Граница одбрањена крвљу српских војника: Генерал Коњиковац о борбама на Паштрику (ВИДЕО)

Данас се навршавају 24 године од нелегалне агресије на Савезну Републику Југославију (СРЈ), покренуте под изговором спречавања хуманитарне катастрофе на Косову и Метохији, а заправо се иза свега крила тежња западних земаља да насилно отцепе јужну српску покрајину.

Прошло је готово четврт века од нелегалне, противправне агресије на једну суверену државу СРЈ, а још увек нисмо добили одговоре на питање: ако УН представљају светски поредак, како је могуће извршити агресију на једну земљу, без одлуке Савета безбедности, наводи за РТ Балкан пензионисани бригадни генерал Стојан Коњиковац.

Коњиковац напомиње да је и са аспекта НАТО структура бомбардовање било нелегално.

"Чак и у НАТО-у постоји орган који се зове Атлантски савет, њега чине све чланице и одлуке се доносе једногласно. Знамо да нити се Атлантски савет састајао, нити је донео било какву одлуку о бомбардовању. Одлуку о агресији на нашу земљу донео је неформални директоријум четири државе: САД, Велике Британије, Немачке и Француске", каже наш саговорник и додаје:

"За извршење агресије на нашу земљу употребили су флоту од 786 авионa", наводи Коњиковац и додаје да је током бомбардовања употребљено више десетина тона осиромашеног уранијума, који је забрањен по међународним законима.

Истиче да је број оболелих од канцера на овим просторима, као последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, десет пута је већи него пре. 

"Све ово говори да моћници дају себи за право оно што не би требало", каже Коњиковац и додаје: "Ми смо се нашли у ситуацији да морамо да бранимо своју државу и то смо успешно и радили".

Паштрик - битка крвавија и од Кошара

Коњиковац је за време НАТО агресије на СРЈ био у 549. моторизованој бригади у Призрену под командом генерала Божидара Делића. Са УЧК се, каже, сусрео годину дана раније, 1998. године када су терористи покушали да изврше оружану побуну у зони одговорности 549. моторизоване бригади, али је српска војска одлучном реакцијом то спречила. 

Положаји су им се налазили на самој државној граници са Албанијом, коју су упорно и истрајно бранили, док су их нападали припадници УЧК са Космета и Албаније, као и регуларна војска Албаније потпомогнута ваздушним нападима НАТО-а.

Током битке на Паштрику погинуло је 26 бораца наше војске, од којих само шест у непосредној борби, а 20 директно од удара НАТО авијације. Са непријатељске стране, насупрот томе, подаци говоре да је неутралисано између 800 и 1000 припадника терористичке УЧК, као и других придружених снага.

Битка је трајала од 26. маја до 14. јуна. Управо је она била одлучујућа за крај рата, а завршила се потписивањем Кумановског споразума. Циљ непријатеља био је да пробије одбрану на државној граници, да направи коридор и да непријатељске снаге уђу у Призрен за шест сати, највише до два дана. То би створило предуслове за улазак технике и снага НАТО на простор Косова и Метохије и даљи продор ка Сувој Реци и даље ка Приштини. 

"Током битке на Паштрику биле су ангажоване само снаге наше херојске 549. бригаде и сопственим снагама смо успели да спречимо копнени продор на нашу територију", наводи генерал.

"Непријатељ је употребио и стратегијску авијацију - такозвано тепих бомбардовање. Једина смо јединица у Европи, да не кажем у свету, ранга пука бригаде на коју је 24 пута испољено дејство стратегијске авијације, односно дејство авиона Б-2 и Б-52. То се зове тепих бомбардовање, када један пар авиона испусти 110 тона бомби, у потпуности сравни површину од 16 хектара и ништа живо не може остати ту", присећа се Коњиковац.

Генерал Стојан Коњиковац истиче да су надљудским напорима свих припадника херојске 549. моторизоване бригаде, посебно младих војника заједно са старешинама, резервистима и добровољцима, успели да одбране државну границу.

"На нашу срећу и предузимањем правилних мера командовања, НАТО авиони у бомбардовању на Паштрику само четири пута су закачили делове наших јединица. И поред употребе стратегијске авијације наши положаји и даље су остали на граници", истиче Коњиковац.

"То је успех и сви припадници 549. моторизоване бригаде су див јунаци данашњице".

Били су, каже Коњиковац, убеђени да ће извршити свој задатак. Одржала их је вера у претпостављене, у своју јединицу и снажна жеља да одбране своју отаџбину. Ти млади људи, војници на одслужењу војног рока, добровољци и резервисти, и поред све те силе која је кренула против њих нису посустали. 

Невидљиви за државу 

Њихов допринос након НАТО агресије држава није вредновала и били су невидљиви готово две деценије. Ипак, околности су се промениле у протеклих неколико година.

"Чињеница је да допринос првенствено војника, није адекватно вреднован, посебно непосредно после НАТО агресије. Дуги низ година, као да није било препоручљиво да се прича о тим догађајима, што је врло погрешно. Наравно да треба да се говори, снимају филмови, пишу књиге, гостује на телевизији и информише јавност о свему ономе шта се догађало", наглашава наш саговорник.  

Изговори су, каже, били разни, а борба за права ратних ветерана дуга је и мучна. До скоро није било Закона о борцима - систем их није препознавао. Након доношења закона много је проблема са којима се сусрећу. Првенствено - питање здравствене и новчане заштите. Овим питањима ће се, каже Коњиковац, удружења бораца позабавити у наредном периоду, како би покушали да побољшају незавидан статус. 

"Ми фактички двадесетак година нисмо били препознати у друштву, нисмо постојали за систем", каже генерал Коњиковац и додаје да, иако је закон решио многа питања, простора за доградњу има и мора да се ради на томе. 

Државна граница је сачувана уз помоћ храбрих бораца из 549. моторизоване бригаде. Порука, коју је преко радио-везе тада рекао њихов старешна, генерал Божидар Делић: "Нема назад, иза је Србија", од тог дана мото је борбе за очување Косова и Метохије, не само међу војницима, већ и међу цивилним становништвом.