Мука од фебруара до октобра: Како се одбранити од алергија на полен

Врло висока засићеност ваздуха поленом данас је забележена у Бечеју и Суботици, док је у Београду, Панчеву, Нишу, Зајечару, Чачку и другим градовима Србије, она умерено висока.

Највећи проблем тренутно праве алергени дрвећа (четинари, бреза, храст, јасен, дуд, орах), трава и корова (боквице, киселице, коприва, конопља).

Ивана Врачар из Удружења пацијената "Победимо астму и алергије" за РТ Балкан каже да се о алергијама највише прича у пролеће, када крене цветање биљака. 

"Алергије су здравствени проблем број један у свету. У питању је јако широк појам и има их током целе године у зависности да ли се имунолошка реакција јавља на лекове, нутритивне намирнице, сунце, гриње у прашини итд. Много људи је погођено тим проблемом, међутим статистика је проблематична јер се број људи који имају тешкоће с алергијама из дана у дан повећава", наводи она.

Званичан податак СЗО показује да 25 одсто светске популације има проблем са алергијама, а да је око 40 одсто светске популације подложно алергијама.

"Ако се нешто не предузме, очекује се да у наредних 10 година та бројка достигне 50 процената", наводи она.

Људи алергични на полен прве тешкоће са отежаним дисањем, надраженим слузницама носа и сврабом очију, осећају већ у фебруару, када почиње цветање, прво дрвећа и жбуња, па трава, и на крају корова.

"Дрвеће почиње цветање у фебруару и максимум у виду концентрације полена у ваздуху осетимо током средине априле. Бреза је, на пример, изузетно јак алерген. Почетком маја почиње цветање траве и свој максимум остварује током маја и јуна. За њих је карактеристично да су симптоми најслабије изражени, али највећи број људи реагују на полен трава. Велике тегобе праве корови, који почињу да цветају крајем маја и трају све до октобра. Амброзија је актуелна почетком јула и максимум утицаја има крајем августа и почетком септембра. Приметно је да све више грађана реагује на амброзију", објаснила нам је Ивана, која од раног детињства, односно већ 30 година, кубури са алергија и астмом. 

Симптоми који указују на присуство алергија у организму су цурење и свраб носа, очију, проблеми на слузокожи и кожи, отицања, екцеми, отежано дисање, кијавица, кашаљ, промуклост, мучнина, главобоља итд.

"Проблеми су бројни и слични су као у случају прехладе, само се код овог, као последње развија астма, врло озбиљно обољење. Лечење се спроводи медикаментима, различитим антихистаминицима, терапијом десензибилизације, квантном медицином итд.", наводи она и додаје да превентива може да много да олакша симптоме.

Превенција најбитнија

Оно што је у њеном случају уродило плодом, јесте детоксикација организма и промена исхране.

"Избаците теже варљиве намирнице, хлеб, теста, млеко, јаја, шећер и газиране сокове, јер уколико нам је варење олакшано, лакше је и организму да производи јаче и здравије ћелије имунитета. Када сам кориговала исхрану, буквално сам у року од 10 дана осетила олакшање, чак и у случају атопијског дерматитиса", објашњава саговорница РТ Балкана.

Саветује да је неопходан квалитетан сан, унос довољне количине воде, воћа и поврћа.

"Важно је избегавати задимљене просторије и оне где су присутни јаки мириси, парфеми, јака средства за чишћење. Не шетати када су дани ветровити а концентрација алергена највећа, него пре или после кише када је она најмања, а добро би било и набавити пречишћиваче ваздуха и воде", подвлачи она.

Када су у питању лекови, из искуства напомиње да они само ублажавају симптоме, те да често и не реагују када се алергија већ јавила.

"Требало би почети макар две недеље пре појаве симптома. Алергије су ствар реакције имунитета на алерген из нашег окружења са којим тело долази у контакт, па се дешава да ми крећемо да јачамо имунитет, што је велика грешка јер тако само појачавамо симптоме", напомиње она. 

Ни алерголози немају одговор на питање:"Зашто?"

Алерголог Војислав Ђурић из Клинике за алергологију и имунологију КЦС за РТ Балкан потврђује да су алергијске реакције све чешће.

Фактори ризика се доводе у везу са пушењем, гојазношћу, генетиком, додаје алерголог, а као решење наводи имунотерапију где се пацијенту даје мала доза алергена, која се временом повећава.

"Вакцина се с почетка даје 12 пута недељно, па на 6 месеци, да би се завршила после три до четири године. Имамо и сублингвалну имунотерапију, односно капљице које се стављају под језик, прво 45 дана, а потом два пута недељно у трајању до године", каже др Ђурић.

Наводи да није сигуран зашто су алергије све присутније, али је претпоставка да је данашњи човек навикао на стерилно и чисто, да нема много додира са вирусима, бактеријама и другим патогеним организмима.

"Све мање смо у природи, за разлику од наших предака који су боравили са животињама, обрађивали земљу, јели непрскано и тако имали ојачан имуни систем. Ми не знамо зашто долази до настанка алергија, а нема ни правила да ли ће се први пут јавити у четвртој или 44. години живота. Једно је сигурно, оне нису толико опасне по здравље", закључује.