Бивша Дританова министарка саветује Милатовића: Не троши време на Србију, посети одмах "Косово"

Бивша потредседница Владе Црне Горе и министарка европских послова Јована Маровић поручила је новом председнику Милатовићу да не приступа Отвореном Балкану, да што пре посети тзв. Косово и да осујети улазак Демократског фронта у нову владу.

Маровић, која је као кадар ГП УРА Дритана Абазовића постала министарка, то место је напустила наводећи да прилике у Црној Гори нису омогућавале убрзање уласка те земље у Унију.

Поднела је оставку и на партијску функцију, а иако формално није у политици, свакодневно на друштвеним мрежама коментарише политичке догађаје у Црној Гори.

У интервјуу за Радио Слободна Европа након инаугурације новог председника земље, Маровић каже да је важно да у јавним наступима Милатовић објасни којим правцем иде Покрет Европа сад, чији је члан.

"У самом покрету постоје, колико можемо чути, другачији ставови, тако да је тешко проценити колико може уопште утицати на партијску политику. Милатовић је већ рекао да је за њега Отворени Балкан позитивна иницијатива. Ја сматрам да прикључивањем губимо драгоцено време, које бисмо могли искористити за испуњавање обавеза у процесу ЕУ интеграције", тврди Маровић.

Милатовић је казао да ће по ступању на функцију, што се догодило у суботу, отићи најпре у Брисел па у Београд, али му Маровић саветује да пре Београда посети Приштину.

"Увек је кључно питање након промена какве ће односе нови председник и Влада имати са Србијом и 'Косовом'. Избор 'Косова' за другу посету би значио само то да се желе неговати добри односи са свим суседима, што би, у крајњем, била потврда онога што је председник рекао одмах након изгласавања - да нема промена у спољно-политичкој оријентацији", каже она.

Ни Демократски фронт не ваља

Ако то не учини, каже Маровић, "сваки заокрет значи и губитак подршке међународне заједнице, а то се дугорочно никоме не исплати".

Говорећи о Демократском фронту, који формално више не постоји, већ су Нова српска демократија и Демократска народна партија уз Радничку странку направиле коалицију "За будућност Црне Горе", Маровић каже да је Црној Гори потребно да гради нову структуру на власти која ће бити "грађанске и европске оријентације".

"ДФ има другачије ставове у односу на оно што је и званична спољно-политичка оријентација Црне Горе, али и део агенде коју треба испунити у процесу интеграција. Овде првенствено мислим на став о геноциду у Сребреници, о признању 'Косова', санкције према Русији, па чак и на ставове који се односе на права жена, ЛГБТ популације и слично. То су све ствари око којих ми више не треба да водимо полемике у јавности и у вези са којима не би требало да чујемо различите ставове из Владе. Оне су одавно дефинисане", тврди Маровић.

Маровић каже да је против Отвореног Балкана јер је у питању, како тврди, "неуређена иницијатива, нема институционални оквир, мониторинг механизме и механизме за решавање спорова".

"Србија жели да унапреди иницијативу коју је покренула и има највише интереса у оквиру ње. Једино је Србија уклонила највећи део баријера што што је то њен економски интерес - највише извози, и кад се са тог аспекта посматра, јасно је зашто на томе инсистира", каже Маровић.

Како каже, Црна Гора је далеко одмакла у процесу демократизације у односу на земље региона, тврди Маровић, упркос томе што је после 30 година владавине једне партије тек недавно у Црној Гори промењена власти и што је скоро половина становништва била искључена из свих јавних токова, па чак и стигматизована јер су на референдуму за независност Црне Горе гласали за заједницу са Србијом.

Ипак, Маровић се жали на Брисел, наводећи да Европска унија у пракси има исти третман и према оним земљама које су увеле санкције Русији и које то нису учиниле.

"То значи да ви давањем новца, а без икаквог условљавања те помоћи, заправо омогућавате онима који не спроводе европску агенду и који нису демократски лидери да опстају на власти", каже Маровић.

Замерке и за Темељни уговор

Маровић има замерке на Темељни уговор који је Подгорица потписала са Српском православном црквом, па каже да су јој проблематични и садржај уговора и тајминг потписа.

"Неки ми замерају што тада нисам дала оставку, а неки што нисам дуже остала да се 'борим' у влади", каже Маровић.

У Црној Гори постоје три утицаја који су потенцијално негативни - Кине, Русије и Србије, тврди Маровић.

"Увели смо санкције Русији и усклађени смо са спољном и безбедносном политиком ЕУ, али одређени кораци у пракси су проблематични, попут рецимо економског држављанства, будући да је током прошле године 110 пасоша додељено руским држављанима", каже Маровић.

У питању је програм који је спровела влада Здравка Кривокапићу у којој су за економију били задужени министри Јаков Милатовић и Милојко Спајић. Наиме, Црна Гора је увела програм економског држављанства по коме би свако ко инвестира у земљу одређену своту, што на северу што на приморју, добио држављанство Црне Горе. На тај начин је више од 400 особа добило пасоше, а чак 257 су Руси.

Међутим, Маровић није задовољна што су Руси на тај начин финансирали развој туризма у Црној Гори.

"Што се тиче Кине, Црна Гора јесте привремено решила проблем што се тиче ауто-пута, али нисмо извукли никакве поуке. И даље закључујемо са њима уговоре, а да нисмо унапредили владавину права, самим тим ни наш преговарачки капацитет, односно начин на који дефинишемо услове у оквиру тих уговора", каже Маровић.

Говорећи о утицају Србије, каже да је он највише преко Српске православне цркве и "одређених партија које са влашћу у Србији имају тесне односе".

"Да подвучем још једном - проблем није сарадња са Србијом, него спровођење агенде недемократских снага", каже Маровић.