РТ Балкан анализа: Изградња нафтовода ка Мађарској и спајање са "Дружбом" нова алтернатива за Србију

Мађарска и Србија планирају да у јуну потпишу споразум за изградњу новог нафтовода између две земље, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто након састанка са српском министарком енергетике Дубравком Ђедовић.

"Активно радимо на припремама за изградњу новог нафтовода који ће повезивати Алђо и Нови Сад. Овај нови нафтовод побољшава снабдевање енергијом обе земље. МОЛ и 'Транснафта' настављају преговоре о новим инвестицијама. Планирано је да се споразум потпише у јуну на мађарско-српском самиту", рекао је Сијарто на конференцији за новинаре.

Изградња нафтовода који спаја Мађарску и Србију је добра вест, пошто је Србија до сада била зависна од хрватског нафтовода Јанаф, који рафинерију у Панчеву повезује са нафтним терминалом у Ријеци, сматра новинарка и стручњак за енергетику Јелица Путниковић.

"Свакако је добро да се тај нафтовод изгради. Важно је имати алтернативу за нафтовод из Хрватске, пошто је Јанаф и раније уцењивао НИС ценама за транспорт нафте", каже она за РТ Балкан.

"Рачуна се на то да ће тим нафтоводом Србија нафту из Русије моћи да добија одмах, уколико његова изградња буде ишла брзо. Само је упитно да ли ће ЕУ то дозволити, пошто они руску нафту, коју Србија купује преко нафтовода Јанаф, прошле године нису хтели да изузму из санкција", наглашава наша саговорница.

Подсетимо, Србија од 5. децембра прошле године не може да увози руску нафту преко Јанафа услед санкција Европске уније против Руске Федерације. Првобитно је план био да се Србији дозволи да увози руску нафту преко тог нафтовода, али је ЕУ од тога ипак одустала након интервенције неколико држава чланица, међу којима је била и Хрватска.

"Србија је прошле године, пре него што је ЕУ увела санкције Русији, нафту из те земље допремала морским путем, зато што је јефтинија. Међутим, након 5. децембра руска нафта више не може да се транспортује преко Јанафа, тако да је она замењена нафтом из дугих извора. Не знамо тачно одакле, зато што је то пословна тајна", каже она.

Како би спречила потенцијалне несташице нафте услед поремећаја на светком тржишту, влада Србије је прошле године направила залихе тог енергента.

"Влада је прошле године правила залихе нафте, како Србија не би остала без нафтних деривата. Складиштење нафте је једна од обавеза које намеће Европска унија, за чланице, али и за нас. Залихе морају трајати најмање шездесетак дана", наглашава Јелица Путниковић.

Нафтовод "Дружба", један од највећих нафтовода на свету, који је изградио Совјетски Савез, снабдева Пољску, Немачку, Мађарску, Чешку и Словачку. Испоруке руске нафте преко овог нафтовода не подлежу санкцијама ЕУ.

Овај нафтовод, који креће из централне Русије, повезује западна сибирска нафтна поља са великим рафинеријама у Европи. У једном делу се грана на два крака – један преко Белорусије иде ка Пољској и Немачкој, други преко Мађарске и Словачке иде ка централној Европи.

Србија би се, дакле, снабдевала нафтом која пре тога прелази преко територије Украјине. То не би требало да представља велики проблем, сматра Путниковић, пошто је Украјина и након почетка Специјалне војне операције наставила да испоручује нафту и гас за Европу.

"Украјина је наставила да транспортује руску нафту и природни гас до европских потрошача, зато што зарађује од наплате транзита. Верујем да Украјина не би представљала проблем, питање је само како ће Европска унија да реагује на овакве наводе", каже наша саговорница.

Када је реч о енергетици, Европска унија инсистира на диверзификацији извора и праваца снабдевања енергентима. У том контексту, изградња нафтовода ка Мађарској несумњиво је позитивна ствар.

"Чак и да нема санкција против Русије, могао би се десити неки квар на нафтоводу Јанаф и Србија у том случају не би могла да добија нафту која стиже у Ријеку", наглашава Путниковићева.

Самим тим, изградња нафтовода који ће Србију повезати са "Дружбом" вишеструко је значајна за економску безбедност и стабилност снабдевања тим енергентом, додаје она.

"Изградња овог нафтовода за Србију је изузетно битна, без обзира на актуелне европске санкције против Руске Федерације. Србија ће свакако имати могућности снабдевања нафтом из још једног правца, што до сада није случај. Хипотетички, ту би могла да се увози нафта и из других извора", тврди Путниковићева, али додаје да је "рафинерија у Панчеву грађена за прераду нафте из Русије", па би самим тим највише смисла имало увозити је из те земље.

"Наравно, остаје да се надамо да ће се сукоб у Украјини окончати што пре и да ће руска нафта наставити да тече ка Европи", закључује наша саговорница.

Председник Србије Александар Вучић рекао је раније да ће наша земља, по договору са Мађарском, изградити нафтовод дуг 128 километара, који ће бити повезан са мађарским нафтоводима. Према његовим речима, српске власти ће у наредних шест година уложити 12 милијарди евра у енергетску инфраструктуру.