Еутаназија српског сељака: Влада усвојила мере за спас пољопривреде, али вода је већ изнад уста

Пољопривредни произвођачи, незадовољни износима субвенција и ценама главних пољопривредних производа у Србији, већ данима протестују, тражећи повећање субвенција по хектару обрадиве површине; да премија за литар млека уместо 15 буде 20 динара; минималну откупну цену млека од 78 динара по литру; да се на дизел гориво не обрачунавају акциза и ПДВ, да се уведе заштитна такса (прелевман) на млечне производе који се увозе из Европске уније и држава потписница споразума ЦЕФТА (Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Северна Македонија, Молдавија, Румунија, Црна Гора и Србија); као и да се тренутна субвенција по крави од 30.000 динара увећа за 10.000 динара.

После разговора председника Србије Александра Вучића са представницима групе пољопривредника, Влада је данас усвојила следеће парцијалне ванредне мере за "гашење" оправдане побуне пољопривредника, и то само у сектору млекарства:

1) Премије за млеко повећане су са 15 на 19 динара за литар;
2) Подстицаји по музној крави повећани са 30.000 на 40.000 динара по грлу;
3) Маржа трговаца за млеко ограничена на 5 одсто;
4) Прелевмани на увоз робне групе сиреви повећани са 30 на 300 динара по килограму

Проблем је, што је вода давно дошла до изнад уста, а држава у овој ситуацији тврди да нема средстава да испуни захтеве пољопривредника, каже за РТ Балкан професор Миладин Шеварлић, председник Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије.

Изузимајући захтевано повећање премија за млеко и подстицаја по музној крави која су на терет аграрног буџета, смањене марже на терет трговаца, док прелевмани ограничавају увознике да остварују енормну зараду са увозом сирева и млека у праху, Влада ништа није учинила да смањи трошкове производње повећањем субвенција по хектару земљишта на коме се производи сточна храна, укину акцизе и ПДВ за одређену количину дизел горива по хектару и грлу стоке, смањи ПДВ на основне пољопривредно-прехрамбене производе који се налазе у пакету минималне потрошачке корпе – јер смањена тражња огромне већине потрошача (незапослени, корисници социјалне помоћи, пензионери и запослени са минималним платама) могу узроковати "бумеранг" ефекат куповно неспособних потрошача и на смањење производње хране у Србији, указује професор Шеварлић.

Систематско уништавање пољопривреде и села у Србији траје већ деценијама, још од распада Југославије и приватизације и распродаје великих пољопривредних предузећа и уништавања произвођача опреме и репроматеријала за пољопривреду, са једне, и прерађивача аграрних сировина, са друге стране, - који су данас углавном у иностраном власништву.

Са око 780 хиљада породичних газдинстава по попису из 2002. године, у 2023. тај број је спао на 267 хиљада до сада регистрованих газдинстава у систему Е-Аграр.

Тој "еутаназији" пољопривредних газдинстава помогла је Европска унија најпре прелазним трговинским споразумом, а онда Споразумом о стабилизацији и придруживању, каже Шеварлић.

Шта се догодило? ЕУ - која је брзопотезно укључила Бугарску и Румунију у блок, а потом у НАТО, како би Алијанса дошла до граница Русије, схватила је да не може да контролише злоупотребу средстава у Бугарској или потрошњу истих у Румунији која је имала преко милион породичних газдинстава - одлучила је да то спречи у Србији, каже он.

Србија је по диктату ЕУ успела да уназади своју пољопривреду укидањем подстицаја за пољопривреднике; смањењем субвенција - при чему је са сваком новом гарнитуром министара мењан правни основ за добијање субвенција и подстицаја; аграрним буџетом од прописаног минимума 5 одсто који никада није испоштован а аграр доприноси БДП-у са 10 и у родним годинама више одсто, указује Шеварлић.

Пољопривредници су очајни, каже он. Не само што је аграрни буџет мањи од законом прописаног, већ су неисплаћене обавезе огромне, а приликом исплате заосталих дуговања из 2022. па чак и из 2021. направљена је буџетска еутаназија аутохтоних раса, јер није расписан позив за подстицаје, што је натерало узгајиваче да национално генетско благо продају будзашто - краву и теле за 1000 евра, или да их шаљу у кланицу. То је злочин, каже Шеварлић.

Велики проблем узгајивача већег броја грла стоке у брдско-планинским подручјима - посебно у сушним годинама када не могу да скину ни први откос са сиромашних и мелиоративно неуређених ливада - јесте обезбеђење кабасте сточне хране (сено, силажа, сенажа) која је дефицитарна за зимску исхрану, а транспорт кабасте хране је изузетно скуп из равничарских подручја по јединици тежине или бали.

Субвенције за пољопривреднике подигнуте су са 4000 динара (на колико су биле смањене са претходних 12.000 динара) на 6000 динара по хектару и то без обзира о којој је класи земљишта реч - најбољој 1 и 2 у Војводини и Поморављу или најслабијим од 5 до 8 у брдско-планинским подручјима. Влада изгледа, са оваквом спољном и унутрашњом презадуженошћу, нема више резерви за повећање подстицаја, каже Шеварлић.

Илустративни пример: Наши воћари имају подстицај по хектару од 50 евра, а њихова конкуренција из Аустрије десетоструко више по хектару.

Ко једном уништи матично стадо музних крава, где циклус обнове траје седам година, нема намеру да наредних седам година улаже да би поново достигао одрживост фарме. У свињарству је то четири године, уз живинарству годину и по, а у овчарству и козарству две до три године – у зависности од система узгога, рекао је Шеварлић на питање да ли ће испуњени захтеви пољопривредника нешто променити.

Фигуративно - вода је давно дошла изнад уста пољопривредника и само они који исправе кичму и подигну нос могу да дишу на "шкрге", поручио је професор Шеварлић.

Ми дајемо подстицаје само за развој пољопривредне производње, а не водимо рачуна о равномерном развоју и села која чине преко 80 одсто територије Србије, каже Шеварлић.

Како да млади остану на газдинству, чак и ако имају нешто земље и стару механизацију, ако не могу да дођу до њиве по неприступачним атарским путевима, ако немају струју на фармама или чак и у кућама, ако немају интернет а сада су морали - без икаквих подстицаја - да купе и паметне телефоне и компјутере како би се регистровали у систем е-Аграра, упитао је он.

Пољопривредници годинама указују на све лошији положај и све теже пословање. Ранији протести прекидани су "диловима" власти са "лидерима" појединих сељачких удружења, до неке следеће прилике.

Остаје да се види како ће се завршити овај споразум којим се привремено "гаси пожар" само у сектору млекарства – у који је укључен значајно мањи део пољопривредника. Зато очекујем наставак оправдане "сељачке буне" преостале већине пољопривредника, упозорава професор Шеварлић.