30. августа 2020. године. Али, кренимо редом.

Шта би било у парламенту?

Када би се резултати недељног гласања пресликали на распоред у парламенту, најпре би се подршка гласача, коју је освојио Ђукановић, осула, јер мањинске странке које су га подржале на председничким изборима би учествовале самостално на парламентарним. Тако би се окрунило оних 35 одсто освојених гласова Ђукановића, јер би га однеле мањинске странке. Нови број посланичких места зато би био знатно мањи од досадашњих 30 посланичких места од 2020. године.

Странка Ђукановића која је 30 година била на власти, тако би наставила пад и питање је да ли би уз неко ново руководство, млађа генерација успела да поврати подршку грађана.

Ново питање је како би на изборима прошао ГП УРА чији лидер Дритан Абазовић тренутно води владу у техничком мандату. Имајући у виду резултате на локалним изборима 2022, као и то што подршка Абазовића коју је пружио Алекси Бечићу за председника државе није донела кандидату Демократа бољи резултат, вероватно би Абазовић имао мање гласова од 2020, када је уз ЦИВИС освојио 5,54 одсто, односно 4 посланичка места.

Пад демократа

Велики пад подршке бележе Демократе које су на претходним изборима 2020. освојиле 12,53 одсто гласова, а сада уз подршку Абазовића мало више од 10 одсто. Нема сумње да је ПЕС управо од Демократа узео гласове, што је Бечићева странка и предвидела. Наиме, Демократе су на почетку председничке кампање покушале да са "Покретом Европа сад" направе договор: међусобно да подрже једни друге на изборима, с тим што би једна странка дала кандидата за председника, а друга за премијера. Ову понуду су у ПЕС одбили, па су на биралиштима завршили одвојено.

Демократе су свакако свесне да губе подршку бирача, па је питање да ли би на парламентарним изборима учествовали самостално или у некој другој коалицији, евентуално са ГП УРА. 

Социјалдемократска партија одлучила је да на председничким изборима кандидује своју посланицу Драгињу Вуксановић Станковић, која је у односу на председничке изборе 2018. године забележила пад подршке са 8,2 на 3,2 одсто. Питање је како би та странка прошла на парламентарним изборима, имајући у виду да је Вуксановић Станковић поднела оставку на све страначке функције, те да ће кампању водити њен лидер Рашко Коњевић. Ова странка је до сад имала у скупштини два посланика.

Демократски фронт уз Социјалистичку народну партију на претходним парламентарним изборима освојио је 32,5 одсто гласова. Кандидат тог политичког савеза Андрија Мандић на изборима је освојио нешто више од 19 одсто гласова, што је подршка која ће Милатовићу у другом кругу бити неопходна да би победио Ђукановића.

Нема нове владе без ДФ-а

Имајући у виду да постоји разлика у гласању за особу на председничким изборима и ону за политичку опцију на парламентарним изборима, нема сумње да у новом скупштинском сазиву неће бити могуће да се власт формира без ДФ-а који је у претходном сазиву имао 27 мандата.

Одлучујућу улогу у смени Ђукановића са власти одиграо је управо ДФ и то не само тиме што је ова листа освојила појединачно највише гласова, већ су и представници ДФ-а прихватили да не буду у новој влади. Тако је носилац парламентарне листе Андрија Мандић своје место препустио Здравку Кривокапићу, до тада јавности непознатом професору машинства. 

Из овог политичког савеза поручују да неће више дозволити да власт буде формирана без њихових кадрова, те да су погрешили када су веровали да црногорска влада треба да буде експертска, односно без страначких функционера.

Одлука ДФ-а да позиције препусте такозваним експертима донела је нову политичку опцију у Црној Гори - "Покрет Европа сад" који је чак понео назив економског програма који су направаили министри поменуте Кривокапићеве владе Јаков Милатовић и Милојко Спајић.

Нема сумње да ће овај покрет на предстојећим изборима бити у парламенту и представљати нову политичку снагу. Питање је ко ће бити тим који ће ПЕС кандидовати, имајући у виду да је Милатовић у трци за председника Црне Горе, а Спајић је у току кампање остао ускраћен за кандидатуру јер је откривено да има држављанство Србије, што по регулативама у Црној Гори није дозвољено. 

ПЕС је на локалним изборима у Подгорици освојио у октобру 2020. године освојио 21,8 одсто гласова и према договору нове власти, имаће место градоначелника. Одлука гласача зависиће и од имена која ће ПЕС кандидовати на парламентарним изборима, јер су грађани за сада упознали Милатовића, Спајића и Оливеру Ињац, за коју се говорка да ће бити градоначелница Подгорице.

Нова влада немогућа без подршке ДФ-а

Посматрајући резултате гласања од недеље, ДПС Мила Ђукановића налази се у паду, СДП остао је без своје посланице која је поднела оставку, мањинске странке и СД однели би Ђукановићу гласове на парламентарним изборима, па би се број посланичких мандата на том политичком полу смањио.

На анти-ДПС полу, "Покрет Европа" сад однео би гласове већином Демократа, имајући у виду да им је слично гласачко тело - европски оријентисано, без истицања идентитетских питања као што су национална припадност и верска оријентација.

ГП УРА из овог изборног циклуса излази готово са минималном подршком бирача, питање је и да ли би самостално прешао цензус, што је највероватније последица одлуке Абазовића да по паду владе Здравка Кривокапића формира власт уз подршку ДПС-а. Зато је очекивано да УРА на парламентарне изборе изађе у коалицији, вероватно уз СНП који у Подгорици на локалним изборима није успео да пређе цензус.

И даље доминантна политичка опција остаје Демократски фронт, којег бирачи виде као кључног чиниоца анти-ДПС странака. Упркос томе што Мандић није ушао у други круг гласања, резултати су показали подршку ДФ-у који ће и у Подгорици чинити нову власт. Нема сумње да нова влада неће моћи да буде формирана без подршке овог савеза. Овога пута, како су више пута најавили, тражиће да у влади буду страначки кадрови ДФ-а.

Ђукановићев ДПС и његови коалициони партнери смењени су са власти на прошлим парламентарним изборима тако што је превагнуо само један посланик, односно, нова владајућа већина имала је 41 посланика у односу на 40 које је имао ДПС. Нема сумње да ће та разлика након 11. јуна бити много већа.