Сурлић о статусу СПЦ на КиМ: Спремају нам замку

Једна од тачака европског предлога за дијалог Београда и Приштине је статус Српске православне цркве, али се из предлога Приштине може извући закључак да тамошња политичка елита нема интерес да дугорочно обезбеди специјални статус за заштиту и очување српске верске и културне баштине већ купује додатно време обећавајући дијалог са СПЦ , оценио је доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић.

Он указује на потребу проналаска одрживог модела за статус СПЦ и српске културне баштине на КиМ за којим би се трагало независно у односу на статусни спор и уз међународне гаранције, а никако преко закона о верским слободама чија би примена зависила од арбитрарне воље власти у Приштини.

У ауторском тексту за Танјуг Сурлић пише да се у члану 7. европског предлога наводи да ће "стране формализовати статус Српске православне цркве на Косову и обезбедити висок ниво заштите српске верске и културне баштине, у складу са постојећим европским моделима".

"Међутим, убрзо је уследило образложење Аљбина Куртија у коме одбија да о овом питању разговара директно са Београдом, већ у 'доброј намери' позива на директан дијалог са представницима Цркве. Затим додаје да формализација статуса не значи ништа посебно, тј. да ће се 'обавити кроз признање као једне од верских заједница на Косову'. То у преводу значи формализацију у виду усаглашавања око текста закона о верским слободама који је влада у Приштини усвојила још 25. јануара", пише Сурлић и додаје:

"Васкршња честитка Аљбина Куртија стога се може тумачити као неискрена јер долази у тренутку када је на снази системска дискриминација Срба и потирање њиховог права на културну и верску посебност. Представници СПЦ се позивају на разговор са властима у Приштини који немају намеру ни да примене одлуку Уставног суда о власништву над земљиштем манастира Високи Дечани, а обећавају гаранцију свих права и слобода."

Дијалог који се предлаже са СПЦ, а који не подразумева 'никаква посебна права' носи са собом две велике замке, истиче Сурлић. 

"Прва, у којој се СПЦ и српска културна и верска баштина жели подвести под један закон, са историјом системског кршења већ усвојеног пакета закона из Ахтисаријевог пакета. Друга замка да се СПЦ увуче у дијалог као посебна страна мимо Београда и на тај начин представи као политички актер који је сагласан да у Куртијевом оквиру прави компромисе око фундаменталних права", поручује он.

Недавне изјаве Аљбина Куртија, тврди Сурлић, о "православном фундаментализму" који потпомогнут "фашистичком Русијом жели делити Балкан и Европу" у коме се православље етикетира као експонент руског утицаја, као и одлука да се забрани улазак патријарху СПЦ Профирија на КиМ, указује колика је стварна воља власти у Приштини да кроз неки освежени законски модел понуди трајне гаранције за ово питање.

Срби на Ким сагласни око најважнијих тачака

С друге стране, како каже, неколико истраживања указује на значај који српска културна баштина има за грађане Србије. У истраживању које је спровео ЦДДРИ током 2021, 82,6% испитаника препознаје статус културне и верске баштине као фундаментално питање у дијалогу Београда и Приштине.

"Резултати истраживања из 2022. показују да су грађани највише били сагласни са следећим националним интересима: очување културно-историјског наслеђа и духовне баштине Срба на Косову (65,8%), као очување православних манастира (68,1%)", каже он и додаје:

"Истраживања спроведена на Косову показују да би опцију непризнавања од стране Србије са чланством у међународним организацијама, уз формирање Заједнице српских општина и специјалан статус за манастире подржало свега 9 одсто грађана. Ово указује на широки друштвени консензус међу косовским Албанцима о теми културне баштине као ирелевантној без политичког услова формалног признања независности од стране Београда."

Стога се, наводи он, може извући закључак да ни политичка елита у Приштини нема интерес да дугорочно обезбеди специјални статус за заштиту и очување српске верске и културне баштине већ да са обећањем о дијалогу са СПЦ купује додатно време.

Досадашње непоштовање права из Ахтисаријевог пакета закона, према Сурлићевом мишљењу, указује на потребу проналажења одрживог модела за статус СПЦ и српске културне баштине на Косову за којим би се трагало независно у односу на статусни спор. То је могуће само уз међународне гаранције и међународно обавезујући документ подржан од стране Европске уније и САД, а никако преко закона о верским слободама чија би примена зависила од арбитрарне воље власти у Приштини.

"Постоје два врло прагматична разлога за то. Први, иако културна баштина према свим истраживањима ставова грађана српске националности представља једну од најважнијих и најсензитивнијих тема, Београд нема интерес да прихватити било какву идеју да се статус српских манастира и цркава нуди као део финалног компромиса. Културна и верска права не могу бити предмет политичких уступака. С друге стране Приштина у СПЦ не види верску организацију већ директног експонента државе Србије, а према најновијим изјавама претпоставља се - и Русије. Стога је од пресудне важности да се из тренутно контаминираног простора дијалога о нормализацији односа, избави тема културне и верске баштине тако што би се ово питање решавало на међународном нивоу", наводи Сурлић у ауторском тексту и додаје:

"Потреба за новим моделом је врло евидентна. Косово је до сада показало одсуство пуне воље да поштује сопствене законе, Ахтисаријев оквир укључујући слободу кретања црквених лица као и судске пресуде којима се штите имовинска права Цркве. Чак се чини могућим да у перспективи Приштина суспендује право на посебан статус Цркве изједначавајући је са свим осталим верским организацијама на Косову."

Досадашња пракса косовских институција наметнула је закључак да би било какав нови модел заштите културне баштине требало да искључи могућност арбитрарног деловања власти у Приштини.

"Вишегодишња институционална пракса подржана је екстремним дискурсом који у својој основи има прилично дискриминаторан однос према културном идентитету српске заједнице на Косову и таква пракса би новим моделом требало да буде потпуно осујећена", поручује политиколог.

Предлог би требало да буде такав, наводи он, да не прејудицира питање статуса и да је примењив без обзира на коначан исход свеобухватне нормализације односа.

Одлагање решавања овог питања представљало би велику опасност за даљу заштиту и очување културне и верске посебности српске заједнице на Косову. Постоји јасна интенција да се важећи законски оквир постепено не примењује, прилагођава и мења у циљу остваривања пуне контроле над нечим што се већ формулише као "културна баштина Косова".

"Свеобухватни међународно-правно обавезујући документ за Приштину би морао да узме у обзир очување културног идентитета, историјског континуитета, канонске везе Епархије рашко-призренске са Патријаршијом СПЦ која има своје вековно седиште у Пећи. За функционално деловање СПЦ потребна је неприкосновена заштита имовинских права, верских слобода, економске, царинске и друге провизије, као и систем заштићених зона који би наставио да постоји у функционалнијој форми", наводи Сурлић.

Уз посредовање и гаранције представника ЕУ и САД, српска културна и верска баштина на Косову и Метохији, оцењује Сурлић, захтева нови модел из три кључна разлога: прво, недоследна примена, двосмислено тумачење као и потпуно занемаривање одређених права који произилазе из Анекса 5 Ахтисаријевог плана.

Друго, наводи он, непостојање јединственог правно обавезујућег документа који би регулисао сва права и обавезе СПЦ на територији КиМ, а као треће истиче "непостојање међународног делотворног механизма за примену посебног статуса српске културне и верске баштине".

На крају, одсуство одређеног облика територијалности за локалитете који имају веома значајну верску, културолошку и идентитетску компоненту за српску заједницу и СПЦ.