Црна Гора слави независност уз туђу војску и химну: На небу италијански авиони, свираће Ода радости

Дан независности Црне Горе 21. мај биће обележен вечерас у Подгорици. У питању је 17. гoдишњица откако је Црна Гора на референдуму одлучила да "обнови своју независност ван заједнице са Србијом".

Прослава ће бити другачија него претходних година по много чему.

Најпре, неће бити обраћања председника државе, јер је досадашњи шеф државе Мило Ђукановић и даље формално на функцији, али не обавља председничке дужности. Са друге стране, новоизабрани председник Јаков Милатовић још није положио заклетву, иако је победио на изборима још у априлу, па формално није ступио на дужност.

Зато ће се у име државе обратити премијер Дритан Абазовић, чије званично појављивање је такође упитно, јер се налази у техничком мандату још од августа прошле године, када је његовој влади изгласано неповерење. Право је питање ко би имао легитимитет да представља државу, јер су за 11. јун заказани ванредни парламентарни избори.

Друга спорна ствар у прослави је то што ће, у оквиру програма који ће бити одржан на Тргу независности у Подгорици, небо надлетати војска друге државе - Италије.

Према НАТО договору, Италија је задужена за чување неба Црне Горе, која је без организовања референдума 2017. ушла у тај војни савез, чиме је постала 29. чланица Алијансе.

Приликом потписивања уговора о чланству у Стејт департменту, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је Црна Гора од тада за "истим столом као једнака чланица са једнаким гласом у обликовању савеза".

Да то није тачно показало се на самиту НАТО-а још те 2017. када је тадашњег премијера Душка Марковића одгурнуо амерички председник Доналд Трамп. Како су званичници земаља НАТО-а чекали групно фотографисање, Трамп је одгурнуо Марковића да би стао испред њега, а црногорски премијер му се на то само осмехнуо.

Осим што је у најмању руку чудно што ће на Дан независности туђа војска надлетати Црну Гору, уместо њена, историјски је још занимљивије што је у питању Италија. 

Црна Гора је након Првог светског рата била подељена на две групе - зеленаше и бјелаше, по боји листића за гласање у Подгоричкој скупштини. И док су се бјелаши залагали за уједињење Србије и Црне Горе, зеленаши су били против.

Иако је покрет бјелаша победио на гласању, зеленаши никада нису одустали од своје идеје коју су покушали да остваре када су Италијани запосели Албанију, а онда 1941. италијанске трупе су окупирале највећи део Црне Горе, укључујући Цетиње.

Део политичких првака из редова зеленаша дочекао је италијанску окупацију као ослобођење. Стављањем у службу италијанског окупатора, отпочела је колаборација зеленашких првака, међу којима се посебно истакао Секула Дрљевић, који се након неуспеха у Црној Гори ставио у службу усташког режима у НДХ.

Италијански авиони су Црну Гору надлетали и када је НАТО извршио агресију на СР Југославију 1999.

Занимљиво је и то што ће Црна Гора уз ватромет интонирати химну Европе. За музички програм задужена је група из Београда, која је посвећена британским Битлсима.

Подсетимо, на референдуму одржаном 2006. године је, према службеним резултатима, гласало 419.240 становника Црне Горе, или 86,5 посто од укупног броја бирача. Независност државе подржало је 230.661, или 55,5 посто грађана који су изашли на референдум, а за останак у заједничкој држави са Србијом гласало је 185.002 или 44,5 посто.