Србија и Балкан

Московски препис "Крмчије" Светог Саве враћен Русији

Директор Руског дома Вјачеслав Чарски рекао је да је враћање московског преписа "Крмчије", познатог и по именима Номоканон и Законоправило Светог Саве, симболичан чин јер Срби враћају књигу Русима
Московски препис "Крмчије" Светог Саве враћен РусијиGetty © Chris McGrath

Председник Удружења "Национална интелигенција НИТ" Бојан Боровчанин уручио је заменику директора Руског дома Вјачеславу Чарском московски препис "Крмчије" Светог Саве, чиме је ова књига огромне историјске и духовне вредности практично враћена Русији.

Чарски је на свечаности у Руском дому у Београду поручио да ће московски препис "Крмчије" Светог Саве, који је настао у 18. веку, од сада бити у библиотеци Руског дома, где ће бити доступан свим Русима и Србима, односно свим заинтересованим грађанима.

Захваливши Боровчанину и његовој организацији, Чарски је истакао да је враћање московског преписа "Крмчије", познатог и по именима Номоканон и Законоправило Светог Саве, симболичан чин јер Срби враћају књигу Русима, чији је чувени учитељ, педагог и научник Максим Суворов двадесетих година 18. века донео много руских књига у Београд.

"Овај препис датира из 18. века, када је руско царство јачало и када су јачале везе наша два братска народа. Те активности почеле су још у време Петра Великог, тако да је велика симболика у овоме што је ова књига стигла у Руски дом", истакао је Чарски.

Боровчанин је нагласио да му је велика част што су он и колеге из организације били у прилици да учине овакав гест, додајући да је поносан што је московски препис "Крмчије" Светог Саве после много времена враћен Русији, где и припада.

Он је објаснио да и назив "Крмчија" за Законоправило Светог Саве потиче из руског језика и значи кормилар брода, додајући да је реч о препису из 1787. године, који је отворио доста тога по питању средњовековних односа између српског и руског народа.

Подсетивши да је реч о Законоправилу које су користили руски владари од Александра Невског до Ивана Грозног, као и Руска православна црква до бољшевичке револуције, Боровчанин је оценио да се враћањем ове књиге Русији још једном показује снага споне између српског и руског народа.

"Ово је значајно јер смо ми уступили нешто њима, који су тако велики и значајни. Занимљиво је и да у Русији више знају о овом делу него ми овде у Србији, где је ова књига тек у последњој деценији заживела и добила пуни сјај, и то код нас у Републици Српској, тачније у манастиру Добрун, где је и преведена", рекао је Боровчанин.

Он је нагласио да је његовој организацији нуђено више од 50.000 евра да продају ову књигу, на шта нико у организацији није хтео ни да помисли зато што, како каже, он и колеге не тргују духовним вредностима и националним циљевима свог народа.

Према његовим речима, књига је прешла невероватан пут јер је била у поседу руског монаха, који је становао код људи у Крагујевцу, где је оставио и своје ствари када је отишао да службује у један манастир у околини Никшића.

"Међутим, монах је на том путу доживео саобраћајну несрећу и књига је остала код наших пријатеља. Она је, заједно са његовим личним стварима, деценију била код њих, а пријатељи тог монаха покушавали су да дођу до некога коме би предали његове ствари и књигу, али нису успели", навео је Боровчанин.

Он је објаснио да су људи код којих је монах становао предали његове ствари црквењацима у оближњем манастиру, али они нису хтели да узму књигу, која је после много времена завршила у организацији НИТ, која је, како Боровчанин каже, због мира и љубави међу православном браћом одлучила да је врати Русији.

Московски препис "Крмчије" Светог Саве настао је крајем 18. века, а, осим њега, сачувано је још десет преписа овог великог дела, међу којима су су и иловички, рашки и сарајевски.

Свети Сава "Крмчију", односно Номоканон или Законоправило, саставио је 1219. године и то је практично био први српски устав.

Када је организовао епископије у Српској цркви, сваком епископу дао је по примерак Законоправила, јер је желео да црква буде слободна и да владар има што мање уплива у њен рад, иако је његов брат Стефан Првовенчани тада био српски краљ.

Законоправило је коришћено и у Русији и Бугарској, а касније и у Румунији.

image