Милатовић: Имао сам три године када је Ђукановић ушао у црногорску политику, што је доста, доста је

Кандидат за председника Црне Горе Покрета Европа сад Јаков Милатовић рекао је да се залаже за најбоље могуће односе са Србијом и са свим осталим државама Западног Балкана јер сматра да су регионалне интеграције темељ европских интеграција. Истиче да му значи подршка свих учесника на изборима пред други круг председничке трке, уз напомену да би он био "председник свих грађана".

Милатовић који ће се у другом кругу председничких избора такмичити са лидером ДПС-а Милом Ђукановићем каже за "Јуроњуз Србија" да је његов резултат последица свега што је урађено у претходном периоду, добре кампање, али и порука које су слате.

"То је један нови систем вредности, наспрам овог накарадног који је био до сада, чији је највећи симбол био господин Ђукановић. И он ће најзад да буде послат у политичку прошлост 2. априла. Ја сам имао три године када је Ђукановић ушао у црногорску политику. Што је доста, доста је", рекао је он и додао да је због такве политике више од 100.000 људи напустило Црну Гору.

После првог круга, Милатовићу су подршку пружили лидер ДФ-а Андрија Мандић, али и кандидат Демократа Алекса Бечић, као и лидер УРА Дритан Абазовић. Милатовић је навео да му значи подршка свих учесника на изборима уз оцену да је то "гарант заједничке победе над Ђукановићем".

С обзиром да су у Црној Гори иза ћошка парламентарни избори, Милатовић каже за "Јуроњуз Србија" да очекује да земља добије стабилну владу и скупштински сазив који ће реалније осликавати политичку реалност.

"Ђукановић тренутно контролише пола црногорског парламента, што није реално стање. Земља мора да добије политички снажну владу која ће наставити са реформама, са великим инвестиционим пројектима са земљама окружења, са унапређењем владавине права и са економским интеграцијама", поручио је.

Ко је Јаков Милатовић: Човек који Црном Гором неће владати 30 година

На питање шта би урадио другачије од Ђукановића ако победи на изборима, Милатовић је рекао да био он био "председник свих грађана".

"Он није био чак није био ни председник оних који су негде гласали за њега. Иза њега је остала разорена земља пре свега у привредном смислу. Да је макар мало добра мислио Црној Гори, не би у августу 2020. године минимална пензија била 140 евра, а минимална плата 200”, рекао је Милатовић.

Одговарајући на наводе присталица Мила Ђукановића који кажу да је актуелни председник увео земљу у НАТО, поставио је на европски пут и да је заслужан за обнову државности Црне Горе, Милатовић је рекао да "Ђукановић није исто што и Црна Гора".

"Црна Гора је постојала и постојаће без обзира на Мила Ђукановића, Јакова Милатовића или било кога другог", рекао и додао да он није сагласан да је Ђукановић трасирао земљу на европски пут уз оцену да је Црна Гора била "европскија земља, пре него што је Ђукановић дошао на власт".

Упитан о односима са Србијом, Јаков Милатовић је рекао да су најбољи могући односи Србије и Црне Горе у интересу свих грађана обе државе.

"Нажалост, у претходном периоду често није био такав случај. Сећате се оних политички затворених граница 2020. године које су потпуно уништиле привреду и туризам те године? Ми са свим земљама у региону желимо и хоћемо најбоље могуће односе. Желимо да унапредимо економску сарадњу. Мислим да постоји велики потенцијал", навео је Милатовић.

Као примере пројеката на којима жели да ради са Србијом истакао је ауто-пут од Бара до Београда и изградњу јадранско-јонског ауто-пута.

"То су ствари о којима желимо да разговарамо са Београдом, Сарајевом, Тираном. Не желимо да се враћамо у политике у које нас је Мило Ђукановић нон-стоп враћао", рекао је Милатовић.

На питање о томе што га присталице ДПС оптужују да је експонент СПЦ и Београда, кандидат покрета Европа сад је рекао да је крштен у Српској православној цркви, у Митрополији Црногорско-приморској, да је верник, али да је пре свега слободан човек, који ће као председник да третира на исти начин све грађане.

Понавља да се залаже за најбоље односе са Београдом и додаје да су регионалне интеграције темељ европских интеграција.

"Немачка, Француска, земље Бенелукса и Италија су управо кроз регионалну сарадњу направиле први корак ка ономе што су касније биле економске интеграције. Зато видим регионалне економске интеграције као суштински неодвојиви део наших европских интеграција", навео је Милатовић.